Kako je Amal Kluni, supruga holivudske zvezde, imala ključnu ulogu u zahtevu MKS za hapšenjem Netanjahua?
Amal Kluni (46), supruga holivudske zvezde Džordža Klunija (63) imala je ključnu ulogu u zahtevu Međunarodnog krivičnog suda (MKS) da se uhapse lideri Izraela i Hamasa zbog navodnih ratnih zločina tokom sukoba u Pojasu Gaze.
Glavni tužilac MKS Karim Kan, juče je objavio da će tražiti izdavanje naloga za hapšenje Benjamina Netanjahua, premijera Izraela, kao i ministra odbrane Joava Galanta na jednoj i trojice Hamasovih lidera među kojima je i Jahja Sinvar.
Kako je preneo "Dailymail", Amal Kluni, koja ima britansko državljanstvo i koja je poreklom iz Libana, poznata je advokatica i uža specijalnost su joj zaštita ljudskih prava. Ona je jedan od šest pravnih eksperata koje je tužilac Karim Kan angažovao na proceni dokaza o ratnim zločinima.
"Kao advokat za ljudska prava nikad neću prihvatiti da je život jednog detata vredniji od života drugog deteta. Ne mogu da prihvatim da neki konflikt i sukob može da bude iznad zakona. I nijedan izvršilac zločina ne sme biti iznad zakona", navela je Amal u saopštenju.
Vesti o njenom angažovanju u istrazi MKS stigle su posle višemesečnih kritika na njen račun da se nije oglašavala u javnosti tokom sukoba u Pojasu Gaze uprkos izveštaima o pogibijama brojnih civila. Prema palestinskim navodima od 7. oktobra kada je Izrael krenuo u rat protiv Hamasa poginulo je više od 35.000 osoba, među kojima su najmanje polovina žene i deca.
Izrael je pokrenuo vojne operacije nakon napada Hamasa u kome je ubijeno oko 1.200 civila i vojnika, dok je preko 200 talaca oteto i odvedeno u Pojas Gaze. Mnogi od onih koji su kritikovali Amal Kluni sada koriste priliku da joj se javno izvine.
Šta je Međunarodni krivični sud i kako se krivično gone ratni zločini?
Međunarodni krivični sud osnovan je 1998. godine prema Rimskom statutu. To je nezavisna institucija koja krivično goni pojedince optužene za najteže zločine koji se tiču međunarodne zajednice. Ovaj sud istražuje ratne zločine, genocid, zločine protiv čovečnosti i zločin agresije. Države mogu krivično da gone osumnjičene na vlastitim sudovima.
Međunarodni krivični sud uspostavlja nadležnost samo tamo gde države ne mogu ili nisu voljne to da učine - to je „sud poslednjeg pribežišta". Ovaj sud nema vlastitu policijsku službu i oslanja se na državnu saradnju prilikom hapšenja osumnjičenih.
Kazne koje izriče Međunarodni krivični sud su zatvorske i novčane. Izrael nije među državama članicama, a sud je nadležan ukoliko su ratni zločini počinjeni u nekoj od zemalja potpisnica njegovog osnivačkog sporazuma ili ih je počinio neki njihov državljanin.
Ni Rusija i Ukrajina nisu među 124 zemlje članice, ali je Ukrajina prihvatila njegovu nadležnost, što znači da Međunarodni krivični sud može da istražuje određena navodna krivična dela. Od velikih sila, članice suda nisu ni SAD, Kina i Indija.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Слађана Точиловац Шаљић
Како год. Ово је можда једини начин да се заустави крвопролиће у Гази. Али главни тужилац у МКС у Хагу би требало да подигне и оптужницу против администрације Џиа Бајдена јер је извозила оружје Израелу и након одлука ГС УН и резолуције СБ УН о хитном прекиду ватре и безусловном пуштању талаца које држе терористи Хамаса. Као и против Викторије Нуланд која је творац и унспиратир те политике. Надам се да госпођа Клуни има моралне снаге и личног интегритета да и то покрене. Јер су чињенице у корист таквих оптужница необориве. Преко 15 000 мртве палестинске деце је главни доказ. А такође да не заборавим и министарку иностраних послова Немачке чија земља је такође један од највећих извозника наоружања Израелу. Јеврејски народ након Холокауста има право на свој сигуран дом,нна свом више хиљада година старом прагу. Али у миру са другима, а не преко њихових лешева. Где ми је била Алма када је умрло 12 беба у Бањалуци услед недостатка кисеоника због америчких санкција. Или 1999 када је НАТО побио десетине српске деце. На мостовима, на шеталиштима, једно и на ноши. Али никада није касно за правду и правично суђење. Ратни злочини не застаревају.
Podelite komentar