David pobedio rak, pa dobio nesvakidašnju bolest: Zbog nje pokušao samoubistvo, mora da živi u tišini

David Vans (40) iz Ontarija uspeo je da pobedi 3. stadijum kancera uz iscrpljujuću hemioterapiju. Ipak, zbog retkog poremećaja sluha pokušao je da izvrši samoubistvo 2018. godine. Danas, ovaj čovek živi sa bolnom hiperkluzijom, stanjem za koje nema leka.

Zbog hiperkluzije David obično okretanje stranice čuje kao eksploziju. Muzika mu zvuči kao šiljak leda u ušima, a sirena kao raketa koja se lansira pored njega.

Preporučujemo

Kada napušta kuću, nosi industrijske slušalice, ali čak i u udobnosti i tišini svog doma, nije pošteđen bola.

"Moram da izađem u svet, moram da se suočim sa bolom, suočim se sa bukom i to je kao odlazak u rat", pojašnjava on.

U međuvremenu, Endru Džonston, 25-godišnjak iz Teksasa, upravo je prošao kroz eksperimentalnu operaciju mozga u pokušaju da sebe učini gluvim, iako to možda nije izvodljivo zbog rizika po druge nerve u tom području.

Buka pranja sudova i tuširanja je bolna. Čak i stavljanje šolje na sto izaziva nepodnošljiv bol. Hiperakuzija se smatra retkom i pogađa jednu osobu od 50.000.

Nema poznatog leka ili dokazano efikasnog tretmana za ovaj problem. Lekari mogu pokušati sa benzodiazepinima, koji ublažavaju anksioznost, ili terapijom izlaganja zvuku, koja se fokusira na promenu emocionalnog odgovora na buku stalnim izlaganjem osobe zvucima.

Neki ljudi, uključujući Enrua Džonstona (25), pokušavaju akupunkturu, koja podrazumeva ubacivanje veoma tankih igala kroz kožu na strategijskim tačkama tela. Dok postoji neki dokaz da akupunktura može biti korisna u lečenju bola u sinusima i ušnom kanalu, Džonston navodi da uopšte nije delovala na njega. Povećana osetljivost na zvuk najčešće je uzrokovana povredom prouzrokovanom ekstremnim izlaganjem buci ili postepenim propadanjem složene i osetljive strukture unutrašnjeg uha.

David Vans je bio voditelj na koncertima elektronske plesne muzike 20 godina, uzbuđujući publiku i praveći svoje pesme.

"Bio sam stalno pored jakih basova i zvučnika 20 godina svog života, i to 15 od tih 20 godina, kao tri do četiri puta nedeljno", navodi i dodaje da su sve te godine izloženosti ekstremnoj buci ostavile posledice na njegov sluh.

Džonston pripisuje svoje stanje glasnoj NFL utakmici koju je gledao pre dve godine. Bol od oštećenja unutrašnjeg uha postao je toliko intenzivan da je morao da odustane od koledža sa samo semestrom preostalim i preseli se kod roditelja koji ga podržavaju.

"To nije nešto što možete jednostavno podneti. Jednostavno morate izbegavati svu buku kako biste minimalizovali bol", rekao je.

Opisao je bol kao toplu lavu koja mu se uliva u uši. U razgovorima za DailyMail, rekao je da razmišlja o hirurškom ogluvljivanju od kako je dobio prve simptome.

"Pokušao sam da se odmorim u tišini dve godine i vidim da li ću se oporaviti, ali sam zapravo samo postajao sve gore. Zato sam odlučio da eksperimentišem sa operacijama", naveo je on.

Operacija je i retka i eksperimentalna. Generalno, hirurzi izvode procedure kako bi poboljšali gubitak sluha kod pacijenta, a ne ga potpuno izazvali. Slušni nerv je primarni nerv odgovoran za prenos slušnih informacija iz koklea, organa sluha u unutrašnjem uhu, do mozga. Lekari u bolnici u Teksasu pokušali su da ga preseku, ali nisu mogli zbog njegove blizine nervima odgovornim za ravnotežu i čulo ukusa.

Umesto toga, presekli su nervus intermedius, koji pruža osećaj bola unutrašnjem uhu.

"Čisto eksperimentalno," rekao je Džonston.

Vansu je problem sa sluhom postao nepodnošljiv ubrzo nakon što je dijagnostifikovan s limfomom koji nije Hodgkinovog tipa u grudima 2017. godine i počeo hemoterapiju i radioterapiju.

Jednog dana, nakon što je završio tromesečni tretman i vratio se na posao kao konobar u luksuznoj ugostiteljskoj industriji u Torontu, buka u zauzetom restoranu, zveckanje čaša i posuda, postala mu je prejaka. Odlučio je da potraži profesionalnu pomoć. Na kraju, lekar je identifikovao mogući uzrok. Vans je morao da izvadi zube pre početka hemoterapije - potez koji bi trebalo da smanji rizik od infekcije ako su zubi nezdravi.

Ipak, taj postupak je promenio položaj njegovih temporomandibularnih zglobova (TMJ), što utiče na okolne strukture i izaziva napetost mišića u vilici i iritira nerve koji su tesno povezani sa slušnim sistemom, dovodeći do povećane osetljivosti na zvuk.

"U početku je to bila samo bol i peckanje, a sada mi se čini da se tokom godina razvijalo zbog lekova koje sam uzimao da bih ga olakšao i više traume od buke. Sada mi se čini kao da imam opekotinu od lave u ušima.

Nema leka, a ni mnogo izbora u pogledu tretmana.

Dr Kiman Ngien, otolaringolog iz Los Anđelesa, rekao je da je lečenje teško.

"Ako hiperakuzija postane veoma neprijatna, postoji kognitivna terapija ponašanja ili terapije preobučavanja tinitusa", naveo je.

(Telegraf.rs)