Kako bi Zapad mogao da iskoristi zamrznute novčane rezerve Rusije: Opasnost od otvaranja Pandorine kutije

Zapadni zvaničnici idu ka konfiskaciji nekih od 300-350 milijardi dolara vrednih zamrznutih ruskih finansijskih sredstava kako bi pomogli Ukrajini, ali način na koji će to biti učinjeno ostaje veoma složen pošto bi to predstavljalo sporni presedan, piše Rojters.

Evo nekih ideja koje su predložene:

Preporučujemo

Konfiskacija

Neki kreatori međunarodne politike i pravnici kažu da se imobilisane ruske rezerve mogu jednostavno konfiskovati u skladu sa doktrinom međunarodnog prava poznatom kao "kontramere". Imovina bi tada bila prodata ili obezbeđena, a prihodi predati Ukrajini, ili namenskom fondu za obnovu.

Drugi, međutim, izražavaju zabrinutost da bi to bilo protiv međunarodnih normi i otvorilo pravnu Pandorinu kutiju s obzirom na to da bi to bio presedan i da bi Rusija osporila taj potez na sudovima.

Prethodni primeri takvih zaplena, kao što su iračka sredstva nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. i nemačka sredstva posle Drugog svetskog rata, desili su se nakon što su ti ratovi završeni, a ne dok su još besneli – kao u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

Čak i u Sjedinjenim Državama, vodeći stručnjaci za državni dug su istakli da Međunarodni zakon o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEPA) ne dozvoljava potpunu konfiskaciju zamrznute ruske imovine u odsustvu stvarnog oružanog sukoba između SAD i Rusije.

Sazrevanje

Lavovski deo od skoro 210 milijardi evra (230 milijardi dolara) ruskih rezervi zarobljenih u EU – u suštini obveznice i druge vrste hartija od vrednosti u koje je uložila ruska centralna banka – drži se u depozitoriju sa sedištem u Briselu pod nazivom Euroclear.

Kada ta imovina dostigne svoje poslednje dane isplate – ili "sazre", kako govore bankari – ona se pretvara u gotovinu, transakciju koja se oporezuje po stopi od 25% u Belgiji.

Zvaničnici u EU, kao i u SAD i Britaniji, gde su zamrznuti mnogo manji iznosi, stoga predlažu da se taj prihod za Ukrajinu ograniči na 15-20 milijardi evra do 2027.

Lideri EU bi mogli da podrže takav potez kasnije ovog meseca. Neki u bloku su ipak oprezni, a Evropska centralna banka je upozorila da bi tvrdnja o zarobljenim ruskim sredstvima trebalo da se radi samo u tandemu sa ovlašćenjima G7. Oni žele da osiguraju da nije pogođen samo evro ako druge zemlje kao što je Kina počnu da vraćaju svoje rezerve kao meru predostrožnosti da ne budu napadnute.

Neki advokati takođe ističu da, pravno, postoji mala razlika između izvlačenja prihoda od dospeća i pribavljanja punih 300-350 milijardi dolara.

Postoji rizik da bi Rusija, sudskim putem, pokušala da zapleni Euroclear gotovinu u depoima hartija od vrednosti u Hong Kongu, Dubaiju i drugde. Postoji zbrinutost da bi ovo moglo da iscrpi kapital Euroclear-a.

Zbog toga postoje planovi da se deo izdvojenog novca odvoji kao sigurnosna mreža.

Reparacione obveznice

Kao način da se zaobiđu neki od pravnih problema, sugerisane su i "reparacione obveznice“. Ukrajina bi prodala hartije od vrednosti koje se isplaćuju ako – i samo ako – dobije reparaciju od Rusije za štetu nanetu ratom.

Isplate kamata bi takođe mogle da se povećaju i postanu naplative samo ako Kijev dobije nadoknadu.

Vlasnici obveznica ne bi imali ugovorno potraživanje na zamrznute rezerve Kremlja. Ali imajući u vidu da je malo verovatno da će Rusija dobrovoljno platiti, ova imovina bi bila najverovatniji izvor gotovine za plaćanje štete.

Pošto rezerve prikupljaju kamatu, mogle bi se koristiti za plaćanje glavnice obveznica i redovnije isplate kupona. Ovo bi se razlikovalo od konfiskacije, jer bi imovina bila preneta samo ako bi legitimni mehanizam kompenzacije prvo doneo odluku da je šteta nastala Ukrajini.

Ukrajina bi imala uverljiv način da naplati svaku dosuđenu štetu do vrednosti rezervi. Stoga bi mogla izdati obveznice za reparaciju do 300-350 milijardi dolara. Ali nešto poput ove sume bi dobila samo ako bi Sjedinjene Države, vlade EU i drugi saveznici bili voljni da kupe hartije od vrednosti.

Prebijanje duga

Ideju o obveznicama dodatno su razradili Li Bušhajt, iskusni pravni stručnjak za državni dug, i Dalip Sing, koji se upravo vratio u Belu kuću kao zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost za međunarodnu ekonomiju.

Njihov stav je da bi Ukrajina mogla da založi svoj zahtev za reparacije protiv Rusije sindikatu svojih saveznika u zamenu za kredit. Ako Moskva odbije da plati odštetu, saveznici bi tada mogli da iskoriste zamrznuta sredstva Rusije da otplate zajam. Opravdanje za ovo je široko priznati pravni princip da, ako poverilac kontroliše imovinu dužnika, može da prebije tu imovinu sa neplaćenim dugom.

(Telegraf.rs)