Izbori u Americi glavobolja za Stari kontinent: Šta Evropa ima da ponudi Trampu ako pobedi?

"Ukoliko Donald Tramp pobedi, moraćemo toplo da se obučemo", rekao je Markus Zeder, poznati nemački političar.

Lider bavarske vlade tako je reagovao na reči bivšeg američkog predsednika da bi bio voljan da "pusti Rusiju da radi šta god hoće sa NATO članicama, ako ne plate članarinu".

Preporučujemo

"Treba nam opremljena vojska", rekao je Zeder.

Dva meseca kasnije u Evropi su sve više uznemireni. Usled nedostatka oružja i municije, Ukrajina trpi ozbiljne gubitke. Situacija na Bliskom istoku zabrinjava - od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i izraelskog odgovora u Gazi, a sada je i Iran pokrenuo prvi direktan napad na Izrael, što bi moglo da dovede do šireg regionalnog sukoba.

U ovom trenutku Evropa ima nekog u SAD da sa njim razgovara - to je predsednik Džo Bajden. Međutim, strahuje se da bi ovo moglo da se promeni u samo nekoliko meseci. A predviđanje šta Tramp možda želi od Evrope je, čini se, da joj zabode nož u leđa.

Mogućnost da Tramp ponovo uđe u Belu kuću opterećuje premijere širom Starog kontinenta, a diplomate samo pišu pisma svojim vladama, sagledajući posledice potencijalnog drugog mandata. Razmatraju razna scenarija koja uključuju više trgovinskih barijera, da će SAD dići ruke od Ukrajine, da će NATO postati praktično suvišan, da će Vašington dati veću dozvolu autoritarcima širom sveta, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga.

"Ali ono što je toliko uznemirujuće, što sam otkrio tokom nedavnog putovanja u Vašington, jeste stepen u kojem je ova analiza, bez obzira na to koliko je detaljna, zasnovana na nagađanjima. Kao što je Trampov prvi mandat pokazao, on ne sledi predvidljive obrasce ponašanja", navodi u svom tekstu za Politico Džon Kampfner, britanski pisac, emiter i komentator.

Kako tvrdi Kampfner "diplomate su se marljivo udvarale svima koji tvrde da imaju Trampovo uho, jer će njegov izbor najboljeg tima biti ključan".

"Tokom svog mandata, Tramp je uživao da zavadi zvaničnike. Dakle, ako njegov sud sadrži različita mišljenja, možda će postojati prostor za kompromis - šansa da se izbegne krajnost, pri čemu se nadamo da će Tramp pasti negde između suprotstavljenih stavova u njegovoj administraciji. Pa ipak, kao što sam lično čuo u nekoliko razgovora, ovaj oblik triangulacije i dalje može da proizvede rezultate koji variraju od umereno alarmantnih do zastrašujućih", navodi Britanac.

Kako ističe, jedan ugledni republikanac mu je predočio da Tramp možda neće odmah sprovesti svoju pretnju da će da sklopi dogovor sa Putinom o Ukrajini u roku od 24 sata.

Hoće li Tramp sprovesti svoju pretnju da sklopi dogovor sa Putinom o Ukrajini u roku od 24 sata Foto: Tanjug/AP

"Umesto toga, on bi Evropi dao ultimatum: 'ako vam je stalo do te zemlje, onda je branite, neću da stajem ni na jednu stranu'. Međutim, takav predlog bi gurnuo NATO i EU u ogorčenost, stvarajući sukob između zemalja koje su spremne da radikalno povećaju potrošnju za odbranu, i onih koje jednostavno ne bi", navodi Kampfner.

On kaže da šok zbog svega ovog nigde nije tako iscrpljujući nego u Nemačkoj.

"Zemlji koja je čitavu svoju spoljnu politiku zasnivala na odbrambenim garancijama SAD, trgovini sa Kinom i sve jadnijem pokušaju zbližavanja sa Rusijom", navodi autor teksta.

On podseća da su odnosi između Berlina i Vašingtona bili su posebno oštri tokom Trampovog prvog mandata.

"U martu 2017. Merkelova je odletela u Vašington na svoj prvi sastanak sa novim predsednikom, ali poseta je počela loše — Merkelova je ponudila Trampu ruku u Ovalnom kabinetu pred kamerama, a on je nije prihvatio. Zatim, kada je Tramp poslao Ričarda Grenela u Berlin kao američkog ambasadora, Merkelova je odustala od veze. Obećavajući da će 'osnažiti konzervativce' širom Evrope, Grenel je redovno osuđivao i Nemačku i Merkelovu", podseća autor.

Nikad se nisu zavoleli: Donald Tramp i Angela Merkel Foto: Tanjug/Christian Hartmann, Pool via AP

Kako navodi dalje, iako je više nemačkih poslanika to zahtevalo, Merkelova je odbila da Ričarda Grenela za personu non grata.

"Ali je ta afera mnogo govorila o kolapsu veza. A činjenica da je Grenelovo ime sada u konkurenciji za državnog sekretara gurnula je Berlin u očaj", navodi autor u tekstu za Politico.

Ipak, smatra Kampfner, ko god da dobije top pozicije u Vašingtonu, malo je verovatno da će sadašnji nemački kancelar Olaf Šolc biti na meti tako stravičnih uvreda kao što je bila njegova prethodnica.

"Nemačka sada troši znatno više na odbranu, krećući se ka cilju od 2 odsto BDP-a koji je postao talisman za Trampa – kao što je, u stvari, bio i za prethodne predsednike SAD. Odnosi između Šolca i Bajdenove administracije su jaki, a primećena je čvrsta podrška nemačke kancelarke Izraelu", dodaje autor.

Smatra da je stav Nemačke očvrsnuo i da to pruža izvesnu sigurnost - ali samo donekle.

"Čak i ako Tramp ne pobedi u novembru, osnove ostaju iste. Evropa ostaje u potpunosti zavisna od odbrane SAD, a Vašington to smatra neodrživim. U međuvremenu, pojam strateške autonomije, koji redovno forsira francuski predsednik Emanuel Makron, ostaje iluzoran i izvor iritacije za Berlin, koji ga vidi kao pokušaj slabljenja transatlantskih odnosa", navodi Kampfner.

Kako dodaje, Trampova retorika dovela je do toga da se "mozgovi zahuktaju" i da se Evropa suoči sa tim kako bi mogla sama sebe da brani.

"Kao što je Bruno Kal, šef nemačke spoljne obaveštajne službe BND, rekao: Ako Zapad ne pokaže jasnu spremnost da brani, Putin više neće imati razloga da ne napada NATO", dodaje Kampfner.

On podseća da su Trampovi prioriteti u prvom mandatu bili Kina i Indo-pacifik, baš kao što je to bio slučaj i sa Barakom Obamom.

"Iako bi obojici bilo mrsko da priznaju sličnost. A sada, kada su tenzije na Bliskom istoku na prelomnoj tački, Tramp će verovatno želeti da se oslobodi, kako on to vidi, iritacije koja je za njega Ukrajina", ističe autor.

"Srećom, među evropskim diplomatama postoji široka saglasnost u vezi sa neposrednim koracima koje bi trebalo da preduzmu nakon Trampove pobede. Naime, to bi značilo ubediti ga da osigura da neko buduće oružje još može biti poslato u Ukrajinu, čime se Evropi kupuje vreme da ponovo naoruža i Kijev i sebe, ubeđujući ga da ne sklapa jednostrani sporazum sa Putinom", dodaje on.

Ističe da je odluka Predstavničkog doma kongresa da odobri paket pomoći za Ukrajinu vredan 60 milijardi je veoma važna.

"To će Kijevu obezbediti preko potrebno oružje i municiju za narednih nekoliko meseci. Ali to je samo kupovina vremena. Više od 100 protivnika ove mere bilo je u Trampovom taboru - iako je sam čovek na kraju zauzeo odmereniji stav. Ili bolje rečeno, odlučio je da svoje opcije ostavi otvorene", kaže autor.

Smatra da je Tramp uvek za transakcije, a da Ukrajina nema šta da mu ponudi.

"U nedavnom govoru tokom posete Vašingtonu, japanski premijer Fumio Kišida istakao je Kongresu da bi nepružanje pomoći Kijevu samo ohrabrio Kinu u njenim budućim ambicijama. Ovaj argument, naravno, nije nov, ali je bilo važno da je došao od neevropljana — i da je iznet pred zakonodavcima MAGA koji su ostavili Ukrajinu da visi. Trampu je potreban Japan, a razne ad-hok koalicije koje Bajden uspostavlja u Aziji biće mu korisne. Pitanje je: U transakcionom Trampovom svetu, šta – ako uopšte ima šta – Evropa može da ponudi SAD? Na to je teže odgovoriti, a Evropa bi trebalo da požuri da nađe ubedljiv odgovor", zaključuje Kampfner.

(Telegraf.rs)