Od uspona, preko gušenja protesta do napada na Izrael: Ključni trenuci života poginulog predsednika Irana

Iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo je u padu helikoptera u kojem je bio sa drugim zvaničnicima kada se letelica srušila prilikom "nepovoljnih vremenskih uslova" u provinciji istočni Azerbejdžan u nedelju.

Raisi (63) je bio nadaleko viđen kao štićenik i čovek od poverenja iranskog vrhovnog vođe, 85-godišnjeg ajatolaha Alija Hamneja.

Preporučujemo

Raisi je izabran za predsednika 2021. godine nakon karijere ultrakonzervativca u iranskom pravosuđu. Bio je viđen kao potencijalni Hamnejev naslednik.

Za tri godine kao predsednik, Raisi je nadgledao pooštravanje zakona koji regulišu žensku odeću, smrtonosno gušenje antivladinih protesta, napore da se proširi regionalni uticaj Irana i, ove godine, prvi direktan napad zemlje na Izrael.

Uspon kroz pravosuđe

Raisi je bio stalni član tvrdolinijaškog iranskog establišmenta od mladosti. Rođen je u iranskom gradu Mašhadu i bio je tinejdžer na početku Iranske revolucije.

Sa 20 godina imenovan je za tužioca u gradu Karaj. U narednim godinama, probijao se kroz iranski pravosudni sistem, braneći novu Islamsku Republiku od protivnika. Radio je kao tužilac u Teheranu, kao šef Kancelarije za opštu inspekciju za borbu protiv korupcije i kao generalni tužilac Specijalnog suda za sveštenstvo.

Raisi je na kraju došao do jedne od najmoćnijih uloga u vladi: šefa pravosuđa. Tamo je negovao imidž antikorupcijskog vođe, dok je istovremeno radio na čišćenju protivnika režima.

Grupe za zaštitu ljudskih prava povezale su ga sa politički motivisanim pogubljenjima i nepravednim zatvaranjem. Amnesty International je rekao da je Raisi bio "član komisije smrti" koja je, po naređenjima Hamneja, pogubila hiljade disidenata u zatvorima u blizini Teherana 1988. ili koji su "silom nestali", dok se iranski rat sa Irakom gasio.

Foto: Tanjug/AP

"Ako je sudija, tužilac branio bezbednost naroda, treba ga pohvaliti. … Ponosan sam što sam branio ljudska prava na svakoj funkciji koju sam do sada obavljao", rekao je Raisi o ovim navodima.

Njegova navodna umešanost u smrt hiljada ljudi, kažu grupe za ljudska prava, povećala je njegovu privlačnost među konzervativnim iranskim biračima.

Američko ministarstvo finansija uvelo je sankcije Raisiju 2019. godine zbog toga što je politički imenovan od strane iranskog vrhovnog lidera, čija mreža, kako je Ministarstvo finansija reklo, "ugnjetava iranski narod, izvozi terorizam i unapređuje politiku destabilizacije širom sveta.

Prema rečima ministarstva, Raisi je bio umešan u "režimsko brutalno gušenje" demonstranata Zelenog pokreta nakon haotičnih izbora 2009. godine, i učestvovao je u takozvanoj "komisiji smrti".

Izabrani predsednik jun 2021.

Raisijeva pobeda na predsedničkim izborima 2021. nad Hasanom Rohanijem, relativno umerenim aktuelnim predsednikom, vratila je izabrano vođstvo tvrdolinijašima, što je omogućilo zapanjujuću konsolidaciju vlasti. Rezultat nije bio iznenađenje, Raisi je viđen kao kandidat Hamneja a sveštenički establišment je krenuo da promoviše njegov izbor i ometa izazivače.

Raisi se, kao i Hamnej, pridržavao oštrog tumačenja islamske jurisprudencije kao osnove za državu i vladu.

Rohanijeva vlada potpisala je nuklearni sporazum 2015. sa svetskim silama, uključujući SAD. Raisi, nasuprot tome, nije želeo da diplomatski stupa u kontakt sa SAD ili ostatkom Zapada.

Nasledio je zemlju koja se suočava sa nekoliko kriza, uključujući pandemiju koronavirusa, nemire i antivladine proteste, ekonomiju slomljenu pod sankcijama, sve širi sukob sa Izraelom i zastoj u pregovorima sa svetskim silama oko oživljavanja nuklearnog sporazuma.

Gušenje antivladinih protesta 2022-2023.

Smrt Mahse Amini (22) u policijskom pritvoru, nakon što je uhapšena zbog navodnog kršenja strogog iranskog dres koda za žene, izazvala je talas protesta širom zemlje, što je bio jedan od najozbiljnih izazova klerskom establišmentu od 1979. godine. Hiljade Iranaca, predvođeni ženama i mladima, okupilo se na ulicama kako bi podigli glas protiv represije.

Vlada, koju je vodio Raisi, odgovorila je tako što je poslala bezbednosne snage da brutalno uguše proteste, ubivši stotine i ranivši i uhapsivši hiljade, prema grupama za prava ljudi.

Napad na Izrael, april, 2024.

Iran je bio angažovan u višedecenijskom ratu u senci sa Izraelom. To je eskaliralo u aprilu kada je Iran izvršio prvi direktan vojni napad na jevrejsku državu, lansirajući više od 300 projektila i dronova.

Foto: Tanjug/AP

Iran je rekao da je napad bio odmazda na izraelski vazdušni napad na diplomatski kompleks u Damasku u Siriji u kojem su ubijeni visoki iranski komandanti.

Iranski baraž, za koji je Izrael rekao da je presretnuto 99 odsto, izgledalo je kao demonstracija sile dok Izrael vodi rat u Gazi.

(Telegraf.rs)