Neočekivani obrt: Putin želi prekid rata u Ukrajini na trenutnim linijama razdvajanja?

Ruski predsednik Vladimir Putin je spreman da zaustavi rat u Ukrajini uz pregovore o prekidu vatre koji bi priznali trenutnu liniju razdvajanja na frontu, navela su za Rojters četiri nezavisna ruska izvora. Istovremeno, ruski predsednik je spreman i da nastavi sa ratom ukoliko vlasti u Kijevu i Zapadne zemlje negativno budu reagovali.

Tri izvora iz Putinovog okruženja, navode da je ruski lider izrazio frustraciju maloj grupi svojih savetnika zbog, kako smatra, napora zapadnih zemalja da se zaustave pregovori i odluke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da isključi mogućnost njihovog održavanja.

Preporučujemo

"Putin može da se bori koliko god treba, ali je i Putin spreman za prekid vatre, da zamrzne rat", rekao je drugi od četiri izvora. On je ranije radio sa Putinom i ima saznanja o razgovorima na najvišem nivou u Kremlju. Ovaj izvor je kao i ostali citirani u ovoj priči, govorio pod uslovom anonimnosti s obzirom na osetljivost situacije.

Za ovaj izveštaj, Rojters je razgovarao sa ukupno pet ljudi koji rade sa Putinom ili su sa njim radili na višem nivou u političkom i poslovnom svetu. Jedan izvor nije komentarisao zamrzavanje rata na trenutnim linijama fronta.

Putinov portparol Dmitrij Peskov, u odgovoru na zahtev za komentar, rekao je da je šef Kremlja više puta jasno stavio do znanja da je Rusija otvorena za dijalog kako bi postigla svoje ciljeve, rekavši da zemlja ne želi "večni rat". Ministarstva inostranih poslova i odbrane Ruske Federacije nisu odgovorila na pitanja Rojtersa.

Prošlonedeljno imenovanje ekonomiste Andreja Belousova za ruskog ministra odbrane neki zapadni vojni i politički analitičari vide kao stavljanje ruske ekonomije na trajnu ratnu osnovu da pobedi u dugotrajnom sukobu. To je usledilo nakon kontinuiranog pritiska na bojnom polju i teritorijalnog napredovanja Rusije poslednjih nedelja.

Međutim, izvori su rekli da bi Putin, reizabran u martu na novi šestogodišnji mandat, radije iskoristio trenutni zamah Rusije da okonča rat. Izvori Rojtersa nisu direktno komentarisali izbor novog ministra odbrane.

"Putin smata da je rat otišao predaleko i da može da da ruskom narodu sukob kao pobedu", navode izvori.

Strahote rata: Front kod Harkova Foto: Tanjug/AP

Najveći ratni sukob u Evropi od završetka Drugog svetskog rata koštao je na stotine milijardi dolara i odneo je na desetine hiljada života na obe strane. Doveo je i do uvođenja zapadnih sankcija ruskoj ekonomiji.

Putin je, kako izvori navode, svestan da bi svako veliko napredovanje ruske vojske na frontu zahtevalo da se izvrši mobilizacija na nacionalnom nivou, što on ne želi da učini. Putinova popularnost je naglo opala nakon prve mobilizacije koju je proglasio u septembru 2022. Ona je dovela do toga da više hiljada muškaraca napusti zemlju.

Peskov pak tvrdi da Rusiji nije potrebna mobilizacija i da može da nastavi sa operacijama regrutujući dobrovoljce i profesionalne vojnike.

Međutim, mogući pregovori i prekid vatre iz ove perspektive deluju daleko. Ukrajinski predsednik Zelenski je u više navrata istakao da Putinovi uslovi nisu mogući za otpočinjanje pregovora. Zelenski je naveo da je cilj Ukrajine da povrati celokupnu teritoriju koju je Rusija osvojila uključujući i poluostrvo Krim, koje je anektirala posle referenduma 2014.

Zelenski je čak 2022. potpisao dekret u kome se formalno navodi da su svaki pregovori sa Putinom nemogući. Jedan od izvora je naveo i da nikakav sporazum neće biti moguće postići između Rusije i Ukrajine dok je Zelenski na vlasti ili dok Rusija ne postigne sporazum direktno sa Sjedinjenim Državama.

Američki državni sekretar Entoni Blinken koji je boravio u Kijevu protekle nedelje rekao je da ne veruje da je Putin spreman na ozbiljne pregovore.

Pregovori u Švajcarskoj

U međuvremen, Ukrajina se priprema za pregovore koji će se održati u Švajcarksoj, a na kojima neće učestvovati Rusija. Cilj ovih pregovora je da se oblikuje jedinstven međunarodni stav o okončanju rata. Oni će biti održani na inicijativu Zelenskog, koji je izričito rekao da Putin ne bi trebalo da učestvuje na istim. Istovremeno, švajcarske vlasti nisu poslale pozivnicu ruskim zvaničnicima.

Iz Moskve tvrde da ovi pregovori neće biti kredibilni bez učešća ruske strane.

U odgovoru iz američkog Stejt departmenta navodi se da svaka mirovna inicijativa mora da poštuje ukrajinski "teritorijalni integritet u međunarodno priznatim granicama", opisujući Rusiju kao jedinu prepreku za postizanje mira.

"U Kremlju još moraju da demonstriraju potpuni interes za okončanje rata", navodi se u saopštenju.

Ranije je u više navrata rekla da Kijev je odbacivao ruske pozive na pregovore navodeći da nema poverenja u Putinov tim koji je ranije demantovao da planira napad na Ukrajinu, jer se njima ne može verovati.

Obe strane su ranije navodile da se plaše da će ona druga iskoristiti svaki prekid vatre da se dodatno naoruža i pregrupiše svoje snage.

Ukratko, ovo su navodi izvora iz Moskve koji su želeli da ostanu anonimni:- Cilj poslednje ruske ofanzive je bio da se osvoji što više teritorije i izvrši pritisak na Kijev da pregovara

- Ruski predsednik ne želi da izvrši mobilizaciju na nacionalnom nivou

- Putinov cilj nije da osvoji teritoriju koja pripada nekoj od NATO članica

- Rusija je zabrinuta zbog moguće nuklearne eskalacije.

(Telegraf.rs)