Prosto neverovatno: Bajden možda neće biti na glasačkom listiću u svih 50 američkih država

Majk Devajn, guverner američke savezne države Ohajo, pozvao je poslanike u državnom kongresu da ne učestvuju u stranačkom sukobu koji bi mogao da dovede do toga da se ime aktuelnog šefa države Džozefa Bajdena uopšte i ne nađe na izbornom listiću u ovoj državi na predsedničkim izborima koji će se održati prvog utorka u novembru!

Kako je preneo "BBC", najviši izborni zvaničnik u Ohaju rekao je ranije ove nedelje da će demokrate previše kasno nominovati svog kandidata na predstojećim izborima i da to nije u skladu sa zakonima ove države.

Preporučujemo

Ovakvi sukobi su u prošlosti rešavani daleko od očiju javnosti, ali štab Džozefa Bajdena će sada možda biti primoran da podnese tužbu kako bi se ime predsednika Sjedinjenih Država našlo na glasačkom listiću u ovoj državi. U četvrtak je guverner Majk Devajn rekao da poziva zakonodavno telo da zakaže specijalnu sednicu kako bi usvojio zakon kojim će se omogućiti Bajdenu da se njegovo ime pojavi na glasačkom listiću.

Država Ohajo prema zakonu zahteva od političkih partija da zvanično potvrde predsedničke i potpredsedničke kandidate za šefa izbora 90 ili više dana pre opštih izbora. To znači da Bajden i Kamala Haris, njegova potpredsednica, moraju biti sertifikovani kao demokratski kandidati do 7. avgusta.

Iako je Bajden obezbedio glasove neophodne za nominaciju demokrata, on neće zvanično biti nominovan sve do stranačke konvencije. Međutim, nacionalna konvencija Demokratske stranke će se održati u Čikagu od 19. do 22. avgusta.

"Konflikt između roka za sertifikaciju 7. avgusta i datuma stranačke konvencije je na čvrstim osnovama. Osim ako vaša stranka ne planira da ispoštuje zakonski rok, dužan sam da naložim izbornim odborima da počnu da pripremaju glasačke listiće koji ne uključuju kandidate Demokratske stranke za predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država", rekao je Frenk Larouz, šef Izborne komisije u Ohaju.

Bivši predsednik Donald Tramp, najverovatniji republikanski kandidat, neće se suočiti sa ovim problemom. Nacionalna konvencija njegove stranke je od 15. do 18. jula, znatno pre roka u Ohaju. Guverner Majk Devajn, umereni republikanac koji se distancirao od Trampovog krila stranke, rekao je u četvrtak da opoziva državne zakonodavce da poprave "smešno apsurdnu situaciju".

"Ohaju ponestaje vremena da dobije ime Džoa Bajdena, aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država, na izbornom listiću ove jeseni. Propust da se to dogodi je jednostavno neprihvatljiv", rekao je on.

Partijske konvencije, demokratske i republikanske, obično se održavaju u leto pre predsedničkih izbora. Slični problemi sa rokovima za sertifikaciju se rešavaju bez previše drame. Ranije ove godine, demokrate u državi Vašington i republikanci u Alabami uneli su privremene promene neophodne kako bi Bajdena izuzeli iz rokova za glasanje.

Sam Ohajo je učinio isto u prošlosti, sa svojim zakonodavnim telom koje je napravilo izuzetke za Mita Romnija, republikanskog predsedničkog kandidata 2012, i Donalda Trampa 2020. Ali prvi čovek Predstavničkog doma u državi rekao je da to telo neće doneti zakonsko rešenje za ovo pitanje.

"Sada ne postoji volja da se to učini", rekao je Džejson Stivens, predsedavajući Predstavničkog doma Ohaja.

Iz Bajdenove kampanje tvrde da će ovo pitanje biti rešeno bez drame.

"Džozef Bajden će biti na glasačkom listiću u svih 50 država", rekao je Čarls Lutvak, portparol kampanje.

Zašto je Ohajo toliko važan?

Ohajo važi za jednu od takozvanih "sving" država koje bi mogle da reše pitanje pobednika na nerednim izborima. To znači da se unapred sa velikom sigurnošću ne zna koji kandidat će ovde ostvariti pobedu. Zbog toga je Ohajo važan obojici kandidata.

Tramp je odneo pobede u Ohaju na izborima 2016. i 2020. godine, pobedivši prvo Hilari Klinton pa Džozefa Bajdena. Razlika je na oba glasanja bila oko osam odsto u Trampovu korist.

Zanimljivo je da su zvaničnici u Koloradu, Ilinoisu i Mejnu ranije ove godine presudili da se Trampovo ime ne može naći na glasačkom listiću jer je on optužen za učešće u pobuni protiv vlasti. Oni su se pozvali na zakon iz ere Građanskog rata u SAD. Međutim, Vrhovni sud je oborio ove odluke u martu.

(Telegraf.rs)