Ko je hladnokrvni ubica kojeg Putin hoće da izvuče iz zatvora u Nemačkoj? Bio spreman i Navaljnog da pusti

Vadim Krasikov je ime koje se poslednjih nedelja više puta pojavilo kada se govori o potencijalnim razmenama zarobljenika između Rusije i zapadnih zemalja.

Saradnici ruskog opozocionara Alekseja Navalnog, naveli su juče da su se neposredno pre Aleksejeve smrti vodili pregovori o njegovoj razmeni za Rusa zatvorenog u Nemačkoj - Krasikova.

Preporučujemo

Marija Pevčik, jedna od najbližih saradnica Navaljnog, on i dvoje američkih državljana koji su zarobljeni u Rusiji trebalo je da budu razmenjeni za Krasikova. Njene tvrdnje nisu mogle biti nezavisno potvrđene i nije ponudila nikakve dokaze da potkrepi svoje tvrdnje. Bilo istinite ili ne, njene reči su odjeknule svetom.

Nije ovo jedini put da je ime Krasikova "iskočilo". I sam Putin je tokom čuvenog intervjua sa Takerom Karlsonom implicirao da bi Evan Gerškovič, novinar Wall Street Journal-a, koji je u zatvoru u Rusiji pod optužbama za špijunažu, mogao da bude zamenjen za Krasikova.

Iako Putin nije Krasikova identifikovao po imenu, između redova se čita da je "ruski patriota" za kojeg je rekao da služi doživotnu kaznu zbog "likvidacije bandita" u "jednoj od evropskih prestolnica" zapravo Krasikov, piše Associated Press.

Koga je Krasikov ubio?

Krasikov u Nemačkoj služi doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva Zelimkana "Tornikea" Kangošvilija u Berlinu 2019. godine. Krasikov je ubio ubio gruzijskog državljanina čečenskog porekla koji se borio protiv ruskih trupa u Čečeniji i kasnije zatražio azil u Nemačkoj.

Krasikov je osuđen 2021, a nemačke sudije su rekle da je delovao po nalogu ruskih vlasti, koje su mu dale lažni identitet, pasoš i sredstva za izvršenje ubistva. Ubistvo, ali i presuda pokrenuli su veliki diplomatski spor između Rusije i Nemačke, uključujući i diplomatska proterivanja.

Dokazi koje je pregledao sud, uključujući materijal koji je otkrila istraživačka stranica Bellingcat, pokazali su kako je Krasikov bio zaposlen u ruskoj sigurnosnoj agenciji i da "je verovatno zamoljen da izvrši ubistvo 2019. godine", rekao je sudija Olaf Arnoldi.

Krasikov i njegovi pravni zastupnici osporavali su njegovu krivicu, a čak su doveli u pitanje njegov identitet. Krasikov je na početku suđenja rekao da je pogrešno identifikovan i da je rođen u Rusiji 1970. godine, a ne u Kazahstanu 1965.

Arnoldi je izjavio da su ruske vlasti mesec dana pre ubistva izdale Krasikovu lažni pasoš pod imenom Vadim Sokolov, koji je koristio za put u Berlin, gde je u blizini berlinskog parka Klainer Tiergarten više puta pucao u žrtvu s leđa iz pištolja s prigušivačem.

Povezivali ga sa ubistvom biznismena u Moskvi?

Svedoci su videli kako je osumnjičenik bacio bicikl, pištolj i dugu, tamnu periku u obližnju reku te su pozvali policiju koja ga je brzo uhapsila dok se spremao da pobegne na električnom skuteru. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je optužbe o umešanosti Rusije u ubistvo u Berlinu "apsolutno neutemeljenim".

Prema Bellingcatu, Krasikov je rođen 1965. u današnjem Kazahstanu, tada delu Sovjetskog Saveza. Bellingcat navodi da je Krasikov radio za FSB, rusku državnu sigurnosnu službu. Arnoldi je napomenuo da je Krasikov dva puta bio oženjen i da je otac troje dece.

Arnoldi je dodao da Krasikov nije bio ranije osuđivan, ali službeni podaci pokazuju da su ga tražile ruske vlasti zbog ubistva biznismena u Moskvi 2013. Slučaj je odbačen 2015.

(Telegraf.rs)