Ovaj čovek novi je simbol pretnje hobotnice koja širi pipke po Evropi: To bi mogla da bude tragedija za Kijev

Pobeda Petera Pelegrinija na predsedničkim izborima u Slovačkoj samo je još jedan, poslednji trijumf krajnje desnice u Evropi. Iako je uloga predsednika uveliko simbolična, njegova pobeda nad proevropskim suparnikom Ivanom Korčokom s ugodnih šest bodova razlike, dodatno učvršćuje moć takođe proruski orijentisanog premijera Roberta Fica. Rezultat je jedna od sve većeg broja pobeda političara koji podržavaju Vladimira Putina u Evropi.

Javna podrška krajnjoj desnici širi se celim kontinentom. U Holandiji i Portugalu krajnje desne stranke takođe su povećale svoj udeo glasova na nedavnim nacionalnim izborima. U međuvremenu, ankete uoči lokalnih izbora u Nemačkoj i parlamentarnih izbora u Austriji i Belgiji ove godine, ukazuju na to da će desne političke snage verovatno ostvariti dobitke i u tim zemljama.

Preporučujemo

Postoji realna mogućnost da bi se na izborima u Austriji na vlast mogla vratiti krajnja desnica, odnosno Slobodarska stranka koja podržava Putina, ako neku drugu stranku uspe uveriti da joj se pridruži u koaliciji. Širom Evrope postoji osećaj da krajnja desnica ostvaruje zamah i širi se izvan svojeg uobičajenog bazena glasova.

Taj se trend odražava i u Evropskom parlamentu - ankete pokazuju da će dve krajnje desničarske grupe verovatno povećati svoj udeo glasova na evropskim izborima u junu. No, upravo je Rusija pitanje po kojem je razlika između dve grupe najizraženija.

Foto: Tanjug/AP

Rusija kao kamen spoticanja na desnici

Ekstremno desna grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), politička grupa kojoj pripada stranka Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, generalno podržava sankcije protiv Rusije i pomoć Ukrajini, dok je ekstremno desna grupa Identitet i demokratija (ID), kojoj pripadaju Alternativa za Nemačku (AfD) i austrijska Slobodarska stranka, proruska i ima istoriju sistemskog glasanja protiv podrške Ukrajini.

Predviđa se da će obe grupe povećati broj svojih mesta u Evropskom parlamentu, a potonja će se pojačati na više od trećine, što bi je potencijalno moglo pozicionirati kao drugu iza konzervativne Evropske narodne stranke (EPP) i levih socijalista i demokrata, kako u analizi piše britanski The Guardian. To ne znači samo povećanje udela glasova za krajnju desnicu, već i za proputinovsku krajnju desnicu.

Uz uobičajenu predizbornu kampanju, bilo je i nekih pokušaja trgovine u nadi da će se koalicije preoblikovati. Sadašnja predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen - povezana s EPP-om - "udvarala" se Meloni u jeku nagađanja da stranka Braća Italije razmatra napuštanje ECR-a i pridruživanje EPP-u kako bi povećala svoj ukupni udeo glasova.

U međuvremenu, Fides mađarskog premijera Viktora Orbana trenutno nema svoju grupu u Evropskom parlamentu nakon što je napustio EPP pre nego što je mogao biti izbačen 2021. godine, ali je sugerisao svoju nameru da se stranka pridruži ECR-u. To je važno zato što će s ključnim izazovima kao što su vojna podrška Ukrajini, proširenje EU-a i zelena tranzicija na dnevnom redu u idućem sazivu parlamenta, rastući krajnje desni blok koji simpatizuje Putina sigurno će imati šta za reći.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina je posebno značajno pitanje - neizbežno je da će biti oštrih i tvrdih rasprava o daljoj finansijskoj, vojnoj i humanitarnoj pomoći te o tome u kojoj će meri zemlje EU-a biti spremne podržati Ukrajinu smanjenjem trgovinskih prepreka za uvoz robe. Iako je fon der Lajen jasno dala do znanja da će odbrana i sigurnost biti njeni glavni prioriteti ukoliko bude izabrana za drugi mandat, pojačane pro-putinovske političke snage i u Evropskom parlamentu i u Evropskom savetu mogle bi to otežati.

Mađarska - koja preuzima šestomesečno rotirajuće mesto predsedavajućeg Saveta od 1. jula 2024. - već je pokazala da može blokirati pomoć Ukrajini i nove pakete sankcija koje je predložila Evropska komisija. Orban, Putinova marioneta u Evropi, takođe je pokušao ubrzati pristupanje Srbije EU-u - tako države s, kako navodi Guardian, proruskom vladom - bržim tempom od drugih država Zapadnog Balkana, a koje su tehnički gledano spremnije za pristupanje.

Ruska špijunska mreža i desnica kao sigurnosni rizik

Ekstremna desnica u celoj Evropi, bez obzira da li jue pro-putinovski ili anti-putinovski usmerena - slaže se oko jedne stvari, a to je potreba za konsolidacijom svoje pozicije kako bi ojačala svoju poziciju i oslabila EU iznutra.

Ipak, zalaganje i traženje puta za bliže odnose s Moskvom, kao što neke desne snage žele učiniti, sa sobom nosi gotovo sve sigurnosne rizike. Nedavne optužbe protiv austrijskih obaveštajnih službenika razotkrile su veliku, razgranatu špijunsku mrežu koju je Kremlj izgradio u Evropi kako bi unapređivao vlastiti imperijalistički plan. U tom kontekstu treba razmotriti scenario u kojem bi Rusija doista dovela u pitanje teritorijalni integritet neke države EU-a ili NATO-a. Pitanje jeste kako bi mogao izgledati evropski odgovor, s obzirom na to da pro-putinovske stranke u EU-u imaju uticaj.

Rast podrške i uticaja krajnje desnice koja podržava Putina širom Evrope, čija je Slovačka poslednja žrtva, ozbiljan je sigurnosni rizik za kontinent. Koalicija koja uključuje austrijsku Slobodarsku stranku i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen u Francuskoj, ne gleda na Rusiju kao na akutni sigurnosni rizik, što ona jeste, te okleva da podrži preko potrebnu koordinaciju s NATO-om po pitanju sigurnosne i odbrambene politike.

Kratkoročno do srednjoročno gledano, zbog toga EU neće biti sposobna da koordiniše ključnu podršku Ukrajini, što je tragedija za ukrajinski narod. No, dugoročno gledano, to će takođe učiniti evropske zemlje ranjivima na strano neprijateljsko uplitanje u sve aspekte života, što će na kraju temeljno potkopavati načela demokratije, zaključuje Guardian.

(Telegraf.rs)