Šetali smo evropskom metropolom koju je u prošlosti razorio cunami: Brojni znakovi i danas ukazuju na opasnost

Ekipa Telegrafa našla se pre nekoliko dana u Portugaliji. Pored fascinatne arhitekture, ali i nacionalne hrane, oduševila nas je i priroda ove zemlje na krajnjem jugozapadu Evrope.

S obzirom na to da je kalendarski i dalje zima i da je deo godine koji obiluje padavinama, sve je potpuno zeleno, za razliku od vrelog leta, kada užareno sunce i temperature od 45°C sprže tlo kontinetalnog dela zemlje, a spas od vrućina može se tada potražiti uz atlantsku obalu, gde je daleko ugodnije i prijatnije i to upravo zahvaljujući rashlađujućem uticaju oekana u letnjem delu godine.

Obala Portugalije neretko može da pokaže pravu moć prirode, ali i samog okeana. Stalni zapadni vetrovi su toliko jaki, da se višemetarski talasi sa okeana svakodnevno obrušavaju o kopno ove evropske zemlje.

S obzirom na to da je vreme bilo nestabilno sa čestim padivana, iskusili smo i udar orkanske oluje, odnosno ciklona sa samog Atlantika.

Ono što je na nas posebno ostavilo utisak i to u samom centru Lisabona, jesu brojne table i obaveštenja, ali i upozorenja od toga gde i kako se evakuisati ukoliko se pojavi cunami.

Portugalija se nalazi nedaleko od veoma trusnog područja sveta i dodiru moćnih tektonskih ploča, a koje su odgovorne za brojne razorne potrase u prošlosti. Prošle godine one su uticale da dođe do razornog zemljotresa u Maroku, a u kome je poginulo više stotina ljudi.

Sve vreme dok smo šetali centralnim gradskim ulicama Lisabona i uživali u arhitekturi raskošnih građevina, palata i drugih istorijskih izadanja kojim ovaj grad obiluje, u glavi su nam bili table gde bežati od potencijalnog cunamija.

Lisabon se nalazi na ušću reke Težo u Atlantski okean. Iako se ovaj dvomilionski grad nalazi na svega 10 ak kilometara od otvorenog dela Atlantskog okena, cunami i te kako može doći i do samog grada. Jedini spas u tom trenutku mogu poslužiti brojna gradska brda i uzvišenja u gradu koja se naglo izdižu iz gradske ravnice, a do čijih vrhova i danas kao i nekada vode brojne uspinjače.

Apokalipsa 18. veka

Kada čujemo reč cunami, obično pomislimo na daleki Japan ili neku drugu egzotičnu tropsku zemlju. Nažalost, ova prirodna pojava u prolosti nije zaobilazila ni Evropu, pa tako ni Portugaliju.

Prvog novembra 1755. godine Lisabon je razorio katastrofalni potres jačine 8 Rihtera, potom i cunami. Epicentar potresa dogodio se u Atlantskom okeanu, 180kilometara jugozapadno od portugalske obale. Ljudi koji su preživeli potres u Lisabonu i to na praznični dan, kada su crkve bile prepune vernika, izašli su na trgove i plaže, ne sluteći da im se približavaju cunami talasi visine 20 i više metara.

Potom su se talasi  za 20 minuta obrušili na grad i uništili i one objekte koji su prethodno preživeli potres.

Inače, nakon udara zemljotresa, a pre udara cunamija, grad su zahvatili katastrofalni požari, koji su gutali sve pred sobom i koji su pretvorili u pravu vatrenu oluju.

U zemljotresu i cunamiju nije stradao samo Lisabon, već i mnoga druga područja na jugu i zapadu Portugalije. Na ostrvu Madeira značajna oštećenja pretrpeli su Funšal i mnoga manja naselja. Skoro sve luke na Azorskom arhipelagu pretrpele su najveći deo svog uništenja od cunamija, a more je prodrlo oko 150 metara u unutrašnjost. Sadašnji i bivši portugalski gradovi u severnoj Africi takođe su pogođeni zemljotresom. U Španiji, cunami je zahvatio andaluzijsku obalu Atlantika, skoro uništivši brojne gradove.

Cunami talasi stigli su za nekoliko sati i do obala zapadne i severne Evrope, do juga Engleske, Irske, Islanda i Grenlanda. Cunami nije zaobišao ni istočnu obalu Amerike, a višemetarski talasi obrušili su se i na Karibe, ali i na obalu Brazila, dok su severozapadnzu obalu Afrike i Maroko pogodili talasi visine 20 metara.

Prema brojnim procenama, samo u Portugaliji je nastradalo od 80.000 do 100.000 ljudi, od čega najviše u Lisabonu, a grad je bio razoren do temelja.

Poučen tužnom istorijom, danas su širom grada obaveštenja i upozorenja na mogućnost cunamija. Zemljotres se ne može predvideti, ali Lisabon svakodnevno živi u opasnosti od nove katastrofe, a u obzir treba uzeti i to da grad danas ima dva miliona stanovnika i da je veoma gusto naseljen uz deo Atlantika i deo koji bi se ponovo direktno našao na udaru razornih talasa ukoliko u budućnosti ponovo dođe do slične katastrofe. Procenjuje se da u ovom trenutku u delu Lisabona koji bi direktno bio pogođen cunamijem živi oko pola miliona ljudi.

Razorni zemljotres na Siciliji

Da je i unutrašnji deo Evrope u prošlosti bio na udaru razornog cunamija, govori podatak iz 1908. kada je Siciliju pogodio razorni zemljotres. Tog 28. decembra potres jačine preko 7 Rihtera prvo je razrušio severni i istočni deo Sicilije i jug Italije, pri čemu je najviše stradao grad Mesina.

Potom se na uništena područja obrušio razorni cunami, koji je razorio severnu obalu Sicilije i grad Mesinu. Broj pogunilih i nestalih procenjen je na preko 80.000 ljudi, a neki podaci govore da je poginulo i preko 100.000 ljudi.

Svi ovi potresi koji su se dešavali u prošlosti, kako u dalekoj, tako i u bliskoj, samo su dokaz da je priroda nepobediva i da se ne može ni sa čim ukrotiti. Dovoljno je da se "samo" prilagodimo njoj i da učinimo da buduće prirodne katastrofe što više ublažimo, u vidu što bolje i kvalitetnije gradnje ili da se što više poradi na sistemima ranih upozrenja, bar kada su cunami talasi u pitanju, jer za razliku od zemljotresa, koji su nepredvidivi, do dolaska cunamija dovoljno je od nekoliko minuta do nekoliko sati, što je i više nego dovoljno da se potraži sigurnija lokacija.

Razorni zemljotresi sa cunamijem u dalekoj prošlosti nisu zaobišli ni Grčku, a neke od tih pojava vezuju se i za Atlantidu.

(Telegraf.rs)