Evropski izbori - sve što ste hteli da znate, a niste imali kog da pitate: Kako funkcionišu, zašto su važni...

Sa 373 miliona birača — znatno više od 233,5 miliona u SAD-u 2022. godine — izbori za EU su velika stvar, ali čak i većina Evropljana teško razume njihov koncept, piše Politico, koji je objasnio o kakvim se izborima radi, kako funkcionišu, za koga i šta se zapravo glasa, kako sve to izgleda...

U 27 zemalja, birači će od 6. do 9. juna izaći na birališta da izaberu sledeći Evropski parlament. Pobedničkih 720 poslanika će igrati važnu ulogu u vođenju EU, radeći na zakonima koji se kreću od ciljeva za emisije gasova staklene bašte, pa do bankarskih pravila.

Preporučujemo

Prvi ključni zadatak novog Parlamenta biće da odobri ili odbaci 27 ljudi koji će voditi EU narednih pet godina. To znači davanje zelenog svetla (ili ne) predsedniku Evropske komisije — trenutno Nemici Ursuli fon der Lajen, koja želi drugi mandat — i njenom timu komesara.

Ovogodišnji izbori će takođe biti značajni jer se očekuje oštar politički zaokret udesno. To znači da bi narednih pet godina moglo doći do udaljavanja od ekoloških prioriteta EU ka većoj podršci za proizvodnju, bezbednost i poljoprivredu, te strožem stavu prema migraciji.

Fon der Lajen iz Evropske narodne partije desnog centra — s obzirom na to da može imati problema da obezbedi jasnu većinu sa poslanicima levog centra i liberalima — ostavlja otvorena vrata za saradnju sa grupom Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) krajnje desnice "u zavisnosti od sastava Parlamenta".

Ovaj zaokret udesno je očigledan, barem prema anketama. U Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen je na putu da lako pobedi, dok populistička Alternativa za Nemačku vodi mrtvu trku sa Socijaldemokratama kancelara Olafa Šolca za drugo mesto.

Sve ovo može biti prilično zbunjujuće, ali evo Politico vodiča za osnove:

Za šta se zapravo glasa?

To su jedinstveni izbori jer će birači širom kontinenta kolektivno izabrati ukupno 720 članova Evropskog parlamenta (MEP-ova).

Ali, zapravo, ovo su odvojeni nacionalni izbori koji se održavaju u 27 zemalja, i postoje malo različita pravila koja regulišu glasanje.

Što je vaša zemlja veća, ima više mesta u Evropskom parlamentu. Nemačka dobij 96 poslaničkih mesta, a Francuska 81, dok Malta, Kipar i Luksemburg imaju samo po šest.

Glasate za stranku koja se onda (uglavnom) pridružuje međunarodnoj grupi iste političke boje. Dakle, ako glasate za stranku Renesansa predsednika Emanuela Makrona u Francuskoj, ti MEP-ovi će se pridružiti grupi Obnovimo Evropu zajedno sa drugim liberalima iz zemalja kao što su Danska i Češka.

Da stvar bude još komplikovanija, Evropski parlament se nalazi i u Briselu i u Strazburu. MEP-ovi rade većinu svog komitetskog posla u Belgiji, dok se većina mesečnih sednica na kojima zapravo glasaju o zakonima održava u Francuskoj. To je veoma neefikasno i konstantno putovanje je loše za životnu sredinu, ali dvoglavi parlament je zaštićen u ugovorima i dobar je za francuske hotelijere.

Kako su izbori povezani sa izborom sledećih lidera EU?

Ključno je da sledeći predsednik Evropske komisije — izvršnog tela koje predlaže nove zakone EU — treba da dolazi iz političke grupe koja osvoji najviše mesta na izborima sledećeg meseca, čak i ako vrhunski kandidat nije nužno parlamentarac.

Nakon izbora, novi Evropski parlament mora da odobri ili odbaci kandidate za predsednika Komisije i 26 drugih nacionalnih komesara, koji će voditi EU narednih pet godina. Nemica fon der Lajen želi još jedan mandat kao predsednica Evropske komisije i njena stranka desnog centra EPP je na putu da pobedi, ali ona bi potom formalno trebalo da dobije odobrenje lidera Evrope kao što je francuski predsednik Emanuel Makron, a zatim se suočava sa napetom trkom da obezbedi 361 glas potreban za njeno imenovanje u Parlamentu.

Komesari (po jedan iz svake zemlje) nadgledaju ključne oblasti politike EU: globalne trgovinske sporazume, subvencije za poljoprivredu, antimonopolske kazne protiv američkih tehnoloških giganata kao što su Google i Apple i potencijalno proširenje bloka da uključi Ukrajinu.

Parlament uvek voli da odbije neke kandidate kako bi pokazao svoju snagu. Nakon poslednjih izbora 2019. godine, prvi francuski, mađarski i rumunski kandidati za komesare su neslavno propali.

Šta rade MEP-ovi i koja je svrha Evropskog parlamenta?

Parlament je jedna od tri glavne institucije EU, i jedina koja se direktno bira. Druge dve institucije su Savet, gde se sastaju ministri i šefovi vlada, i Evropska komisija, izvršna ruka bloka.

Ono što je jedinstveno kod Evropskog parlamenta u poređenju sa nacionalnim parlamentima je da MEP-ovi zapravo ne mogu sami da predlažu nove zakone, zakonski gledano. Komisija ima pravo inicijative i piše prvi nacrt svih novih zakona, što joj daje mnogo moći.

MEP-ovi utiču na zakonodavstvo menjajući ga, a takođe imaju konačno glasanje o zakonima u celini, o kojima se dogovaraju sa predstavnicima Saveta i Evropske komisije.

Parlament se obično smatra najslabijom od tri institucije, pošto često ne uspeva da postigne svoje ciljeve u pregovorima između institucija.

Šta se dešava kada MEP pobedi?

Kada MEP-ovi uđu u Parlament, oni pronalaze političare sličnih stavova iz drugih zemalja i formiraju političke grupe.

Trenutno postoji sedam grupacija: Levica, Zeleni, Socijalisti i Demokrate, Obnovimo Evropu, Evropska narodna partija, Evropski konzervativci i reformisti i grupa Identitet i demokratija.

Pobednik izbora je grupa koja ima najviše mesta nakon izbora, i to je važno jer su lideri EU — kao što su nemački kancelar Olaf Šolc ili francuski predsednik Emanuel Makron — obavezni, prema ugovorima EU, da uzmu u obzir rezultate izbora kada predlažu ime za ono što se široko smatra najmoćnijom ulogom u Evropi: predsednika Evropske komisije.

Ako Parlament odbije prvi izbor, Savet ima mesec dana da predloži drugo ime — iako se to nikada nije desilo i izazvalo bi neviđenu političku krizu u EU.

Jasno je da će protivnici fon der Lajenove reći da je jezik ugovora EU o "uzimanju u obzir" rezultata izbora veoma nejasan, što i jeste. Ali svaki kandidat će na kraju morati da dobije odobrenje Parlamenta — 361 glas ili više — tako da nacionalni lideri ne mogu samo izabrati bilo koje ime.

Ukratko: Ako vaša politička porodica pobedi na izborima i ima najveću panevropsku grupu MEP-ova, to vam ne samo daje više uticaja na prolazak zakonodavstva kroz Parlament, već vam u tim burnim prvim sedmicama nakon izbora daje jak argument da zahtevate najviši evropski posao za nekog od vaših političara.

Ko su glavne ličnosti?

Broj 1 za praćenje je Ursula fon der Lajen, koja je predsednica Evropske komisije od 2019. godine, kada su je iz relativne anonimnosti izvukli francuski predsednik Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. Bivša nemačka ministarka odbrane traži drugi mandat na platformi EPP-a za povećanje industrijske konkurentnosti i jačanje odbrambenih kapaciteta EU u svojoj kampanji širom EU.

Takođe je vredno pratiti njenog glavnog rivala Nikolasa Šmita, koji putuje širom Evrope povezujući se sa socijalistima i biračima levice, zalažući se za bolji smeštaj, prava radnika i neodustajanje od Zelenog dogovora. Šmit — koji je odlazeći evropski komesar iz Luksemburga — često se uzdržavao od napada na fon der Lajenovu, koja je, na kraju krajeva, njegova šefica. Ali je pokrenuo nekoliko tirada protiv nje zbog otvaranja vrata saradnji s italijanskom premijerkom krajnje desnice Đorđom Meloni u kampu ECR i sklapanja kontroverznih sporazuma o ograničavanju migracija sa severnoafričkim autokratama.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola — demohrišćanka desnog centra sa Malte — obilazi EU kako bi podstakla glasače, posebno se trudeći da privuče mlade da izađu na birališta. Suočava se sa teškom kampanjom na Malti, koja je trenutno upletena u korupcijski skandal u vezi sa vladajućom Laburističkom partijom. Nada se povratku na predsedničku funkciju Parlamenta, ako ne i još moćnijoj ulozi.

Šta ljude motiviše da izađu na glasanje?

Iako svaka zemlja ima svoje nacionalne opsesije, postoje neke opšte teme koje dolaze iz Brisela, političkog nervnog centra:

• Rat Rusije u Ukrajini i kako ojačati odbrambene kapacitete EU;
• Sporo napredujuća ekonomija EU;
• Kako učiniti ambiciozne klimatske i ekološke planove EU kompatibilnim s interesima radnika kao što su poljoprivrednici i tradicionalni industrijski proizvođači;
• Kako učiniti EU konkurentnijom na svetskoj sceni;
• Nedavni pakt EU o migraciji i azilu;
• Uspon krajnje desnice.

Međutim, obično ovi izbori ne privlače masu, a izlaznost je uvek niža nego na nacionalnim izborima u Evropi, što dovodi do stvarnog problema legitimnosti za EU.

Izbori za EU obično beleže nižu izlaznost u centralnoj i istočnoj Evropi nego u bogatijim severnim i zapadnim zemljama.

Prošlog puta, institucije EU su bile ohrabrene povećanjem izlaznosti, iako je to i dalje značilo da je tek nešto više od polovine građana s pravom glasa širom bloka glasalo.

Dakle, šta će se dogoditi?

Teško je predvideti rezultate za ceo kontinent, ali dosadašnji znaci sugerišu da Evropski parlament očekuje značajan zaokret udesno — ali da će sadašnja koalicija centrističkih stranaka verovatno zadržati svoju većinu.

Ne samo da se očekuje jak rezultat za Evropsku narodnu partiju desnog centra — koja uključuje stranke poput nemačke Hrišćansko-demokratske unije, španske Partido Popular ili irske Fine Gael — već i za grupacije desno od njih, gde postoje dve grupacije krajnje desnice.

To znači da centar gravitacije u novom Parlamentu neće biti kod liberala, kao što je bio od 2019. godine, već kod EPP-a. Moramo ponovo naglasiti, ovo je ako su ankete tačne.

Liberali — koji su labava koalicija pod sloganom Obnovimo Evropu — izgleda da će izgubiti mesta, kao i Zeleni, čiji zeleni talas od pre pet godina jenjava.

Na kraju, dve političke frakcije koje su dugo dominirale Evropom — EPP desnog centra i Socijalisti — i dalje će biti dve najveće snage u Parlamentu, ali ćemo videti nastavak istorijskog trenda slabljenja njihove moći.

Opozicija Zelenih ključnim zakonima EU — od ogromnog programa subvencija za poljoprivredu do novog sporazuma o migracijama — delimično objašnjava zašto fon der Lajen smatra da bi mogla sarađivati sa Meloninim MEP-ovima.

Čak i osvajanje odobrenja otkriva brojne probleme — s obzirom na to da fon der Lajen traži 361 glas. Prema trenutnim anketama, centristički blok EPP-a, Socijalista i liberala mogao bi joj obezbediti 402 glasa ako im obeća neke pogodnosti. To, međutim, nije tako udobna većina, jer je u nevolji ako samo oko 10 odsto tih MEP-ova pobegne od partijskog stava.

Verovatno će biti tesno. Izbori za EU su napeti, nakon svega.

(Telegraf.rs)