Ukrajinci na istoku spremaju se za ruski nalet: "Cela zemlja gori, znamo šta sledi"

Nakon pada ključnog grada Avdijivke, u istočnoj Ukrajini plima ovog rata nije se samo promenila - ona dolazi brzo.

"Znamo šta sledi", kaže Marija dok pakuje TV u svom stanu u Kostjantjinivki.

Preporučujemo

Poslaće ga u Kijev pre nego što tamo otputuje sa svojim sinom.

"Umorni smo po ceo dan, patimo od napada panike. Stalno je depresivno i uplašeni smo", kaže ona za BBC.

Rusija je u februaru zauzela strateški važan grad Avdijivku. Od tada su Rusi napredovali dalje na zapad i zauzeli nekoliko sela. Ukrajina kaže da se njene snage "drže". Ali ruske snage sada napadaju u pet područja duž linije fronte od 1.100 kilometara.

A upravo su u istočnoj regiji Donjeck ukrajinski branitelji na najvećem testu. Ljudi u gradovima kao što su Pokrovsk, Kostjantjinivka i Kramatorsk sada se suočavaju s linijom fronta koja se ubrzano približava, pa čak i s okupacijom.

Marija i njena majka Tetjana osećaju kako život postaje sve teži kako se Rusi približavaju.

Njihov grad je prepun znakova pretnje koja se približava, udaljena tek 30-ak kilometara. U gotovo svakoj ulici oštećena je poneka zgrada. Radnici menjaju zlatne ploče na crkvi koje su u napadu projektilom na susednu železničku stanicu sada potpuno uništene.

Foto: Tanjug/AP

Teskoba ispunjava hladan vazduh u gradu, nekada delu industrijskog središta bivšeg Sovjetskog Saveza. Rusija polako uništava ukrajinske gradove dok pokušava da ih zauzme.

Toga se Ukrajinci ovde najviše plaše.

Marija govori da njena majka Tetjana ostaje, ali je uverena da će i ona na kraju otići.

"Već sam dvaput otišla, kakvog to smisla ima?", kaže prkosna Tetjana, koja živi u stanu iza ugla.

"Svuda je strašno. Cela zemlja gori", govori vlažnih očiju. Jedno je ostati u svom domu što duže možete, drugo je rizikovati smrt ili rusku okupaciju.

Iako je cela Ukrajina ratna zona, regija Donjeck je bojno polje. Kada prolazite kroz gustu šumu i prostran, neravan teren, uvek se osećate kao da se približavate središtu sukoba.

Jaka artiljerijska paljba može se čuti na udaljenosti od čak 40 kilometara, taj zvuk je konstantan. S jedne tačke gledišta možete da vidite eroziju ukrajinske teritorije.

Oblaci dima dižu se iz smera Avdijivke, grada koji je Rusija nedavno zauzela, ali i Horlivke, koji kontroliše od 2014.

Rusija koristi svoju brojčanu nadmoć, ali nadmoć u vazduhu i te rezerve municije kako bi neumorno nastavila da napreduje, a naročito u vreme kada je zapadna vojna pomoć Ukrajini pri kraju ili je koči domaća politika.

U blizini se nalazi široka dolina s nekoliko vodenih rezervoara. Ukrajina kaže da će ovaj prirodni krajolik omogućiti njenim snagama da "stabilizuju" liniju borbe. Možda su nakon nekoliko haotičnih povlačenja u prošlosti ukrajinski generali voljni da privremeno ustupe teritoriju u nadi da se može dugoročno osloboditi.

S druge strane fronmta nalazi se manjina ljudi koju Ukrajinci nazivaju "ždunima". To je pogrdna reč koja znači "oni koji čekaju", a odnosi se na one koji su proruski orijentisani i jedva čekaju okupaciju.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, ta reč se ne odnosi na sve koji ignorišu ponude za evakuaciju. Neki jednostavno odbijaju da napuste svoje domove i navikli su na stalnu opasnost.

Valerij nije jedan od njih. Nakon što je njegov dom u selu Toretsk dvaput umalo granatiran, on uzima svoje stvari i unuka Denisa te ih odnosi na dogovoreno mesto preuzimanja.

Rusi su udaljeni samo 5 km. Susedi žele dobro Valeriju i Denisu (14), ali i dalje odbijaju da odu. Njih dvojica se potom ukrcavaju u oklopno policijsko vozilo.

"Već sam proživeo svoj život", kaže 67-godišnjak na drugom kraju svog putovanja u Kostjantinivki pa dodaje: "Ali moram spasiti malog."

Evakuacija iz naselja na prvoj liniji je obavezna za porodice s decom. Uprkos tome, 15 dece još uvek je ostalo u Torecku. Anton Pron iz policijskog odreda za evakuaciju, tzv. Belih anđela, koji pomaže u evakuaciji ljudi iz gradova na prvoj liniji, kaže da je situacija svakim danom sve gora.

"Stalno nas granatiraju", kaže pa dodaje: "Neprijateljska avijacija radi celo vreme. Rusi bacaju bombe samo na stambene kuće."

Ovih dana železnička stanica u obližnjem gradu Kramatorsku je poslednja stanica za pristigle snage, ali i sve više civila natovarenih torbama.

Daleka tutnjava artiljerije služi ili kao otrežnjujuća dobrodošlica ili kao razlog za odlazak. Parovi se dugo grle na platformi okruženoj teretnim vozovima, koji pružaju zaštitu u slučaju raketnog udara.

Najmanje 61 osoba ubijena je ovde 2022. godine. Tragovi šrapnela još uvek se vide na pločniku.

Sa Alom, koja čeka svoj voz za Kijev, razgovarao je novinar BBC-ja.

"Pre godinu dana mislili smo da ćemo dobiti pomoć sa Zapada i da će naša kontraofanziva uspeti, ali više ne", kaže ona.

"Pre su ljudi verovali, ali sada ne", dodaje.

Ukrajina se nada da će njene istočne regije jednog dana ponovo biti mesto gde će biti sigurno živeti. Trenutno nije jasno čemu će se vratiti ljudi koji sad odlaze.

Ukoliko Rusi pojačaju napredovanje u Donjecku, biće sve teže odgovoriti na pitanje gde će se zaustaviti.

(Telegraf.rs)