Uzbuna na Alpima: Sve više odrona i klizišta, a nema snega. Stručnjak otkriva šta to znači za Evropu

Tokom katoličkog Uskrsa došlo je do velikog vremenskog haosa na Alpima. U severnoj Italiji, Austriji i Švajcarskoj, ogromne gromade su se obrušile na doline, a lavine teške nekoliko tona pogodile su sela i zajednice. U Austriji je drvo ubilo par u automobilu.

Alpi su najveći planinski lanac u srcu Evrope. Incidenti pokazuju da klimatske promene narušavaju sistem, a Alpi jače reaguju na globalno zagrevanje nego nizije.

Preporučujemo

Geograf i alpski istraživač prof. dr Verner Batzing objašnjava šta ova promena znači za Nemačku i Evropu.

"Ljudi su stabilizovali Alpe. Danas ih uništavamo", rekao je on za Bild.

Zimi, toplija klima znači da češće pada kiša umesto snega, čak i na 3.000 metara nadmorske visine.

Leti su efekti još uočljiviji. Prema Batzingu, glavni faktori su topljenje glečera i odmrzavanje permafrosta na velikim nadmorskim visinama.

"Permafrost drži kamenje zajedno kao lepak. Kada se odmrzne, to dovodi do mnogih klizišta", objašnjava alpski istraživač.

Ekstremni vremenski događaji kao što je jaka kiša se povećavaju tokom cele godine.

"U periodu od 1905. do 1987. godine u alpskom regionu postojao je jaz katastrofe. Ali od tada smo imali, na primer, dve oluje veka u roku od samo nekoliko godina. Što klima bude toplija, to će biti sve češći i nasilniji događaji koji se dešavaju jednom u veku", rekao je istraživač.

Sada nove prirodne katastrofe sve više prete alpskim naseljima.

Foto: Vigili del Fuoco

"Nove pretnje zahtevaju nove tehničke mere bezbednosti puteva i infrastrukture", ističe on.

Menja se i turistička ponuda. Skijanje neće biti nemoguće, ali će biti skuplje, a neke pešačke staze su već zatvorene.

"Otapanje permafrosta povećava rizik od odrona kamenja i klizišta, a staze postaju nestabilnije", dodaje Batzing.

Alpi se prostiru u luku od 1.200 kilometara od Ligurskog mora do Panonskog basena. Čitav region je veličine oko 200.000 kvadratnih kilometara.

Kroz njih vode centralne tranzitne ose.

"Češće katastrofe znače da se saobraćajne arterije češće prekidaju. Troškovi popravke su veoma visoki. Pošto pojedinačna problematična područja već uzrokuju milionske troškove, lako bi se moglo govoriti o milijardama evra za ceo alpski region", procenjuje stručnjak.

Evropska ekonomija bi tada bila otežana jer nesmetan transport robe i ljudi više ne bi bio tako lak.

Pored toga, prema Batzingu, Evropa će se suočiti sa povećanim problemima sa vodom i letnim sušama u narednih 10 do 20 godina.

"Ljudi danas više nisu u stanju da upravljaju i stabilizuju. To se mora promeniti, inače ćemo u budućnosti imati veliki problem u Evropi", upozorava prof. Verner Betzing.

(Telegraf.rs)