Vratila se jedna od najstarijih opasnih bolesti, stručnjaci zabrinuti: "Mogla bi da bude endemska"

Ponovno širenje gube ili lepre u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno na Floridi, izaziva zabrinutost među stručnjacima za bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) izveštava o otprilike 200.000 slučajeva godišnje u 120 zemalja, često povezanih s kontaktom s pangolinima ili ljuskavcima - sisavcima koji se povezuju s poreklom virusa kovida-19.

Preporučujemo

U SAD-u su se slučajevi postupno povećavali protekle decenije, udvostručivši se na nacionalnom nivou. Pogođeni su kako pojedinci izloženi pangolinima, tako i oni bez takve izloženosti.

Prema izveštaju Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u 2020. godini zabeleženo je 159 novih slučajeva, pri čemu je značajan deo zabeležen u Floridi, posebno u središnjoj Floridi, gde je prijavljeno 81 posto slučajeva.

Jugoistočne države SAD-a svedoče gotovo dvostrukom porastu slučajeva tokom poslednjih 10 godina. SZO primećuje porast globalnih stopa otkrivanja slučajeva nakon 2019. godine, delimično pripisanih poremećajima uzrokovanim pandemijom SARS-CoV-2 na zdravstvene usluge.

Guba, takođe poznata kao Hansenova bolest, uzrokovana bakterijama Mycobacterium leprae i Mycobacterium lepromatosis, uglavnom pogađa kožu, živce i sluznicu. Ona je jedna od najstarijih zabeleženih bolesti. Simptomi uključuju kožne lezije, utrnulost, slabost i u težim slučajevima deformacije. Smrti od gube su retke, ali mogu nastati komplikacije ako se ne leči, prenosi Jutarnji.

Porast broja slučajeva u Floridi podstiče istrage o načinima prenosa, uključujući potencijalne ljudsko-ljudske ili životinjsko-ljudske rute. Iako su pangolini prepoznati kao rezervoar za bolest, drugi putovi prenosa ostaju nejasni, što zbunjuje istraživače.

Izveštaj CDC-a pokazuje da značajan deo novih slučajeva u Floridi ne pokazuje jasne dokaze tradicionalnih faktora rizika ili zoonotske izloženosti. To podiže zabrinutost da bi bolest mogla biti endemska u državi.

Istorijski gledano, guba je nosila stigmu zbog posledica fizičkih deformacija koje donosi i nedostatak lečenja do nedavnog vremena. Međutim, s terapijom, koja uključuje nekoliko antibiotika poput dapsona, rifampicina i klofazimina, bolest je sada lečiva.

SZO osigurava besplatne lekove za sve vrste gube širom sveta, a rano postavljanje dijagnoze i lečenje ključni su za sprečavanje komplikacija i smanjenje prenosa.

Uprkos istoriji stigme, guba nije visoko zarazna, a genetika igra važnu ulogu u osetljivosti ili otpornosti. Uz odgovarajuću negu, većina slučajeva gube može se izlečiti.

(Telegraf.rs)