Šokantni podaci o krijumčarenju droge u Evropu: Kroz luku veću od Pariza uđe kokain vredan 31 milijardu evra
Jedne hladne martovske noći, lučka policija u belgijskoj luci Antverpen uhvatila je trojicu mladića kako puzaju preko bodljikave žice na jednom od dokova. Neke noći kasnije, još dvojica su uhvaćena na istom području. Pet tinejdžera - trojica od njih maloletnici - svi su bili Holanđani i tražili su jednu stvar: pošiljku kokaina, piše Bloomberg.
Povećana učestalost takvih incidenata jasan je znak kako kriminalne bande, često koristeći maloletnike koji dobijaju blaže kazne, bezobzirno su pretvorile drugu najveću evropsku luku u ključno mesto ulaska onoga što je postalo autoput za kokain.
Zaplene kokaina u Antverpenu su se više od dvadeset puta povećale tokom poslednje decenije, prema podacima Ujedinjenih nacija o drogama i kriminalu. Prema priznanju belgijske carinske službe, oni uspevaju da uhvate samo 10% do 40% kokaina koji prolazi kroz luku - napominjući da čak i ta procena može biti daleko od tačne, jer je teško odrediti razmere problema.
Agencija za droge Evropske unije procenjuje minimalnu maloprodajnu vrednost ilegalnog tržišta supstanci u EU na 31 milijardu evra po uličnoj vrednosti za otprilike 120 metričkih tona kokaina zaplenjenih u najvećoj belgijskoj luci 2023. godine prema najkonzervativnijim procenama.
S drogom koja navire u već problematične kvartove gradova širom Evrope, donoseći sa sobom oružano nasilje i bande, pitanje postaje nešto što političari više ne mogu ignorisati, pošto se pojavljuje kao tema koji se u Belgiji održavaju 9. juna. Belgijska vlada, koja trenutno drži rotirajuće predsedavanje EU, postavila je rat protiv droge kao glavni prioritet i traži podršku od ostalih članica.
"To nije problem Antverpena. To nije problem Brisela. To nije problem Belgije. To nije problem Evrope. To je problem celog sveta", rekao je ministar pravde Pol Van Tigelt u intervjuu u svojoj kancelariji u Briselu, napominjući da zemlja ne može samostalno da se nosi s izazovom kriminala droge.
Porast krijumčarenja u luci učinio je Antverpen evropskom prestonicom kokaina, prema podacima prikupljenim u 88 gradova iz 24 zemlje od strane agencije EU za praćenje droga i zavisnosti o drogama. Pet gradova iz Holandije takođe je ušlo u top 10.
Napori da se reši problem uključivali su povećanje skeniranja brodskih kontejnera, pojačanu bezbednost u lukama i stvaranje saveza luka na nivou regiona kako bi se suzbio tzv. efekat "vodenog kreveta", gde pooštravanje bezbednosti na jednom mestu gura saobraćaj na drugo. Iako su ti koraci dobar početak, ne idu dovoljno daleko u rešavanju problema, kaže Bart De Vever, koji je bio gradonačelnik Antverpena poslednjih 11 godina.
"Ima premalo budžeta da se preduzmu prave mere koje bi mogle napraviti razliku", rekao je De Vever u intervjuu.
"Izbaciti drogu je nemoguće, ali ograničiti je na, recimo, prihvatljiv nivo, to bi trebalo biti moguće. Ako to nije naša ambicija, onda smo jednostavno odustali."
Veličina luke Antverpena - ekvivalentna više od 22.000 fudbalskih terena - i masivni obim proizvoda kojima rukuje čine je idealnim mestom za krijumčare dogre, pretvarajući Belgiju u tranzitni centar. Količina robe koja se istovaruje i utovaruje više se nego udvostručila tokom dve decenije, sa 271 milion metričkih tona prošle godine.
Luka je glavna evropska destinacija za robe iz Latinske Amerike, glavni izvor kokaina koji ulazi u region, što je čini očiglednom metom za narko-kartele.
Prostire se na teritoriji većoj od Pariza, luka rukuje sa više od 12 miliona kontejnera godišnje, stvarajući niz izazova za policiju - i prilika za organizovani kriminal.
Na jednom događaju prošle nedelje, pomorska policija Antverpena opisala je jednu čestu taktiku: korišćenje kontejnera "Trojanskog konja", gde se mladići kriju unutar praznih kontejnera koji se premeštaju u luku kako bi mogli da izmuznu i preuzmu kokain iz drugog dolaznog kontejnera. Vraćaju se u svoj originalni kontejner, koji se zatim preuzima iz luke. Čitava operacija često traje nekoliko dana.
I dok su zaplene droge na evropskim lukama nastavile da postavljaju nove rekorde svake godine, potrebno je prelivanje nasilja u svakodnevni život da se pokrene odgovor vlasti. Pucnjave postaju gotovo nedeljna pojava u Briselu, čak i u najluksuznijim delovima grada. Podaci koje prati dnevni list Le Soir pokazuju da je broj pucnjava postepeno rastao tokom poslednje dve godine, uz bombe u Flandriji i pretnje javnim funkcionerima.
Holandski kanal
Kada kokain stigne u Antverpen, veruje se da 90% prelazi holandsku granicu da bi bio tretiran i parceliran pre nego što bude poslat širom Evrope kroz lavirintsku mrežu dilera i nasilnika.
Dok je Roterdam nekada bio omiljena luka ulaska za sirovi proizvod, pooštravanje bezbednosti premestilo je trgovinu ka Antverpenu.
Holandski zvaničnici su u poslednjih nekoliko godina presretali sve više kokaina. Zaplene su skočile 18% na 60.000 kilograma u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima holandskih carina.
U samo jednom incidentu, holandske vlasti u luci Roterdam prošle godine zaplenile su rekordnih 8.064 kilograma kokaina koji su bili sakriveni u kontejneru sa bananama, sa rekordnom uličnom vrednošću od 600 miliona evra.
U 2022. godini, Bloomberg je izvestio o balkanskim bandama koje operišu u Holandiji i Belgiji, a koje su se infiltrirale u posade kontejnerskih brodova tokom više od jedne decenije. Koristili su čamce sa brzim motorima, mito i pretnje da bi dopremili teret na brodove.
Još jedan čest metod krijumčarenja kokaina kroz kontejnerske brodove uključuje pričvršćivanje droge za trup pod vodom pomoću magneta, užeta ili čak zavarivanjem, prema holandskim vlastima.
Da bi uhvatili takve pošiljke zahteva se ronjenje radi pregledanja trupova gigantskih brodova. Ronilački tim holandskih carina raspoređen je u Antverpenu kako bi pomogao belgijskim vlastima u takvim inspekcijama, prema holandskoj državnoj sekretarki za carinu Aukje de Vris.
Ubistvo 2019. godine Derka Viersuma, advokata koji je branio ključnog svedoka u slučaju ubistava vezanih za drogu, praćeno je pucnjavom na novinara Petera R. de Vriesa 2021. godine, što je pitanje krijumčarenja droge stavilo u fokus u Holandiji.
Nasilje vezano za drogu dramatično je poraslo tokom poslednjih nekoliko godina, sa više od 250 eksplozija kuća samo ove godine povezanih sa ratovima bandi, prema holandskoj policiji.
Bezobzirni napadi
U Belgiji je prekretnica došla kada je 11-godišnja devojčica ubijena u unakrsnoj vatri između bandi prošle godine.
Bivši ministar pravde Vinsent Van Kvikenborne takođe je proveo mesece pod stalnom zaštitom, skrivajući se u sigurnim kućama nakon pretnji otmice.
U Francuskoj neka predgrađa gradova poput Pariza i Marseja redovno se suočavaju sa borbama za kontrolu teritorije između bandi.
"Postaje sve gore", rekla je EU komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson u nedavnom intervjuu. "Kako postižemo ove rekordne zaplene, takođe vidimo da cene ne rastu, a čistoća raste, što znači da na evropskom tržištu postoji mnogo dostupnog kokaina."
Za razliku od SAD-a, članice EU nikada nisu zapravo vodile zvaničan rat protiv droge.
Vlasti su teško naučile koliko su kriminalci ranije brinuli o carinskim proverama u lukama, kaže Kristijan Vandervaren, šef belgijske federalne carinske službe. Razbijanje enkriptovanih telefonskih usluga Encrochat i Sky ECC 2020. i 2021. godine dovelo je do hiljada hapšenja i zaplene stotina miliona evra nelegalnih prihoda od kriminalnih aktivnosti.
Istraga je dala pravosuđu nezapamćeni uvid u mrežu i, kako kaže Vanderveren, primere kako su se kriminalci smejali carinskim proverama, nešto što misli da počinje da se menja.
Bezobzirnost bandi bila je očigledna kada su tokom jednog meseca krajem prošle godine tri puta pokušali da povrate pošiljke kokaina koje je zaplenila luka Antverpen, naoružani jednom prilikom automatskim oružjem, a drugom sečivima.
"To je bilo van kontrole", rekao je Vanderveren u intervjuu. "Zaista sam se bojao za sigurnost i bezbednost svojih ljudi."
On misli da su ovi napadi dokaz da njegovi službenici konačno počinju da utiču na poslove narko-bandi, sa zaplenama ranije nezapamćenih količina kokaina u luci.
"Moramo ostati ovde i učiniti im život što težim", rekla je belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden prošle nedelje u intervjuu.
Više inspekcija
Belgijske vlasti planiraju da pojačaju skeniranje dolaznih kontejnera, sa ciljem da sledeće godine udvostruče trenutni kapacitet od 40.000 godišnje, i da nastave sa povećanjem nadzora dok ne smanje priliv kokaina, prema Vanderverenu. Lučki radnici, kojiu u Belgiji ima 16.000, takođe će proći strožije sigurnosne provere.
Na nivou EU, Johanson je prošle godine postavila plan rada, sa posebnim fokusom na jačanje luka. To uključuje stvaranje Saveza luka, foruma lučkih i sigurnosnih zvaničnika, koji je počeo da se sastaje.
Šefovi luka su podelili strahove koje imaju za svoje radnike, posebno sa kriminalcima koji rade na korupciji i zastrašivanju da bi obezbedili njihovu saradnju, prema zvaničniku komisije.
Gradonačelnica Amsterdama, Femke Halsema, predložila je legalizaciju i regulisanje, ne samo kanabisa, već i supstanci poput kokaina. To nije stav koji je široko prihvaćen među zvaničnicima EU i nacionalnim ministarima.
Zvaničnici kažu da je način da se suzbiju vođe organizovanog kriminala da se ograniči njihova nekažnjivost i zaplene njihovih sredstava. Belgijski zvaničnici su tražili napredak u izručenjima iz zemalja gde se kriminalci obično skrivaju, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Maroko i Tursku, i pozvali su na više međunarodnog pritiska na te zemlje.
U martu, Belgija je obezbedila dugo traženi nalog za izručenje pod optužbama za trgovinu drogom iz Dubaia, što je ministar Van Tighelt pozdravio kao znak važnog napretka.
"Nema čudesnog rešenja", rekao je u odvojenom intervjuu prošle nedelje u luci Antverpen. "Nikada nećemo ukinuti kokain, nikada nećemo pobediti u ovoj borbi. Ali sam uveren da možemo slomiti kičmu mafiji, poslovnom modelu mafije."
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.