Putin u 71. godini danas počinje 5. predsednički mandat: Kakve ambicije ima čovek koji je vratio rat u Evropu?

Ruski predsednik Vladimir Putin položiće danas zakletvu i započeti peti po redu mandat na čelu te države.

Njegova pobeda na izborima dolazi u trenutku kada Putin ima apsolutnu vlast u državi, usred rata koji vodi protiv Ukrajine zbog čega su odnosi te države sa Zapadom lošiji nego ikada.

Preporučujemo

Otkako je 1999. godine postao predsednik, Putin je preoblikovao Rusiju, slomio opoziciju, proterao je nezavisne novinare iz zemlje, podstičući sve veću privrženost tradicionalnim vrednostima, piše AP.

Njegov uticaj je toliko dominantan u Rusiji, da drugim zvaničnicima nije preostalo ništa osim da pokorno sede po strani i gledaju dok je on započinje rat u Ukrajini, uprkos činjenici da se očekivalo da će invazija doneti međunarodnu sramotu i oštre ekonomske sankcije, kao i velike gubitke u ljudstvu.

Zbog svega toga, 45.

Foto: Mikhail METZEL / AFP / Profimedia

"Rat u Ukrajini je u središtu njegovog trenutnog političkog projekta i ne vidim ništa što bi to moglo da promeni. A to utiče na sve ostalo od toga ko je na kojim pozicijama, koji su resursi kome dostupni, kao i na nivo unutrašnje represije", smatra Brajan Tejlor, profesor na Univerzitetu Sirakuza i autor knjige "Putinov kod".

U svom obraćanju o stanju nacije u februaru, Putin je obećao "da će ispuniti ciljeve koje Moskva ima u Ukrajini i da će učiniti sve što je potrebno da odbrani suverenitet i bezbednost ruskih građana". On je tada istakao i da je ruska vojska "stekla ogromno borbeno iskustvo".

Sve to što je Putin u svom govoru najavio zahteva velika ekonomska ulaganja, za koja profesor Tejlor smatra "da su više predstava za javnost, a ne jasan plan koji namerava da sprovede".

"Putin zamišlja Rusiju kakva je nekada bila, vraća se u period kada je i Ukrajina bila u njenom sastavu. Mislim da takve ideje preovladavaju u njegovoj glavi u odnosu na neke druge socio-ekonomske ideje", smatra profesor.

Da li će se rat proširiti na Evropu?

Ukoliko se rat u Ukrajini ne završi potpunim porazom bilo koje od zaraćenih strana, a Rusija zadrži neke od teritorija koje je već zauzela, evropske zemlje strahuju da bi takav ishod mogao da ohrabri Putina da započne novu "vojnu avanturu" u nekim baltičkim državama ili Poljskoj.

"Moguće je da Putin ima ogromne ambicije i da će, ukoliko postigne uspeh u Ukrajini, koji bi mogao jako skupo da ga košta, pokušati da osvaja i druge teritorije", napisao je Stiven Volt, profesor sa Harvarda u časopisu Foreign Policy.

Profesor Volt takođe smatra da postoje šanse da njegove ambicije nisu veće od onog što je Rusija već zauzela.

"Rusija je platila veliku cenu u Ukrajini. Čak i kada se taj rat završi, oni neće biti u stanju da odmah pokrenu nove ratove", kazao je profesor.

Putin sa mobilisanim vojnicima Foto: Tanjug/AP

Profesor Maksim Samorukov smatra "da su velike šanse da će Rusija pod vođstvom Putina napraviti neke greške koje će po tu zemlju biti samodestruktivne".

On se takođe osvrnuo i na Putinove godine, smatrajući da bi njegova starost mogla da utiče na njegovo rasuđivanje.

"Putin ima 71 godinu i svest o sopstvenoj smrtnosti svakako utiče na njegovo donošenje odluka. Osećaj da mu ponestaje vremena je sigurno uticalo na njegovu odluku da odluči da napadne Ukrajinu", kazao je analitičar.

Koliku podršku Putin zaista ima u Rusiji?

S druge strane, Putin bi mogao da uđe u svoj novi mandat sa slabijom podrškom, nego što je to prikazano u javnosti, smatra Samorukov.

"Ranjivost Rusije je sada najočiglednija, Kremlj proizvoljno donosi odluke. Taj režim stalno rizikuje da se uruši preko noći, isto onako kao što je to učinio njegov prethodnik pre skoro tri decenije", kazao je profesor.

Analitičari takođe smatraju da će u narednom mandatu Putin nastaviti da ispoljava svoj animozitet prema Zapadu, za koji je u svom obraćanju o stanju nacije rekao da bi "oni želeli da učine Rusiji isto što su učinili mnogim drugim državama i regionima u sveta, uključujući i Ukrajinu.

"Žele da unese razdor u našu kuću, da je oslabd iznutra", rekao je u pomenutom govoru Putin.

Njegov otpor Zapadu se manifestuje ne samo u njegovom besu zbog podrške koju su dali Ukrajini, već i u onome što on vidi kao "podrivanje mmorala u Rusiji".

Foto: Tanjug/AP

Prošle godine Rusija je zabranila LGBT pokret proglasivši ga ekstremističkim, u, kako su zvaničnici rekli, borbi za očuvanjem tradicionalnih vrednosti, poput onih koje zastupa Ruska pravoslavna crkva. Sudovi su takođe zabranili promenu pola.

"Očekujem da će u narednom mandatu uloga Ruske pravoslavne crkve biti i dalje poprilično vidljiva", smatra profesor tejlor.

Iako su opozicija i nezavisni mediji gotovo nestali pod Putinovim udarom, još uvek postoji potencijal za napredovanje u "onlajn sveri". Preko interneta rade mnogi opozicioni mediji koji godinama žive i rade u egzilu.

Putinova inazguracija događa se dva dana pre velike vojne manifestacije "Dana pobede", koji slavi pobedu Crvene armije nad fašizmom.

Poraz nacističke Nemačke je sastavni deo identiteta savremene Rusije i Putinovog opravdavanja rata u Ukrajini, sa kojim se često poistovećuje.

Kako će izgledati Putinov peti po redu mandat, ostaje nam da vidimo.

(Telegraf.rs)