Najsiromašnija država u Evropi posle 30 godina nadomak istorijskog cilja: Svi čekaju ovaj trenutak

Po prvi put u poslednje tri decenije u Moldaviji se stvorila nada da država konačno ima snage i hrabrosti da potpuno izbaci ruski autoritet iz Kišinjeva i van granica svoje zemlje. Od sticanja nezavisnosti 90-ih godina 20. veka, Moldavija je u kontinuiranom sukobu s Moskvom oko Transnistrije ili Pridnjestrovlja, separatističke regije koju podržava zvanični Kremlj.

Sukob je u više navrata dostigao tačku ključanja, ali je odnose Transnistrije i Moldavije isto tako održavala moćna veza. Naime, Moldavci su preko ove regije koju u Rusiji zovu Pridnjestrovlje dobijali ruske energente po sniženoj ceni. To je omogućilo Rusiji da zadrži kontrolu nad ovom oblasti, gdje su, uprkos prigovorima iz Kišinjeva, već decenijama stacionirane i ruske trupe (njih nekoliko stotina), piše Jutarnji.

Preporučujemo

Međutim, kako prenosi portal "Politico.eu", dinamika odnosa se menja. Moldavija se, pod palicom proevropske predsednice Maje Sandu, poslednjih godina sve uspešnije integriše u Evropu. Pritom je zvanični Brisel dao milione evra Kišinjevu  i omogućio da se Moldavci povežu sa zapadnim energetskim platformama.

"Moldavija više ne zavisi od Transnistrije", izjavljuje moldavski ministar spoljnih poslova Mihail Popsio i dodaje:

"Što se gasa tiče, gas kupujemo na međunarodnom tržištu. Što se električne energije tiče, gradimo visokonaponske vodove kako bismo se povezali s Rumunijom".

Energetski zaokret Moldavije veliki je problem za istočnu regiju. Zaustavljanje isplata za struju i gas srušilo bi budžet separatističke države i ostavilo stotine hiljada ljudi bez prihoda i osnovnih usluga. Za zemlju veličine Moldavije, ovakav scenario bio bi sličan ponovnom ujedinjenju Nemačke nakon pada Berlinskog zida.

Moldavija je itekako svesna da uništavanje ekonomskog motora Pridnjestrovlja podrazumeva i nanošenje štete tamošnjim građanima - istim onim ljudima koje Kišinjev želi da integriše u moldavsko društvo.

"To je 300.000 ljudi, svi su naši državljani i treba im pružiti pomoć i osnovne usluge", kaže Viktor Parlicov, moldavski ministar energetike.

Ali, s druge strane, vreme je da se okonča višegeneracijski zastoj. Tokom godina, ova regija je razvila vlastite oružane snage, javne službe i penzione fondove, a sve se finansiralo prodajom jeftine ruske energije Moldaviji. Istovremeno i Moldavija se, za to vreme, takođe navukla na jeftinu rusku energiju.

"Cela regija zavisi od jeftinog gasa kao od droge", rekao je ranije Parlicov.

Primera radi, elektrana Cuciurgan, smeštena u Transnistriji, a u ruskom vlasništvu, najveći je energetski dobavljač u Moldaviji i "hrani" čak četiri petine potreba za električnom energijom u zamenu za par stotina miliona evra godišnje. Moldavija se takođe oslanja na visokonaponske kablove koji prolaze kroz Transnistriju, dajući separatistima - i njihovim ruskim partnerima - još veću moć.

"Za Ruse, lepota ovog aranžmana bila je u tome što smo kupovinom električne energije iz Transnistrije finansirali separatizam u vlastitoj zemlji", tvrdi Parlicov.

Kompletnu računicu sada menja Brisel. Evropska unija Moldaviji je dala desetine miliona evra za izgradnju infrastrukture i za učvršćivanje veza s evropskim energetskim mrežama. Otkako je Maja Sandu osvojila vlast 2020. godine, Moldavija je napravila značajne korake u borbi protiv korupcije, reformi javnih institucija i jačanju demokratije.

Zbog ovih napora državi je prošle godine dodeljen status kandidata za članstvo u EU. Razgovori o pridruživanju su u toku. Ali postoje velike nedoumice može li se Moldavija uopše približiti evropskom bloku dok separatistički sukob tinja na njenom tlu, zajedno s ruskim trupama koje su tamo stacionarane decenijama.

Političari iz Evrope tvrde da će pitanje Transnistrije morati biti rešeno pre pridruživanja. S druge strane, moldavski čelnici uzvraćaju da Brisel ne sme dopustiti Moskvi da određuje sudbinu Moldavije u EU. Ne ćute ni čelnici u Pridnjestrovlju. U martu su pozvali Kremlj da ih "zaštiti od pritiska Moldavije", tvrdeći da su u ekonomskoj blokadi.

Vladimir Putin je, u međuvremenu, pojačao retoriku protiv moldavskih preuropskih ambicija, napadajući tamošnji evropski san sličnom retorikom koju je koristio neposredno pre napada na Ukrajinu. Ipak, sposobnost Rusije da vojno interveniše u Transnistriji i Moldaviji u praksi je ograničena. Lokalne ruske snage su odsečene od svojih uobičajenih linija snabdevanja i ne mogu dovesti pojačanje ili dopremiti opremu.

Mnogi od vojnika godinama nisu rotirani u Moldaviju ili iz nje, skrasili su se i osnovali porodice. Iako čuvaju jedan od najvećih arsenala oružja u Evropi, u skladištu Kobasna, veruje se da u njemu nema ništa osim raspadajuće opreme iz Drugog svetskog rata koju Rusi još nisu rasprodali ili prenamenili.

S druge strane, Moskva je itekako sposobna voditi drugu vrstu rata. Prošle godine ukrajinske obaveštajne službe upozorile su da su presrele plan Moskve koji je uključivao svrgavanje Maje Sandu i izvođenje državnog udara. Sve su oči sada uprte u oktobar - kada Moldavce čekaju predsednički i parlamentarni izbori. Biće to kritičan trenutak za budućnost ove zemlje - ali i prilika za Ruse da vodu ponovno nateraju na svoju vodenicu.

(Telegraf.rs)