Protest u zatvoru u Parmi, osuđenici štrajkuju glađu

Zatvorenici u severnom italijanskom gradu Parma štrajkuju glađu zbog loših sanitarnih uslova i prenaseljenosti, što je najnoviji u nizu protesta u zatvorima u zemlji u kojoj su slučajevi samoubistva zatvorenika i samopovređivanja dostigli rekordan nivo.

Stotinak zatvorenika u jedinici visoke bezbednosti otpočeli su svoj četvoronedeljni protest 24. februara, odbijajući da jedu ili rade, tražeći poboljšanu zatvorsku higijenu i zdravstvenu zaštitu, više kontakta s porodicama i šire mogućnosti obrazovanja.

Zatvor, u kome se nalazi ukupno 700 zatvorenika, ima sedam "edukatora", ličnosti koje bi trebalo da igraju ključnu ulogu u rehabilitaciji i pripremi za život napolju.

Veronika Valenti, gradska državna službenica zadužena za zaštitu prava zatvorenika, rekla je da je protest "legitiman“ i zasnovan na stvarnim pritužbama, piše Rojters.

Desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni je zapretila da će i mirni protesti u zatvoru biti proglašeni krivičnim delom, što do sada nije bio slučaj.

Ovaj potez je među nizom inicijativa Meloni za red i zakon, uključujući

utvrđivanje novih zločina i pooštravanje kazni uoči izbora za Evropski parlament u junu.

Ukoliko se takav predlog usvoji, zatvorenicima poput ovih u Parmi, koji lupaju po zatvorskim rešetkama, odbijaju da jedu ili rade, mogli bi da se suoče sa udvostručenim kaznama, navodi Rojters.

Eksperti tvrde da su pravi problem sa kojim se suočavaju italijanski zatvori prenatrpanost i manjak osoblja, što otežava zatvorenicima da pristupe zdravstvenim, psihijatrijskim i obrazovnim uslugama.

Kao rezultat toga, psihološki problemi su rasprostranjeni, moral je nizak

a protesti su česti, bilo iz ličnih razloga ili zbog uslova za koje zatvorenici tvrde da su ponižavajući.

"Kada zatvorenici koriste pasivni otpor da protestuju, imamo načine da se nosimo sa tim, tako što ćemo prvo saslušati i ako je potrebno, obuzdaćemo ih. Ne slažem se sa klasifikovanjem ovih slučajeva kao zločina," rekao je Donato Kapeće, koji je bio zatvorski čuvar skoro 50 godina i sada je na čelu sektorskog sindikata Sape.

Anđela Dela Bela, profesorka krivičnog prava na Univerzitetu u Milanu

istakla je da će nova krivična dela i duže kazne dodate u krivični zakon značiti više zakrčenih sudova i više prenaseljenosti u zatvorima, što bi dodatno pogoršalo već kritičnu situaciju.

Dela Bela je zbog inkriminisanja "pasivnog otpora izvršenju naređenja“, za koje je zaprećena kazna do osam godina zatvora, Italija jedinstvena među zapadnim pravnim sistemima.

Britanija i Sjedinjene Države imaju krivično delo "zatvorske pobune", rekla je ona, ali se to odnosi samo na nasilne akcije.

Ništa slično nema u drugim evropskim zemljama, a zakonodavstvo, koje se odnosi i na proteste u prihvatnim centrima za migrante, ne precizira ni da naređenja osoblja moraju da budu izvršena.

Predlog ovog zakona u Italiji je predstavljen u novembru i sada se nalazi na dnevnom redu parlamenta, gde se očekuje da, zbog većine, vlada dobije odobrenje za implementaciju.

U italijanskim zatvorima nalazilo se skoro 61.000 zatvorenika na kraju

januara, što je oko 10.000 više od zvaničnog kapaciteta, prema podacima Antigone, organizacije za zaštitu zatvorenika.

Istovremeno, javio se manjak radne snage od 16 odsto, odnosno da bi se ispunili propisi, nedostajalo je 7.000 zatvorskog osoblja.

U italijanskim zatvorima od početka godine dogodilo se 21 samoubistvo,

naspram devet u istom periodu 2023. godine, pokazuju podaci Antigonine.

Takođe se navodi da se u zatvorima nalazi veliki broj migranata, koji ne pričaju italijanski i dugo čekaju na suđenje.

Andrea Delmastro, pomoćnik italijanskog ministra pravde, odbio je da komentariše predlog da se pasivni otpor kriminalizuje u zatvorima, ali je rekao da se nedolično ponašanje ne može tolerisati.

“Kada su ljudi koji su lišeni slobode zbog uradili su nešto pogrešno, a pokušavaju da počnu nemire nasiljem protiv stvari i ljudi, treba ih kazniti“, rekao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)