Neophodna je dugoročna podrška: Fond Evropske unije za Ukrajinu već ostaje bez sredstava

Evropska komisija će možda ranije nego što je to očekivala ostati bez sredstava za pomoć Ukrajini! Kako je preneo "Politico", u februaru ove godine Evropska unija je postigla sporazum o izdvajanju 50 milijardi dolara kao pomoć Kijevu u borbi protiv ruske invazije za period do 2027. godine i to posle nekoliko nedelja napetih pregovora.

Sada u prestonicama država članica počinju da shvataju da će uskoro morati da izdvoje mnogo više novca. Brisel je na putu da polovinu dogovorenog novca isplati Ukrajini do kraja ove godine. Iako je finansijska konstrukcija zatvorena za ovu godinu, EU je suočena sa velikim problemom finansiranja ukrajinske ekonomije u budućnosti.

Preporučujemo

Uz to potencijalni izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država preti da situaciju dodatno pogorša. Smanjenje strane pomoći Ukrajini može dovesti do finansijskog haosa u zemlji razorenoj ratom.

"To bi moglo da dovede do ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. Depresijacija domaće valute će dovesti do inflacije, a onda ulazimo vrlo opasnu situaciju", kaže Dimitar Bogov, iz Evropske banke za obnovu i razvoj.

To je razlog zašto se razmišljanje u Briselu sada okreće alternativnim načinima za prikupljanje sredstava za Ukrajinu, bez korišćenja njenog sedmogodišnjeg budžeta, što zahteva jednoglasnu podršku svih 27 zemalja EU.

Najverodostojnija opcija, koju podržavaju SAD, jeste da se iskoristi godišnji profit od ruske imovine koja je zamrznuta na Zapadu, kako bi se dobila garancija za kredit od novih 50 milijardi evra za Ukrajinu. Pristalice ovog plana ističu da bi on ponudi dugoročene garancije bez korišćenja novca poreskih obveznika u vreme stisnutih nacionalnih budžeta i velikih dugova u Evropi.

Blok je unapred dao svoja sredstva Ukrajini da pokritje ogroman budžetski manjak u 2024. dok je ruska invazija ušla u treću godinu. Zvanični Kijev se u velikoj meri oslanja na strano finansiranje za pokrivanje osnovnih socijalnih rashoda, kao što su plate javnih službenika, medicinskih i obrazovnih radnika.

"Ukrajina je lobirala u EU da poveća finansiranje za 2024. sa početnih 8 milijardi evra na 16 milijardi evra kako bi se pokrio deficit", rekao je ukrajinski zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman.

EU je za 2026. namenila 5,3 milijardi evra, a za 2027. tek 2,1 milijardu evra. Ali to je tek mala suma imajući u vidu da je ukrajinska ekonomija u 2023. vredela 167 milijardi evra. Kritike ovog plana su već stigle iz Mađarske na sastanku ministara finansija EU.

Tokom pregovora početkom godine, vlasti u Budimpešti koje održavaju bliske kontakte sa zvaničnom Moskvom, već su zahtevale da se u okviru izvrši revizija finansiranja 2026. To može da bude besmisleno imajući u vidu da će većina izdvojenih sredstava do tada već biti upućena Ukrajini.

Prema planu EU od dogovorenih 50 milijardi ukupno 38 milijardi evra je namenjeno za podršku budžetu, dok je ostatak planiran za finansiranje raznih investicija i hitnu pomoć. Za sada u Brisleu nema sporazuma o tome kako nadomestiti manjak novca za Ukrajinu.

Najuticajnije prstonice poput Berlina, Pariza i Rima zabrinute su zbog pravnih i finansijskih posledica u slučaju korišćenja sredstava od zamrznute ruske imovine. U Kijevu se nadaju da bi lideri "Grupe sedam" polovinom juna ove godine na sastanku u Italiji mogli da dogovore rešenje za dugoročno finansiranje.

(Telegraf.rs)