Finci se boje da će im Rusi uništiti pijaću vodu u zemlji: Ovako se spremaju za potencijalnu "vodenu sabotažu"

Evropske obaveštajne službe su upozorile evropske zemlje na planirane sabotažne napade koje u budućnosti može da sprovodi Rusija. Ako bi finska pijaća voda bila "napadnuta", to bi imalo ozbiljne posledice po stanovništvo i privredu, piše renomirani finski sajt.

Budući da je finska pijaća voda jedan od najčistijih izvora vode na svetu, njen gubitak ili kontaminacija mogli bi uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme za ljude koji se oslanjaju na nju za piće, kuvanje i higijenu. Osim toga, oštećenje vodovodne mreže moglo bi prouzrokovati poremećaje u snabdevanju vodom za domaćinstva, industriju i javne ustanove, što bi moglo dovesti do ekonomskih gubitaka i nezadovoljstva stanovništva, piše Iltalehti.

Preporučujemo

Uzimajući u obzir upozorenja evropskih obaveštajnih službi o planiranim sabotažnim napadima koje sprovodi Rusija, mogući napad na kritičnu infrastrukturu, poput vodovodne mreže, predstavljao bi ozbiljan bezbednosni izazov za Finsku i druge evropske zemlje. "Stoga je važno da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite i prevencije kako bi se sprečili takvi napadi i osigurala bezbednost i sigurnost vode i drugih vitalnih resursa", navodi se u vesti.

Juka Savolainen, direktor mreže Hidrološkog stručnog centra, kaže da napadi mogu biti usmereni na bilo koji sistem i da bi društva trebala da se za to pripreme sada.

"Više ne živimo u odvojenim seoskim kućama i kolibama, već su naši sistemi umreženi, gde se mogu pronaći ciljevi. Morate biti spremni na ovo, ali nijedan sabotažni napad neće potpuno okončati život i samo su ometanja", kaže on.

Prema Savolainenu, sistemi koji su najverovatnije napadnuti su oni koji su manje verovatno uhvatljivi.

Kakva bi situacija nastala ako bi Rusija napala vodovodne cevi Finske?

"U Finskoj ima puno čiste vode i imamo sistem spasavanja koji pokriva celu zemlju, što uključuje i nezavisne vatrogasne brigade. Ako bi bilo koji deo vodovodnog sistema bio uništen, onda da, ta voda bi bila dostupna u svakoj kući", odgovara Savolainen.

Međutim, Savolainen podseća građane na preporuku opreza od 72 sata. Prema Savolainenu, svako bi trebalo da ima kontejnere kod kuće u koje može sakupiti čistu vodu ako je potrebno.

"Kada počnu da se dešavaju čudne stvari, voda će još neko vreme teći iz slavine. Prvo je uzimamo sa slavine dok još izlazi. Nakon toga, snabdevanje vodom je moguće putem sistema za spasavanje. U tu svrhu je preporučeno da se čuvaju kontejneri za vodu kod kuće, tako da možete poneti vodu kući u takvoj situaciji", kaže.

Prema Savolainenu, nema potrebe za posebnu brigu zbog mogućeg napada na vodovodni sistem Finske.

Obaveštajne službe upozoravaju na nasilne napade

Prema Finanšal tajmsu, Rusija je tiho pripremila na primer bombardovanje, podmetanje požara i druge akte oštećenja evropskim zemljama.

Šef domaće obaveštajne službe Nemačke, Tomas Haldenwang, rekao je FT-u da je rizik od sabotažnih napada koje vode države značajno povećan i da napadi imaju visok potencijal da prouzrokuju mnogo uništenja.

Prema Juki Savolainenu, vredno je napomenuti da su obaveštajne službe snažno upozorile na moguće napade.

"To znači da postoji mogućnost da nešto veće dolazi, čija je svrha da destabilizuje našu političku situaciju", priča.

Savolainen veruje da je ključno pitanje u vezi sa napadima Rusije šta Rusija pokušava postići tim napadima.

Osnovna pretpostavka je da su ovi sabotirani napadi podsticaji i maltretiranja, što izaziva neizvesnost. Sada bi bilo važno primetiti da bi to možda mogli biti nešto veći udarci koji paralizuju donošenje odluka u trenutku kada bi trebalo da možete doneti veću odluku.

Savolainen ističe da ako su životi građana dovoljno poremećeni, njihov interes za, na primer, pitanja spoljne politike verovatno bi bio vrlo neznatan u takvom trenutku.

Takve stvari se mogu dogoditi u budućnosti, ali sada ne govorim toliko o Finskoj. Ovde postoje dobro funkcionišući decentralizovani sistemi, i ovde udarci ne mogu izazvati vrlo ozbiljne efekte. Lakše je u gusto naseljenim regionima Evrope, ali ono što se događa u Evropi takođe utiče na nas, kaže Savolainen.

(Telegraf.rs)