Ruski izbori: Iluzija demokratije, ili zašto Putinov peti predsednički mandat nikada nije dolazio u pitanje?

Kremlj je obezbedio da Vladimir Putin nema kredibilnog protivnika, tako da je uvek bilo izvesno da će ubedljivo obezbediti peti mandat, piše BBC.

Vladimir Putin (71) je na velikoj ceremoniji dodele vojnih odlikovanja prošlog decembra saopštio ruskoj javnosti da će se ponovo kandidovati za predsednika.

"Sada je vreme za donošenje odluka. Ja ću se kandidovati za mesto predsednika Ruske Federacije", izjavio je on na skupu u Kremlju prošlog decembra.

Ruski lider koji je na vlasti već 24 godine tada je uručio najveće počasti vojnicima koji su učestvovali u ruskoj "specijalnoj vojnoj operaciji" u Ukrajini.

On je ćaskao sa malom grupom učesnika kada mu je prišao komandant proruske jedinice u ukrajinskoj okupiranoj oblasti Donjeck.

"Trebate nam, potrebni ste Rusiji!", izjavio je potpukovnik Artjom Žoga, tražeći od njega da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji. Svi su izrazili podršku.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je kasnije opisao Putinovu odluku da se kandiduje kao "apsolutno spontanu". Ali, Kremlj retko prepušta svoju koreografiju slučaju.

Umesto toga, njegova dobro podmazana medijska mašina je odmah krenula u akciju.

Na svim državnim kanalima, predsednik Putin je promovisan kao nacionalni lider koji je stajao glavom i ramenima iznad svih potencijalnih rivala.

"Podrška predsedniku prevazilazi samu partijsku podršku", izvestio je jedan dopisnik na državnim TV vestima kasnije te nedelje. "Vladimir Putin je narodni kandidat!"

On je već bio na vlasti u Rusiji duže od bilo kog vladara od sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina.

On je predsednik od 2000. godine, osim četiri godine koje je proveo na mestu premijera zbog ograničenja na dva mandata nametnuta ruskim ustavom.

Od tada je promenio pravila kako bi sebi dao "čist list" da se ponovo kandiduje 2024. "vrativši se na nulu" po pitanju prethodnih mandata. To znači da bi mogao da se kandiduje i za još jedan šestogodišnji mandat 2030. godine, kada će napuniti 78 godina.

Tokom svog tog vremena na vlasti, Vladimir Putin je metodično jačao svoju vlast tako da više ne postoji realna pretnja njegovoj vladavini. Njegovi najotvoreniji kritičari su ili mrtvi, u zatvoru ili u egzilu.

Ipak, Kremlj je ostao odlučan da da privid legitimiteta ruskom izbornom procesu.

Iako nikada nije bilo sumnje u konačni izborni rezultat, činilo se da je vlastima veoma stalo do visoke izlaznosti, koja će biti predstavljena kao dokaz njegovog narodnog mandata.

Izlaznost na poslednjim izborima 2018. je zvanično bila 68%, ali su međunarodni posmatrači prijavili nekoliko slučajeva dodatnog ubacivanja glasačkih listića.

Ove godine glasanje je bilo lakše nego ikada ranije, završavajući se u nedelju, a odziv je procenjen na više od 74%.

U delovima okupirane Ukrajine koje Rusija naziva svojim "novim regionima", birališta su otvorena 10 dana pre dana izbora, a društvene mreže bile su preplavljene reklamama koje pozivaju ljude da izađu na izbore.

Birači su imali mogućnost izbora kandidata - ili bolje rečeno privid jednog.

Ruskom lideru na glasanju pridružio se Nikolaj Haritonov, koji je predstavljao Komunističku partiju, koja je i dalje druga najpopularnija partija u Rusiji, više od 30 godina od pada Sovjetskog Saveza. Svoju podršku crpi iz male, ali lojalne baze onih koji su nostalgični za sovjetskom prošlošću.

Druga dva kandidata bili su Leonid Slutski iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi, navodno liberalne, pro-poslovne stranke.

Uprkos njihovom veoma različitom političkom stavu, sva trojica su u velikoj meri podržavala politiku Kremlja - i niko nije imao šanse protiv aktuelnog predsednika.

Još jedna nada - lokalni moskovski odbornik Boris Nadeždin - najavio je kandidaturu prošle godine, što je izazvalo redak trenutak optimizma za opoziciono orijentisane birače.

Bio je čest gost u emisijama na državnoj televiziji i bio je relativno kritičan prema ratu Moskve u Ukrajini.

Ali u zemlji u kojoj su mnogi zatvoreni jer su govorili protiv rata, on nikada ne bi stigao do glasačkog listića.

Hiljade ljudi stajalo je u redovima da ponude potpise u znak podrške, a možda uplašene masom, ruske izborne vlasti su odbile njegovu kandidaturu, tvrdeći da je više od 15% njegovih potpisa bilo manjkavo.

Isključenje Nadeždina iz trke okončalo je svaku mogućnost iznenađenja.

Uoči glasanja održane su televizijske debate, a Vladimir Putin nije učestvovao u njima.

Umesto toga, TV izveštavanje se fokusiralo na njegove redovne koreografisane sastanke sa fabričkim radnicima, vojnicima i studentima, dok je njegovo obraćanje o stanju nacije krajem februara naširoko viđeno kao predizborna predstava koja ima za cilj da dočara njegove akreditive kao čoveka iz naroda.

Iako je deo govora bio posvećen ratu u Ukrajini, u velikoj meri je bio posvećen domaćim temama. Možda prećutno priznanje da su mnogi Rusi više zabrinuti problemi,a koji su im takoreži bliži kući, nego što ih zanimaju navodni uspesi Rusije na bojnom polju ili njeni beskrajni sukobi sa Zapadom.

Ruski lider je predložio niz socijalnih mera, uključujući modernizovani poreski sistem koji di bio "pravedniji" za ruske porodice i podsticaje usmerene na povećanje stope nataliteta u Rusiji koja je sve niža.

Govor je pružio uvid u mnoga pitanja sa kojima se Rusija suočava, uključujući siromaštvo koje pogađa porodice, kao i posrnulo obrazovanje, infrastrukturu i zdravstvenu zaštitu.

Za čoveka koji je proveo 20 godina kao predsednik, Vladimir Putin se pokazao nesposobnim da reši mnoga od ovih pitanja.

Umesto toga, do 40% ruskog budžeta u 2024. se troši na vojnu i nacionalnu bezbednost.

Mnoge od njegovih mera zahtevaju znatne novčane injekcije ili ulaganja, a Rusija ima ozbiljan problem sa korupcijom, što znači da sredstva često ne stignu na odredišta.

Ali to nije bilo važno na izborima za koje većina međunarodnih posmatrača veruje da nisu bili ni slobodni ni pošteni.

U nedostatku istinskog entuzijazma za glasanje, video snimci kampanje iz ankete takođe su izazvali buru na društvenim mrežama, doimajući se gotovo karikaturalnim.

Komunistička nada Nikolaj Haritonov prikazan je kako ljutito stišće pesnicu dok sluša najnovije vesti sa nestabilnih tržišta robe.

"Poigrali smo se kapitalizmom i dosta je!", rekao je on, marširajući preko Crvenog trga da bi se nastanio u Kremlju nakon svoje zamišljene izborne pobede.

Naravno, ništa od toga se neće dogoditi.

Na drugom video snimku, nacionalistički lider LDPR Leonid Slucki je prikazan kako isprobava kancelariju svog pokojnog prethodnika Vladimira Žirinovskog, koji je vodio stranku 30 godina do svoje smrti pre dve godine.

Kada je pomoćnik pokušao da zameni pločice sa imenom na stolu, Slucki joj je nasilno rekao: "Ne, ostavi to tamo!"

Sve što je to učinilo bilo je da je pokazao koliko je srećan što je ostao sporedna strana glavnom činu Vladimira Putina.

Bilo je sporadičnih činova protesta protiv izbora, posebno prvog dana glasanja, kada je boja sipana u glasačke kutije, a bilo je i slučajeva podmetanja požara.

Ali glavna intriga je proizašla iz takozvanih protesta "Podne protiv Putina", u kojima su protivnici dugogodišnjeg lidera pozvani da u nedelju preplave biračka mesta i u Rusiji i u njenim ambasadama u inostranstvu i glasaju za bilo koga osim za njega.

Inicijativu je pokrenuo Aleksej Navaljni, koji je umro u zatvoru prošlog meseca, a pojačala ju je njegova udovica Julija Navaljnaja, koja kaže da ga je ubio "krvavi mafijaš" Vladimir Putin.

Sama gospođa Navalnaja je rekla da je svrha kampanje uglavnom bila da omogući pristalicama da se prećutno identifikuju na biračkom mestu, a ne da prave bilo kakvu stvarnu promenu.

Dana 18. marta, Rusi će se probuditi i videti da je predsednik Putin ponovo izabran.

Kada se pojavi na pobedničkom mitingu u Moskvi, možda će čak i pustiti suzu – kao što je to učinio posle predsedničkih izbora 2012. – i obilato zahvaliti biračima na poverenju koje su mu ukazali.

U narednih šest godina, iluzija demokratije će se sigurno nastaviti.

(Telegraf.rs)