Zbog čega je ovo oružje tako efikasno? "Klizne bombe" donele Rusiji prednost na frontu

Jedan od ključnog faktora zbog kojih je Rusija imala uspeha na frontu poslednjih meseci jeste upotreba takozvanih "kliznih bombi"! Kako prenosi "Kyiv independent, svake nedelje na stotine i hiljade ovih velikih smrtonosnih bombi sručuje se na Ukrajinu ostavljajući kratere široke i po 20 metara, uništavajući čitava naselja i vojne položaje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija tokom aprila na Ukrajinu izbacila 3.200 ovih bombi, zajendo sa više od 300 raketa i preko 300 dronova tipa "šahid".

Preporučujemo

U nedavnoj ofanzivi na Harkovsku oblast ruske snage su se oslonile na upotrebu "klizećih bombi", koje su pročistile put za prodor kopnenim trupama. Od 10. maja, ruske trupe su zauzele nekoliko sela i ušle u grad Vovčansk.

Zahvaljujući tome što su jednostavne i jeftine ove bombe su postale jedno od najefikasnijih ruskih oružja, a veoma su doprinele i padu dobro utvrđenog grada Avdijevka u februaru, što je prvi vleiki ruski uspeh na frontu u poslednjih devet meseci.

Pretraga terena posle ruskog bombardovanja u Ukrajini Tanjug/AP

Eksperti upozoravaju da bi "klizeće bombe" mogle u budućnosti da predstavljaju još veću pretnju za ukrajinu, koja ima malo načina da se odbrani od njih.

Šta su to "klizeće bombe"?

U pitanju je standardna avionska bomba koja je modifikovana tako da se može lansirati sa udaljenosti od nekoliko desetina kilometara umesto da bude izbačena direktno iznad mete. Koštaju tek par desetina hiljada dolara, a Rusija ih ima na desetine hiljada u skladištima još iz ere Sovjetskog saveza.

Počele su da se koriste još u Drugom svetskom ratu, a pravi model je bio "Fric X". Sjedinjene Države su kansije razvile nekoliko tipova ovih bombi tokom ratova u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu. Rusija uglavnom koristi bombe tipa "FAB" teške 500 i 250 kilograma na koja su modifikacijom dodata krila uz satelitsku navigaciju.

Prabacivanje "glupe bombe" u pametnu "klizeću bombu" košta oko 20.000 dolara, što je čini mnogo jeftinijom od krstarećeg ili balističkog projektila.

"Domet ovih bombi varira u zavisnosti od njihove težine, visine na kojoj su izbačene i brzine aviona sa kojeg su lansirane. Generalno nije veća od 50 ili 60 kilometara", tvrdi Fredriko Borsari iz Transatlantskog programa za odbranu i bezbednost u Centru za analizu evropske politike.

Njihov domet omogućava ruskim avionima da ostanu van domašaja ukrajinske PVO, koja je uglavnom rapsoređena u blizini prvih linija fronta. Najteža bomba ove vrste koja je korišćena u Ukrajini imala je čak 1,5 tona. U Moskvi su najavili da se lanira proizvodnja novih vrsta teških po tri ili četiri tone.

Ukrajina takođe poseduje "klizeće bombe" koje su joj dostavili zapadni saveznici, a koje su preciznije i savremenije od ruskih modela. Međutim, ukrajinski arsenal je mnogo ograničeniji.

Kako Rusija koristi "klizeće bombe"?

Ruska armija je počela da koristi ove bombe početkom prošle godine u nedostatku precizno navođenih projektila.

"Imajući u vidu da Rusija ima velike zalihe ovog oružja, kao i da je njihova proizvodnja vrlo jeftina i brza, to omogućuje Rusiji da ne ostane bez municije", rekao je Fabijan Hofman, istraživač sa univerziteta u Oslu koji je ekspert za "raketnu tenhnologiju".

Rusija je poslednjih meseci pojačala njihovu upotrebu ispaljujući ih više od sto dnevno. Ove bombe su najefikasnije protiv statičkih meta, uključujući mostove, komandna meta, bunkere i skladišta oružja.

"Klizeće bombe neće uništiti podzemne bunkere ili probiti nekoliko metara ojačanog betona ali većina ukrajinskih fortifikacija koje se nalaze duž linije fronta su ranjive na napade ove vrste oružja2, dodaje Hofman.

Pojedini pripadnici ukrajinske vojske naveli su da je brz napredak ruskih snaga u Harkovskoj oblasti posledica upravo toga što snage odbrane nisu imale odgovarajuća utvrđenja koja bi izdržala udare ovih projaktila.

Kako Ukrajina može da se odbrani od njih?

"Klizeće bombe" je gotovo nemoguće oboriti jer poseduju gvozdenu strukturu, neke su veoma brze jer padaju sa velikih visina za razliku od krstarećih raketa ili dronova. Jedini metod da se onesposobi ova bomba jeste da se omete GPS signal zbog čega će promaštiti metu. Međutim, ukrajinska vojska ima ograničene mogućnosti elektronsko ometanje. Zbog toga je najbolja odbrana od njih da se uništi avion koji ih lansira pre nego što to učini.

"To može biti učinjeno sa raketama zemlja vazduh većeg dometa kao što su sistemi Patriot ili SAMP-T koji mogu d aunište ruske avione na velikoj daljini i nateraju ih da lete mnogo dalje od linije frona", dodaje Fredriko Borsari.

Ukrajinska vojska tvrdi da je u februaru oborila 15 ruskih aviona, uglavnom sa američkim PVO sistemom Patriot. Ali niz uspeha je okončan u martu nakon izveštaja da su ruske snage uspele da unište dva Patriota u Donjeckoj oblasti. Od tada ukrajinska strana ove skupe sisteme drži dalje od prve linije fronta.

Zbog toga su vlasti u Kijevu pojačale apele da im se dostave PVO sistemi većeg dometa, a sam predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je Ukrajini potrebno čak 25 sitema Patriot kako bi se zaštitila čitava zemlja. Prva je odgovorila Nemačka i u aprilu obećala da će kijevu isporučiti još jedan ovaj sistem.

Avioni tipa "F-16", čija je isporuka najavljena za kraj maja ili početak juna takođe mogu pomoći Ukrajini da se izbori sa ovim problemom.

"Ovi avioni bo mogli da nateraju Rusiju da ne šalje svoje avione u ukrajinski vazdušni prostor", smatra Hofman.

Istovremeno ukrajinske trupe moraju da smanje sve rizike, da zadrže visoku mobilnost, izbegavaju velika okupljanja i unaprede svoje položaje, zaključuje Borsari.

(Telegraf.rs)