NATO armije se spremaju za nekoliko misija u Ukrajini: Sve više zemalja je za akciju, ali imaju jedan problem

Pojedine NATO države žure da pomognu Ukrajini u odbrani od ruske invazije i postoji pomak po ovom pitanju u čitavom nizu zemalja, piše nemački Bild.

Još ništa nije odlučeno, ali: trenutno se razmatraju obuka ukrajinskih vojnika od strane NATO instruktora na ukrajinskoj teritoriji, premeštanje logističkih lanaca za snabdevanje oružjem i municijom u Ukrajinu i zaštita zapadnog ukrajinskog vazdušnog prostora od strane NATO protivvazdušne odbrane.

Preporučujemo

"Litvanija je spremna da postane deo koalicije zemalja, koju bi mogla predvoditi Francuska ili neka druga zemlja, koja bi mogla sprovesti obuku na ukrajinskoj teritoriji", najavio je u petak Gabrijelius Landsbergis, ministar spoljnih poslova male NATO države Litvanije.

"Ovo ne bi bila eskalacija, ne bi bila borbena misija. Ali bi osigurala da se obuka može sprovoditi efikasnije, bliže mestu gde su trupe potrebne i sa lakšom logistikom", dodao je on.

Vojni ekspert Niko Lange sa Minhenske bezbednosne konferencije se složio.

"Pitanje da li da prebacujemo stotine hiljada Ukrajinaca širom Evrope zbog njihove obuke ili da pošaljemo nekoliko instruktora u zapadnu Ukrajinu ne treba jednostavno odbaciti. Ima više smisla i ekonomičnije je poslati instruktore u Ukrajinu", rekao je Lange za Bild.

Prema informacijama Bilda, postoji i pomak u vezi sa transportom oružja i municije na front. Nekoliko NATO država, uključujući Veliku Britaniju, Kanadu i Estoniju, spremne su da transportuju pomoć ne samo do ukrajinske granice, već i dalje.

Trenutno se razvija koncept za tzv. "uzvodnu logistiku" u nekoliko zapadnih zemalja.

Takođe postoji pitanje protivvazdušne odbrane zapadne Ukrajine sa teritorije NATO-a. Poljska, prema rečima dva izvora za Bild, radi na koaliciji za "proširenu protivvazdušnu odbranu" u zapadnoj Ukrajini. Međutim, ovo još nije finalizovano.

Ukrajinski ambasador Oleksij Makejev je u petak u intervjuu za Bild objasnio šta "proširena protivvazdušna odbrana" konkretno znači:

"Mi ne tražimo da se sada presreću ruski avioni s posadom, već ove metalne krhotine, smrtonosne metalne krhotine, rakete i dronovi. Oni mogu biti presretnuti. Ovo bi zaštitilo milione ljudi blizu granica NATO i EU."

Problem sa svim NATO planovima u vezi s Ukrajinom je što im je potrebna saglasnost SAD, a nje trenutno nema.

Pored toga, nemački kancelar Olaf Šolc je kritičan prema bilo kakvoj direktnoj pomoći Ukrajini i nedavno je odbacio planove za zajedničku protivvazdušnu odbranu Ukrajine rečima: "U tome nema smisla i ničega što ima smisla."

Istočnoevropski političari stoga strahuju da će nemački kancelar izvršiti pritisak na Belu kuću da ne pristane ni na jedan od predloga zemalja na istočnom krilu NATO za direktniju podršku Ukrajini.

(Telegraf.rs)