Tramp će ponovo pokušati da kupi Grenland od Danske? "To uopšte nije loša ideja"

Bivši američki predsednik Donald Tramp mogao bi ponoviti svoj pokušaj da kupi Grenland od Danske ako bude ponovno izabran u Belu kuću na drugi mandat, smatra Alan Mendoza, stručnjak za međunarodne odnose, iako bi to, kako napominje, "učinio samo ako bi smatrao da ima šanse za uspeh", piše Newsweek.

U avgustu 2019. godine tadašnji predsednik Tramp potvrdio je medijske izveštaje da je zainteresovan za kupovinu Grenlanda, danske autonomne teritorije s populacijom od oko 56.000 ljudi. Tramp je rekao da bi takav potez bio "velik posao s nekretninama", a The Wall Street Journal izvestio je da tada aktualni predsednik želi pristup ogromnim prirodnim resursima Grenlanda i "nasleđe slično primanju Aljaske u SAD kao države od strane predsednika Dvajta Ajzenhauera".

Preporučujemo

Ali, njegov je predlog tada odbacila danska premijerka Mete Frederiksen, koja ga je nazvala "apsurdnim", dodavši da Grenland nije na prodaju. "Tu razgovor o tome završava", rekla je.

Prošle je sedmice Tramp pobedio u nizu republikanskih predizbora što ga je dovelo nadomak nove stranačke predsedničke nominacije za izbore 2024, a njegova poslednja ozbiljna suparnica, bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli, odustala je od dalje trke.

To je pokrenulo ponovna nagađanja o tome koju bi politiku Tramp mogao voditi tokom eventualnog drugog mandata, što svakako uključuje i pitanja spoljne politike.

Mendoza, izvršni direktor londonskog think-tanka The Henry Jackson Society, koji zagovara "načela i saveze koji društva drže slobodnim", rekao je za Newsweek da ideja da SAD kupi Grenland "nije tako luda kao što zvuči".

"Prethodni pokušaj Donalda Trampa da kupi Grenland nije bio tako radikalan kao što bi se isprva moglo pretpostaviti. SAD su kroz istoriju uspešno učestvovale u drugim kupovinama teritorija - uključujući i one danske u 20. veku - istraživale su mogućnost kupovine Grenlanda još 1867. te je garant bezbednosti Grenlanda, za razliku od Danske. Osiguranje Grenlanda na ovaj način dalo bi SAD-u pristup ključnim resursima, kao i zaštitu od neprijateljskih upada bilo s Arktika ili na sam Arktik. S klimatskim promenama koje bi potencijalno otvorile morski put preko Arktika u nadolazećim godinama, strateški položaj Grenlanda samo će postati sve važniji", navodi Mendoza.

SAD su provele značajne teritorijalne kupovine tokom svoje istorije, uključujući kupovinu Luizijane 1803. od Francuske, Floride od Španije 1819. i Aljaske od Rusije 1867. godine. Ali, Vašington nije ulazio ni u kakve teritorijalne akvizicije od 1947. godine, kada su Marijanska, Karolinska i Maršalova ostrva došla pod kontrolu SAD.

Ipak, Mendoza ističe da je prihvatanje Trampove ponude za kupovinu Grenlanda malo verovatno, kao i stvarna odluka o tome za vreme drugog mandata Donalda Trampa.

"Šanse za bilo kakvu uspešnu ponudu su male. Danska je bila ujedinjena protiv ideje o prodaji 2019, a sami Grenlanđani nisu oduševljeni zamenom jednog suvereniteta drugim, umesto proglašenja nezavisnosti. Tramp nije dao signale da će ponoviti svoju ponudu, ali možemo pretpostaviti da bi to učinio samo ako bi osetio da ima šanse za uspeh. Ako ne ponudi znatno naduvanu cenu za Grenland - što bi naškodilo njegovom ugledu trgovca - ili ponude da otkupi lokalnu podršku golemim subvencijama, teško je videti šta bi se moglo promeniti da bi se to dozvolilo", zaključuje Mendoza.

(Telegraf.rs)