O sudbini ove evropske zemlje od sad odlučuju i beskućnici: Svima su obećani stanovi do 2030. godine

Kejla Šeridan Odanza (24) gotovo čitavog života nije marila za glasanje na izborima. Mislila je da za tim nema potrebe. Istina, sve i da je ova kozmetičarka želela da glasa, ništa se ne bi promenilo, jer ne bi mogla to da učini pošto je bila beskućnik.

Detinjstvo je provela tako što se selila iz jedne hraniteljske porodice u drugu, a kada je napunila 18 godina, izbračena je na ulicu.

Preporučujemo

Bile su potrebne godine da ova devojka iz Irske pronađe siguran smeštaj, sve vreme posmatrajući kako kriza beskućništva postaje sve gora. Do trenutka kada je našla stalni smeštaj, kratkoročni zakup koji je vodila neprofitna organizacija, poželela je da se čuje njen glas...

"Kada su bili prošli izbori dali su nam lažnu nadu. Rečeno nam je da će da reše problem sa smeštajem, da će izgraditi još kuća", rekla je ogorčeno osuđujući vladajuću koaliciju, koja vedri i oblači irskom politikom još od 30-ih godina prošlog veka.

U centru Dablina, trotoari su prekriveni sklepanim krevetima, što je rezultat nedostatka stambenog prostora koji je učetvorostručio broj beskućnika na skoro 14.000 u roku od jedne decenije.

Do nedavno ovi muškarci i žene nisu imali glas u političkom smislu, kandidati su ih ignorisali, a njihova imena nisu postojala na biračkim spiskovima.

U većini evropskih zemalja pravilo je - nema adrese, nema glasanja.

Međutim, od ove godine u Irskoj će biti drugačije. Beskućnici će 7. juna moći da glasaju na evropskih izborima, prvom takvom događaju od reforme 2022. godine koja je omogućila dobrotvornim organizacijama da obezbede beskućnicima adresu koja je neophodna za glasanje. Međutim, to nije mesto na kome mogu da borave, samo da glasaju.

Ipak, aktivisti i eksperti kažu da bi ova prilika za glasače beskućnike mogla da natera zakonodavce da se pozabave rastućom krizom u vreme rastućih troškova stanovanja i života, i gurne ovu demografiju na scenu Evropske unije.

"Činjenica da postoji veliki problem sa beskućnicima nije doživelo ni da bude vest. To nije 'u trendu' i zato i ne čujete šta političari rade", rekao je Džejms Flanagan (20), inženjer elektrotehnike, koji volontira za Focuks Ireland, neprofitnu organizaciju koja organizuje kampanju.

Flanagan se prisetio svog najranijeg detinjstva, kada je sa majkom spavao po kolima. Kada je imao šest godina njih dvoje su se uselili u smeštaj nevladine organizacije i čekali opštinski stan 14 godina. Iselili su se sad u aprilu.

„Kriza beskućnika i stanovanja je najveći problem u društvu poslednjih godina i želim da upotrebim svoj glas da pokušam da pokrenem akciju po ovom pitanju“, rekao je Flanagan, mesec dana nakon što je bio na čelu akcije registracije neprofitne organizacije, usmerene na skoro 70.000 ljudi u socijalnim stambenim zgradama, kao i hiljade drugih koji spavaju napolju.

Katarina Kinan (53) se sa svojim sinovima prošlog meseca prijavila na glasanje.

"To mi daje malo snage i nade da će se nešto promeniti", rekla je Katerina koja je, bežeći sa dvoje dece iz veze pune nasilja, spavala na železničkim stanicama, ispred bolnica i na klupama ispred zgrade opštine.

"Oduzeli su mi moć, ali možda će nešto učiniti za mene i moju porodicu sad kad glasam", priča Katarina dok sedi u stanu NVO u Dablinu, u kojem se brine o autističnom sinu.

Iz NVO ne žele da otkriju koliko se ljudi prijavilo za adresu do sada, ali veruju da će većina njih izaći na glasanje te da će, čak i ako bude mala izlaznost, to uticati na političku agendu.

"Ima tu onog - što bi se ja trudio kad me društvo već odbacuje?", kaže Konor Ro, direktor smeštaja u kojem je Flanagan do nedavno živeo.

Oni koji traže prenoćište u irskoj prestonici mogu da ispričaju svoje košmarne priče o lovu na stan, od procesa prijave u više okruga i uličnih redova za gledanje, do univerzitetskih predavača koji kampuju u šatorima i onog kolege kome je ponuđen krevet za 650 evra mesečno — da ga deli sa strancem.

Poslednjih godina, sa pogoršanjem problema oko beskućnika i stambenog pitanja, vlada nije bila u stanju da upravlja velikim prilivom migranata i izbeglica koji takođe moraju da budu smešteni, što je dovelo do toga da neki podižu kampove u irskoj prestonici.

"Nečija beda je drugom dobit. Da bogati budu još bogatiji", kaže Martin Lihi, 48-godišnji muzičar koji protestuje ispred irskog Senata svakog četvrtka od aprila 2022. suočen sa mogućim iseljenjem i verovatno beskućništvom.

On kaže da "vlastela" vidi nekretnine kao šansu da se dodatno obogati, a da se onima koji su dugo u mraku još dodatno smrkne.

"Ukoliko budu izidali još zgrada, to će oboriti cenu. To je za njih čista ekonomija. Njih ništa od toga ne interesuje, viđali smo ovo iznova i iznova", kaže Lihi.

Lihijev stav oštro odbacuje senatorka Meri Ficpatrik, portparolka za pitanja stanovanja irske centrističke vladajuće stranke Fijana Fajl. Ona je u ministarstvu stanovanja i lokalne uprave od 2020.

"Postavili smo desetogodišnji plan, a to je stanovi za sve. Plan je da se isporuči 300.000 domova do 2030. godine, da se eliminiše beskućništvo do 2030. To je podržano u petogodišnjem mandatu ove vlade sa 20 milijardi evra iz državnog finansiranja“, rekla je ona i dodala da je to "najveća promena stambene politike u decenijama".

"Ne znam ni jednu drugu evropsku zemlju koja je preuzela tako značajnu inicijativu", kaže Ficpatrik.

Međutim, Politico navodi da bi o tom pitanju trebalo da se oglase i grupe civilnog društva, koje će reći da je vlada Fijane Fajl rasprodala cela imanja nakon finansijskog kraha 2008. Nakon toga je usledila decenija kada je desni centar Fine Gael, jedna od dve tradicionalne glavne stranke uz Fijanu Fail, prepustila stambeno zbrinjavanje privatnom sektoru, čak i kada je Big Tech kupio nekretnine, a Airbnb desetkovao dugoročne zakupe.

U januaru je priznato da postoji deficit od oko 250.000 domova, za čije rešavanje će biti potrebne godine. Prosečne cene kuća u Dablinu su 430.000 evra, dok su stanovi za iznajmljivanje u proseku 1.513 evra mesečno.

To irsku prestonicu čini trećom najskupljom u Evropi što se tiče cena iznajmljivanja, odmah iza Ženeve i Londona, prema pisanju The Economist-a.

Upoređeno sa visinom plata, Dablin je bio peti grad sa najnepovoljnijim cenama, posle drugih ozloglašenih poput Budimpešte, Praga, Lisabona i Zagreba.

Mnogi koji su razgovarali za POLITICO, i beskućnici i stambeno obezbeđeni, sigurni su da će ovo pitanje definisati izbore za EU ​​– i ankete to potvrđuju. Prema najnovijim podacima Ipsosa, stambeno pitanje je glavno pitanje koje je identifikovalo 5 miliona ljudi u Republici Irskoj, što je znatno više od migracija, troškova života i zdravstvene zaštite.

(Telegraf.rs)