Petra se 30 godina krila od države i porodice: Mislili da je mrtva, znali je kao Suzanu, inspektor sve otkrio

Inspektor koji je godinama radio na slučaju Petre P., studentkinje informatike koja je 1984. godine nestala u Braunšvajgu u Donjoj Saksoniji, pa se 30 godina kasnije javila i predstavila kao Suzana, ispričao je kako je izgledao razgovor sa njom nakon što je otkriveno da je živa.

Naime, Petra je misteriozno nestala i niko nije mogao da je pronađe, a nakon toga se jedan stolarski šegrt prijavio da ju je ubio, zbog čega su svi verovali da je mrtva. Međutim, telo nikad nije pronađeno. Prošla je 31 godina od nestanka kada je Petra P. je 2015. godine pozvala policiju jer joj je neko provalio u stan u Dizeldorfu. Tada je policiji priznala ko je ona.

Preporučujemo

Više od tri decenije živela je pod imenom Suzana Šnajder. Od 2015. godine nije želela da priča o razlozima svog nestanka. Učinila je to tek 16. marta, u RTL-ovoj emisiji "Life – Menschen, Momente, Geschichten", gde je ispričala kako je u detinjstvu bila zlostavljana zbog čega je želela da nestane.

Dala je ključeve stana cimerki s kojom je stanovala, sa svog računa podignula 3.000 tadašnjih maraka, spakovala nekoliko stvari, otišla je kod zubara, a onda se uputila u nepoznato.

Inspektor Holgel Kankel (65), koji je dugo radio na njenom slučaju rekao je da je bio uveren da je Petra ubijena. I sam je u šoku kako je uspela da se sakrije sve te godine. Ipak, otkrio je kako je bilo moguće da Petra više od tri decenije živi kao Suzana, a da je niko ne pronađe.

"Ona je bila sivi miš u velikom gradu, to je bio njen paravan", kaže Kankel za Bild.

On je sa Petrom razgovarao dan nakon što se saznalo da je živa, u septembru 2015. godine.

"Saslušali smo je u Diseldorfu i hteli smo da znamo samo jedno, zašto je to uradila i kako", iskren je inspektor kojem je Petrin slučaj bio slučaj života.

"Petra je radila ilegalno imala je više privremenih poslova. Plaćala je kiriju u kešu. Njena stanodavka je rekla da joj je to bilo sumnjivo, ali da ju je Petra smirila govoreći da ne veruje u banke", priseća se inspektor.

Tokom ispitivanja Kankel ju je više puta pitao kako je plaćala račune za struju i grejanje.

"Rekla je da su računi stizali na dva meseca, onda bi ona otišla u radnju i te račune platila u kešu, jer su oni to nekako mogli preko kase. Nisam ni znao da to tako može. Petra nikad nije imala automobil, niko joj nikad nije pisao kazne. Nikad nije išla ni na odmor, pogotovo ne u inostranstvo", priča inspektor.

Ističe da Petra nije imala ni zdravstveno osiguranje.

"Jednom je završila u bolnici, ali tada se pretvarala da je turista iz Holandije i na kraju su joj naplatili lečenje 200 maraka isto u kešu", priča Kenkel.

Kaže i kako je Petru pitao da li je ikad strahovala da će ostati bez novca, a da mu je ona hladno odgovorila.

"Ne, dosta sam štedela. Mora da je živela veoma skromno, a novac krila veoma dobro", kaže inspektor.

On ističe i da je Petra bila veoma oprezna.

"Nikad nije imala prijatelje, partnera, ništa što bi moglo da je otkrije. Kada bi u nekom gradu postalo rizično, ona bi sve spakovala i nestala. Selila se više puta - od Braunšvajga do Dizeldorfa", rekao je Kenkel.

Gotovo tužno ističe da je Petra verovatno živela usamljen, skoman život.

"Ali, ona je tako i htela da živi. Rekla mi je kad smo se sreli sada uoči što je svetu ispričala svoju priču da je vreme u kojem je bila Suzana Šnajder najbolje vreme njenog života", završava inspektor.

(Telegraf.rs)