Evropski parlament i komisija "zaratili" zbog Orbana i 10 milijardi, pašće i tužba?

Evropski parlament najverovatnije će tužiti Evropsku komisiju zbog odluke da odmrzne 10,2 miliona evra za Mađarsku.

Taj potez, koji se očekivao u ponedeljak uveče, jutros je "zapečatila" predsednica parlamenta Roberta Metsola tokom sastanka sa liderima političkih grupa, javlja Euronews. Metsola ima konačna ovlašćenja da pokrene sudski postupak protiv drugih institucija pred Evropskim sudom pravde.

Preporučujemo

Kako prenosi Euronews, krajni rok za podnošenje tužbe je 25. mart.

Tužba će predstavljati ogroman pritisak na Ursulu fon der Lajen dok traži drugi mandat na čelu Komisije i obećava da će čvrsto ostati na putu vladavine prava, osetljivom pitanju koje je apsorbovalo značajnu energiju njenog prvog mandata.

Gnev parlamentaraca potiče od odluke koju je Komisija donela u decembru kojom je deblokirano 10,2 milijarde evra kohezionih fondova za Mađarsku, kojima ta zemlja nije mogla da pristupi zbog stalnih nedostataka u sferi vladavine prava.

Izvršna vlast je tvrdila da je deblokada opravdana jer je Budimpešta u maju prošle godine usvojila reformu za jačanje nezavisnosti pravosuđa i ublažavanje političkog uplitanja u sudove, u skladu sa četiri "super prekretnice" koje je nametnuo Brisel.

Poslanici su, ponavljajući zabrinutost koju je izrazilo civilno društvo, osporili obrazloženje i rekli da izmene "nisu na visini zadatka". Oni su se takođe žalili da je novac odmrznut dan pre ključnog samita lidera EU na kojem je premijer Viktor Orban zapretio da će staviti veto na ključne sporazume o Ukrajini.

U gorućoj rezoluciji koja je odobrena u januaru, poslanici EP su pomenuli mogućnost pravne akcije i naglasili da "EU ni na koji način ne može popustiti u ucenjivanju i trgovini strateškim interesima EU i njenih saveznika odricanjem od njenih vrednosti".

"Mađarska ne ispunjava standarde nezavisnosti pravosuđa postavljen u ugovorima EU, jer usvojene mere ne obezbeđuju dovoljne garancije od političkog uticaja i mogu se ili zaobići ili neadekvatno primeniti“, napisali su.

Nekoliko dana kasnije, poslanici su kritikovali komesare Didijea Rejndersa (pravosuđe), Nikolasa Šmita (poslovi) i Johanesa Hana (budžet) zbog postizanja, kako su rekli, zakulisnog dogovora sa Orbanom kako bi se obezbedilo ukidanje njegovog veta u zamenu za 10,2 milijarde evra.

Oni su se takođe žalili da se požurilo sa validacijom reforme pravosuđa i da je izvršna vlast trebalo da sačeka da vidi rezultate na terenu pre nego što pusti novac.

Trojica komesara su ostala pri svom stavu i insistirali su da je Mađarska pružila dovoljno dokaza da se poštuju četiri "super prekretnice", koje uključuju mere za jačanje Nacionalnog saveta sudstva, samoupravnog nadzornog odbora i suzbijanje političkog mešanja unutar Vrhovnog suda.

"Komisija je bila pod zakonskom obavezom da donese odluku", rekao je Rejnders.

Od danas, Brisel i dalje zadržava skoro 12 milijardi evra iz dodeljenog udela Mađarskoj u kohezionim fondovima i većinu svog plana za oporavak i otpornost od 10,4 milijarde evra, što je Orban više puta nazivao "finansijskom ucenom".

U svojoj januarskoj rezoluciji, poslanici su upozorili da sredstva koja ostaju blokirana "moraju da se tretiraju kao jedinstveni, integralni paket i da ne bi trebalo da se vrše isplate čak i ako je postignut napredak u jednoj ili više oblasti, ali nedostaci i dalje postoje u drugoj".

Ovo nije prvi put da je Parlament "pribegao" Višem sudu u Luksemburgu da prinudi Komisiju. U oktobru 2021. godine, podneo je tužbu protiv izvršne vlasti zbog "neprimenjivanja" novog mehanizma koji je povezivao isplatu sredstava EU sa poštovanjem osnovnih prava bloka.

(Telegraf.rs)