Zašto je Haiti upao u haos? Koristili ulične bande da steknu vlast, a onda se desilo neizbežno

Premijer Haitija je poslednji put viđen u Portoriku, kako pregovara o povratku u domovinu zahvaćenu nasiljem i kontrolisanu od strane teško naoružanih gangstera.

Sa njegovom sudbinom u vazduhu i situacijom na Haitiju koja se pogoršava iz dana u dan, svet je ostavljen da se pita da li će zemlja u potpunosti pasti u anarhiju ili će biti uspostavljen neki privid reda, piše AP.

Šta se dešava na Haitiju?

Lako je za najnovije nasilje u prvoj slobodnoj crnoj republici Zapada okriviti dugogodišnje siromaštvo, nasleđe kolonijalizma, široko rasprostranjeno krčenje šuma i mešanje Evrope i SAD.

Međutim, niz stručnjaka je rekao za Asošijeted pres da je najvažniji neposredni uzrok noviji: sve veća zavisnost haićanskih vladara od uličnih bandi.

Haiti decenijama nije imao stalnu vojsku ili dobro finansiranu i robusnu nacionalnu policiju.

Ujedinjene nacije i američke intervencije su došle i prošle. Bez čvrste tradicije poštenih političkih institucija, haićanski lideri koriste naoružane civile kao oruđe za vršenje vlasti.

Sada je država fatalno oslabila i bande stupaju na njeno mesto.

Vođe bandi, zaista, drže konferencije za novinare. I mnogi ih vide kao buduće aktere u pregovorima o budućnosti zemlje.

Kako je Haiti stigao do ove situacije?

Embargo iz 1990-ih uveden je nakon što je vojska zbacila predsednika Žan-Bertrana Aristida. Embargo i međunarodna izolacija uništili su malu srednju klasu u zemlji, rekao je Majkl Dajbert, autor knjiga "Beleške iz poslednjeg zaveta: borba za Haiti" i "Haiti neće propasti: nedavna istorija".

Nakon što su snage UN-a koje podržavaju SAD potisnule vođe puča 1994. godine, strukturno prilagođavanje koje je sponzorisala Svetska banka dovelo je do uvoza pirinča iz SAD i razorilo ruralno poljoprivredno društvo, rekao je Dajbert.

Dečaci bez posla preplavili su Port-o-Prens i pridružili se bandama. Političari su počeli da ih koriste kao jeftino naoružano krilo. Aristid, sveštenik koji je postao političar, postao je poznat po korišćenju gangstera.

U decembru 2001, policijski zvaničnik Gaj Filip napao je Nacionalnu palatu u pokušaju državnog udara, a Aristid je pozvao gangstere da se podignu iz sirotinjskih četvrti, rekao je Dajbert.

"Nije policija branila Nacionalnu palatu njihove vlade", priseća se Dajbert, koji je bio tamo. "#Bilo je to na hiljade naoružanih civila."

"Sada imate te različite političare koji su godinama sarađivali s ovim bandama, i... to im je eksplodiralo u lice", nastavio je on.

Kako je slaba strana intervencija naštetila Haitiju?

Mnoge od bandi su se povukle pred MINUSTAH-om, snagama UN-a osnovanim 2004. godine.

Rene Preval, jedini demokratski izabrani predsednik koji je osvojio i završio dva mandata u zemlji ozloglašenoj po političkim prevratima, zauzeo je tvrd stav prema bandama, dajući im izbor da se "razoružaju ili budu ubijeni", rekao je Robert Faton, profesor vlade i spoljnih poslova na Univerzitetu Virdžinije.

Posle njegovog predsedništva, kasniji lideri su u najboljem slučaju bili mlaki prema bandama, a u najgorem su bili vezani za njih, rekao je on.

Faton je rekao da svaki ključni akter u haićanskom društvu ima svoje bande, napominjući da trenutna situacija nije jedinstvena, već da se pogoršava bržim tempom.

"U poslednje tri godine bande su počele da dobijaju autonomiju. A sada su one sami sebi moć", rekao je on, uporedivši ih sa "mini-mafijaškom državom".

"Autonomija bandi je dostigla kritičnu tačku. Zbog toga su sada sposobne da nametnu određene uslove samoj vladi", rekao je Faton.

"Oni koji su stvorili bande stvorili su čudovište. A sada čudovište možda nije potpuno glavno, ali ima kapacitet da blokira bilo koju vrstu rešenja", rekao je on.

Kako novac bandi šteti Haitiju?

Bande, zajedno sa mnogim haićanskim političarima i poslovnim ljudima, zarađuju novac od nezakonitih "poreza" prikupljenih iznudom, otmicama i švercom droge i oružja, rekao je Faton.

"U ovoj oblasti postoje razne vrste kriminalnih mreža", rekao je on.

Nakon Prevala, bande, političari i poslovni ljudi su izvukli svaki dolar koji su mogli, rekao je Fransoa Pjer-Luj, profesor političkih nauka na Kvins koledžu na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

"To je bio dan otvorenih vrata za bande, drogu, zemlju, u suštini... Haiti je postao država za trgovinu narkoticima", rekao je on.

"U suštini, bande su se ovlastile, i ne samo da su osnažene, one su imale zaštitu države, političare koji ih štite", zaključio je on.

(Telegraf.rs)