Telegraf na predizborima u Ohaju: Bitka za državu koja može da odluči mnogo više nego što se pretpostavlja

U Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih meseci održavaju se predizbori. Građani imaju mogućnost da izađu i glasaju za kandidate na svim mogućim nivoima vlasti – od kongresmena i senatora do predsednika, ali i za neke koji su za naše izborne navike neuobičajeni. Oni, naime, mogu da glasaju i za sudije, tužioce, šerife... Oni koji budu dobili poverenje građana na ovim predizborima pojaviće se na glasačkim listićima u novembru, kada se pored predsednika SAD biraju i ostali predstavnici vlasti.

Novinarka Telegrafa Marija Milutinović, koja trenutno učestvuje na programu Foreign Press Center-a pri Stejt Departmentu, imala je priliku da poseti Kolumbus, glavni grad američke savezne države Ohajo, gde su juče održani predizbori republikanaca i demokrata.

Ova američka savezna država spada među takozvane “swing states”, odnosno neodlučne države u kojima pobedu mogu da odnesu i demokrate i republikanci i koje, samim time, mogu da odnesu prevagu na izborima, odnosno da prevagnu kao na ljuljašci (eng. swing).

U pojedinim državama je moguće da, na primer, demokrata glasa i za predstavnike svoje stranke, ali i za republikanske (pa i obrnuto), ali u većini je pravilo da se svako drži svojiih, odnosno da demokrate glasaju za kandidate Demokratske stranke, a republikanci za kandidate Republikanske partije. Takav slučaj je u Ohaju.

Naravno, da biste glasali morate biti registrovani demokrata, odnosno republikanac.

Naša novinarka je posetila jedno glasačko mesto u Kolumbusu, koje je bilo smešteno u lokalnoj školi, preciznije u sportskoj dvorani. Ispred škole su se mogli videti bilbordi i drugi preizborni materijali, dok su na samom glasačkom mestu bili isključivo materijali koji se tiču samih izbora. Na vidnim mestima istaknuti su primeri glasačkih listića za kandidate obe stranke, na svakom koraku su bili ljudi koji su tu da vam pomognu ako imate bilo kakve probleme ili vam treba neka pomoć, objašnjenje ili asistencija.

Prvi deo glasanja je, naravno, isti kao i kod nas. Kada dođete na biračko mesto članovima komisije pokazujete identifikaciona dokumenta, a onda se odlučujete na koji ćete način da glasate.

Jedna od mogućnosti jeste klasično glasanje na glasačkim listićima. Kada ste obavili glasanje, odnosno obeležili kandidate kojima ste želeli da ukažete svoje poverenje, listić odnosite članu komisije koji će ga ubaciti u mašinu za brojanje glasova.

Inače, u vezi s ovom vrstom glasanja postoji jedna veoma interesantna mogućnost… Naime, ukoliko se desi da ste pogrešili, odnosno glasali za pogrešnog kandidata ili nešto drugo zabrljali, imate mogućnost da odete do komisije i zamenite listić za drugi. Štaviše, to možete da uradite dva puta, odnosno imate pravo na dve greške.

Osim za nas uobičajenih glasačkih listića, birači su ovde u mogućnosti da svoje glasove kandidatima daju i glasajući na posebnoj mašini. Ova vrsta glasanja obavlja se tako što, prilikom dolaska na biračko mesto i identifikovanja, kažete da ćete glasati mašinski. Tada dobijate papirić s kojim prilazite mašini i isti ubacujete u nju, potom proverite da li su tačni svi podaci koji se pojave, a potom odlazite do druge mašine na kojoj glasate tako što pritisnete polja kod kandidata za koje želite da glasate.

Treći način je glasanje unapred, odnosno poštom, koje se obavlja tako što vam na kućnu adresu stigne glasački listić, a vi onda u toplini i miru doma svoga natenane odlučite kome ćete ukazati poverenje, pa potom listić stavite u priloženi koverat i pošaljete ga poštom glasačkoj komisiji.

Naša novinarka je popričala i sa dvoje građana Kolumbusa koji su izašli na predizbore.

Rut (65) je na pitanje zašto je izašla na predizbore rekla da je morala, jer su važni.

“Prvi predsednik za kog sam glasala bio je Džimi Karter (Džejms Erl “Džimi” Karter Mlađi, 39. predsednik SAD od 1977. do 1981. godine, kandidat Demokratske stranke, na izborima 1980. ubedljivo izgubio od Ronalda Regana, op.aut.), a glasaću i sada. Ovi izbori su neverovatno važni”, rekla je Rut, koja je svoj motiv za glasanje definisala kratko i jasno.

“Demokratija. Demokratija je na udaru. Postoji mnogo razloga za glasanje, ali za mene je to broj jedan. Moramo da sačuvamo demokratiju i veoma sam zabrinuta po tom pitanju.”

Na pitanje da li će glasati i u novembru, podigla je ruke u znak pobede i rekla:

“Apsolutno! Biću srećna da glasam!”

Naišli smo i na jednog mladića, Alehandra (23). Kako je rekao, glasao je zato što je on građanin, a ovo je demokratija, te da veruje da je njegov glas bitan.

“Ovi izbori su važni. Jasno je da će, po pitanju predsednika, izbor biti između Bajdena i Trampa, ali važni su i drugi kandidati. Ne podržavam baš ovaj partijski sistem, ali želim da učestvujem. Ja sam demokrata i želim da se moj glas čuje”, rekao je Alehandro.

Na pitanje zašto je važno da i mladi ljudi kao on glasaju, dao je zanimljiv odgovor.

“Važno je da svi ljudi glasaju, ali naročito mladi, jer su oni zapostavljeni. Mi mladi imamo drugačije mišljenje od starih, drugačija iskustva, drugačije obrazovanje…”, rekao je Alehandro koga zanimaju kandidati koji će se posvetiti problemima klimatskih promena, migranata, obrazovanja… Kao i Rut, rekao je da će glasati i na izborima u novembru.

Inače, na ovom glasačkom mestu nije bilo nikakvih incidenata, ljudi su dolazili da iskoriste svoje ustavom garantovano pravo i sve je prošlo u najboljem redu.

Zanimljivo je i to što svi smatraju da će ovi predizbori, ne samo u Ohaju, biti dobar pokazatelj onoga što će se odigrati u novembru.

Takođe, svima sa kojima je naša novinarka pričala bilo je drago što su i ljudi iz drugih država zainteresovani za ono što se kod njih dešava po pitanju preizbora i novembarskih izbora.

Kako su nam rekli ljudi koji su došli da glasaju, kandidati na lokalu su jako povezani sa zajednicom i glasačima, te se puno pažnje posvećuje lokalnim problemima.

Koliko je Ohajo važan u američkoj izbornoj matematici, možda najbolje pokazuje i to što je Donald Tramp pre nekoliko dana posetio tu saveznu državu i održao veliki miting. Njegove izjave s tog mitinga, naročito one o imigracionoj politici, osudile su brojne demokrate.

Što se samih rezultata predizbora u Ohaju tiče, deo koji se tiče predsedničke trke prošao je prema očekivanjima – Džozef Bajden je bio ubedljiv među demokratama, a Donald Tramp među republikancima.

Ipak, ono zbog čega je “bitka za Ohajo” posebno važna, jeste Senat SAD. Naime, na ovim predizborima se očekuju pobede republikanca Bernija Morena i demokrate Šeroda Brauna, čiji bi očekivani okršaj u novembru mogao da donese prevagu i u Senatu.

Trenutno demokrate imaju 51, a republikanci 49 predstavnika. U 2024. godini vodiće se bitka za 34 mesta, od kojih trenutno 23 drže demokrate ili nezavisni kandidati. Republikanci mogu ponovo da preuzmu kontrolu nad Senatom sa neto dobitkom od dva mesta ili pobedom na predsedničkim izborima 2024. uz neto dobitak od jednog mesta. U slučaju nerešenog glasanja u Senatu glas predsednika je odlučujući.

Trenutno Ohajo u Senatu SAD predstavljaju po jedan demokrata i republikanac.

U takvom odnosu snaga jasno je zašto su bitke za takozvane “swing states” od krucijalne važnosti i zašto obe stranke, i Demokratska i Republikanska, pokeraškim rečnikom idu “all in” kako bi ih dobile.

To je i jedan od razloga zašto su stanovnici Ohaja izašli na ove predizbore, kako bi izabrali kandidate za koje veruju da će u novembarskoj bici biti onaj odlučujući tas na vagi.

A koji će tas prevagnuti... Pa, za to ćemo morati da sačekamo 5. novembar.

(Telegarf.rs)