Rusija je videla proteste: Evo kako su pristalice Navaljnog i drugih opozicionara digle glas protiv Putina

M. P.
M. P.    
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Rusija je videla proteste na biračkim mestima u nedelju, poslednjeg dana glasanja na izborima koji su planirani da produže dugotrajnu vlast ruskog predsednika Vladimira Putina, piše CNN.

Redovi na nekim biračkim mestima u Rusiji naglo su porasli u nedelju oko 12 časova po lokalnom vremenu, u vreme kada su pristalice preminulog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog pozvale ljude da izađu kolektivno u znak podrške opoziciji.

Tim CNN-a na biračkom mestu u Moskvi rekao je da je red brzo rastao u periodu od pet do deset minuta oko podneva, a procenjuje se da je stiglo 150 ljudi.

Tim CNN-a saopštio je da policija propušta ljude u grupama kroz kapije da prođu kroz obezbeđenje, a da se detektori metala i torbe proveravaju unutar zgrade.

Predsednički izbori u Rusiji 2024. Foto: Tanjug/AP

Jedan 39-godišnji glasač rekao je da je došao u podne "da vidi druge ljude, a i oni su došli".

"Ovo je prvi put u mom životu da sam ikada videla red za izbore", rekla je jedna žena.

Upitana zašto je došla u tom času, jednostavno je odgovorila: "Znate zašto. Mislim da svi u ovom redu znaju zašto."

Nejasno je na koliko biračkih mesta širom zemlje je oko podneva zabeležen porast broja ljudi. Novinske agencije Rojters i AFP su takođe izvestile o protestima.

Kanali na društvenim mrežama koje su postavile pristalice Navaljnog prikazivale su video snimke redova na nekoliko mesta, uključujući moskovske četvrti kao što su Nekrasovka i Tverska ulica i lokacije u Sankt Peterburgu. Tim Navalnog je takođe postavio sliku iz grada Novosibirska sa natpisom: "Danas je #podne. Protest je već održan u prvim gradovima Sibira. Radujemo se što ćemo vas videti."

Više pristalica kritičara Kremlja okupilo se u nedelju oko njegovog groba da mu oda počast. Video prikazuje desetine ljudi okupljenih oko groba na Borisovskom groblju u Moskvi, pri čemu neki polažu cveće dok drugi stoje u tišini ili se slikaju.

Rusi u inostranstvu su takođe odgovorili na pozive Navaljnijevih pristalica da protestuju na biračkim mestima, formirajući dugačke redove ispred ruskih ambasada u Berlinu i Londonu.

U međuvremenu, Navaljnijeva udovica Julija je u nedelju u Berlinu pozdravljala pristalice koji su se okupljale protiv Putina.

Ranije ovog meseca Julija je pozvala na "sverusku protestnu akciju", dodajući: "Aleksej je pozvao na učešće u ovoj podnevnoj akciji protiv Putina i zato mi je to toliko važno".

Ona je pozvala pristalice da registruju svoj protest tako što će se istovremeno pojaviti na biračkim mestima, a zatim doneti sopstveni izbor da glasaju protiv Putina, dopišu Navaljnog, ponište svoj glasački listić ili jednostavno odu u znak tihog protesta.

Navaljnaja je rekla da će se protesti "održati ne samo u svakom gradu, već u svakom okrugu svakog grada, da milioni Rusa mogu da učestvuju i da će ih videti još desetine miliona".

Navaljni, Putinov najjači protivnik, umro je 16. februara u 47 godini u arktičkom zatvoru, što je izazvalo osudu svetskih lidera i optužbe njegovih saradnika da je ubijen. Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u njegovu smrt.

Glasanje na predsedničkim izborima pokazalo je neke akte građanske neposlušnosti, pri čemu je pokrenuto najmanje 15 krivičnih postupaka nakon što su ljudi sipali boju u glasačke kutije, palili vatru ili bacali molotovljeve koktele.

Više od 60 Rusa privedeno je u nedelju u 16 ​​ruskih gradova, saopštila je nezavisna grupa za ljudska prava OVD-Info.

Neslaganje je efektivno zabranjeno u Rusiji otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu pre više od dve godine.

Nedelja je bila treći i poslednji dan glasanja, a ruski predsednik Vladimir Putin gotovo je siguran da će osvojiti peti mandat.

Glasanje se odvijalo u 11 vremenskih zona zemlje – od dalekih istočnih regiona u blizini Aljaske do zapadne eksklave Kalinjingrada na obali Baltika – i njenih 88 federalnih subjekata, uključujući delove okupirane Ukrajine koje je Rusija nezakonito pripojila.

Izlaznost na izborima premašila je 70 odsto birača sa pravom glasa, prema podacima Izborne komisije, pri čemu je procenat ljudi koji su glasali u poslednjim satima premašio konačnu izlaznost u 2018, prema zvaničnim podacima.

Putinov ponovni izbor bi produžio njegovu vladavinu najmanje do 2030. Nakon ustavnih promena 2020. godine, on bi mogao da se ponovo kandiduje i potencijalno ostane na vlasti do 2036. godine, čime bi osigurao mesto ruskog vladara sa najdužim stažem od sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina.

(Telegraf.rs)

Video: Potresne scene iz Zagreba, stotine sveća, molitve građana i neverica

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA