Izrael je planirao napad mnogo većeg obima na Iran, zašto je od toga odustao?

Izraelski udar na Iran izvršen prošlog petka prvobitno je trebalo da bude mnogo većeg obima, ali su izraelski lideri odlučili da popuste pod pritiskom saveznika. Kako prenosi "The New York Times", pozivajući se na tri anonimna izvora bliska vlastima u Tel Avivu, Izrael je odustao od planova da izvrši mnogo efikacniji kontraudar na Iran posle diplomatskog pritiska iz Sjedinjenih Država, svog najvećeg saveznika.

Pritisak na Izrael su vršili i drugi saveznici, a najviše zbog toga što je raniji napad Irana na Izrael bio uspešno odvraćen, tj. uništena je velika većina iranskih projektila i dronova.

Preporučujemo

Izraelski lideri su prvobitno razmatrali bombardovanje nekoliko vojnih meta širom Irana prošle nedelje, uključujući i ciljeve u blizini prestonice Teherana, kao odmazdu za iranske udare na Izrael koji su izvršeni 13. aprila.

Napad tog obima Iranu bi bilo mnogo teže da spreči, što bi povećalo šanse za snažan iranski kontranapad koji bi mogao da dovede Bliski istok na ivicu velikog regionalnog sukoba. Na kraju - nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden, zajedno sa britanskim i nemačkim ministrima spoljnih poslova, pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da spreči širi rat - Izrael se opredelio za ograničeniji udar u petak, čime je izbegnuto nanošenje značajnije štete umanjujući verovatnoću eskalacije, barem za sada.

Pripadnica IDF pokazuje oboreni iranski projektil Tanjug/Ap

Ipak, po mišljenju izraelskih zvaničnika, napad je pokazao Iranu širinu i sofisticiranost izraelskog vojnog arsenala. Umesto da pošalje borbene avione u iranski vazdušni prostor, Izrael je u petak ispalio mali broj projektila iz aviona pozicioniranih nekoliko stotina milja zapadno od njega, kažu izraelski zvaničnici i dva visoka zapadna zvaničnika obaveštena o napadu.

Izrael je takođe poslao male dronove za napade, poznate kao kvadrokopteri, da zbune iransku protivvazdušnu odbranu. Vojni objekti u Iranu su napadnuti takvim dronovima nekoliko puta poslednjih godina, a Iran je u nekoliko navrata rekao da ne zna kome pripadaju dronovi - tvrdnja koja se tumači kao nespremnost Irana da odgovori na takve udare.

Jedna raketa je u petak pogodila bateriju PVO u strateški važnom delu centralnog Irana, dok je druga eksplodirala u vazduhu. Jedan izraelski zvaničnik je rekao da je izraelsko vazduhoplovstvo namerno uništilo drugu raketu kada je postalo jasno da je prva stigla do cilja, kako bi izbegla nanošenje prevelike štete.

Jedan zapadni zvaničnik rekao je da je moguće da je projektil jednostavno pokvario. Zvaničnici su rekli da je namera Izraela bila da omogući Iranu da ne mora da orgovori usled male pričinjene štete, istovremeno signalizirajući da je Izrael razvio sposobnost da napadne Teheran bez ulaska u njegov vazdušni prostor.

Izrael se takođe nadao da će pokazati da bi mogao da pogodi te baterije u delu centralnog Irana u kojem se nalazi nekoliko velikih nuklearnih objekata, uključujući i lokaciju za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu, nagoveštavajući da bi mogao da stigne i do tih objekata da je pokušao. Izraelska vojska je odbila da komentariše ove navode.

Put ka direktnim međusobnim udarima Irana i Izraela započeo je 1. aprila, kada je Izrael raketirao kompleks iranske ambasade u Damasku, u Siriji, ubivši sedam iranskih zvaničnika, uključujući tri visoka vojna lidera.

Iran nije uzvratio nakon nekoliko sličnih napada u prošlosti, što je navelo izraelske zvaničnike, kažu, da poveruju da bi mogli da nastave sa takvim napadima bez značajnog odgovora Irana. Ovaj put je bilo drugačije. U roku od nedelju dana Iran je privatnim kanalima da signalizira susedima i stranim diplomatama da je njegovo strpljenje dostiglo granicu i da će odgovoriti velikim udarom na Izrael.

Bio je to prvi u istoriji udar na Izrael sa iranske teritorije. Tokom nedelje 8. aprila, Izrael je počeo da priprema dva velika vojna odgovora. Prvi je bila odbrambena operacija za blokiranje očekivanog iranskog napada, u koordinaciji sa Centralnom komandom SAD - njenim glavnim komandantom, generalom Majklom E. Kurilom, koji je posetio Izrael te nedelje, kao i da vojnim zvaničnicima iz Francuske, Britanije i Jordana.

Druga je bila ogromna ofanzivna operacija koja je trebalo da se izvede ako se iranski udar materijalizuje. Izraelski obaveštajci su u početku verovali da Iran planira da napadne sa "rojem" velikih dronova i do deset balističkih projektila. Kako je nedelja odmicala, ta procena je porasla na 60 projektila, što je pojačalo želju Izraela za snažnim kontranapadom. Izraelska vojska i politički lideri počeli su da raspravljaju o protivudaru koji bi mogao da počne čim Iran ispali bespilotne letelice - čak i pre nego što je bilo poznato koliku štetu, ako je uopšte i vude, oni izazovu.

"Gvozdena kupola" dejstvuje na iranske projektile Foto: Tanjug/AP

Plan su izraelskom ratnom kabinetu predstavili načelnik vojnog štaba, general-potpukovnik Herci Halevi i njegov načelnik Ratnog vazduhoplovstva Tomer Bar, rano u petak, 12. aprila - dva dana pre iranskog napada. Ali planovi Izraela su se promenili nakon napada Irana. Napad je bio čak i veći nego što se očekivalo: sa više od 100 balističkih projektila, 170 dronova i oko 30 krstarećih projektila, bio je to jedan od najvećih baraža ove vrste u vojnoj istoriji. Ali odbrana Izraela, koja je bila koordinirana sa pilotima iz Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Jordana, oborila je većinu projektila i bespilotnih letelica, a šteta je bila samo ograničena na terenu, smanjujući potrebu za brzim odgovorom.

Prekretnica je bio ranojutarnji telefonski razgovor između premijera Netanjahua i predsednika Bajdena, tokom kojeg je šef Bele kuće ohrabrio izraelskog lidera da tretira uspešnu odbranu kao pobedu koja ne zahteva dalji odgovor. Premijer Netanjahu je zaključio razgovor saglasivši se da nije potrebna momentalna odmazda. Sutradan je izraelska vlada počela da signalizira stranim saveznicima da još uvek planira da odgovori, ali samo na ograničen način koji je bio daleko od onoga što je ranije planirao.

Umesto širokog kontranapada zbog kojeg bi iranski lideri mogli da poveruju da nemaju drugog izbora osim da odgovore na isti način, oni su se dogovorili plan za koji su se nadali da će ukazati poentu iranskim zvaničnicima i to bez njihovog javnog ponižavanja. Strani zvaničnici su nastavili, bezuspešno, da ohrabruju Izrael da uopšte ne odgovara.

Izrael je konačno izveo napad u petak rano ujutru, iranski zvaničnici su se fokusirali na male bespilotne letelice, a ne na rakete i odbacili njihov značaj. Zvaničnici u Teheranu su takođe uglavnom izbegavali direktno da okrive Izrael za napad. To je, zajedno sa odlukom Izraela da ne preuzme odgovornost za to, pomoglo da se smanji rizik od eskalacije.

(Telegraf.rs)