Mračne prognoze čuvenog istoričara sa Harvarda: Prete 3 katastrofe, Ukrajina nije najveća

Poznati britansko-američki istoričar Nial Ferguson sa Harvarda, dao je intervju za švacarski Neue Zürcher Zeitung, u kojem je komentarisao aktuelne svetske teme - od Amerike koja se nalazi pred izborom Džo Bajden ili Donald Tramp i posledicama tog odabira, preko situacije u Ukrajini i ulozi Rusije u svetskim previranjima, pa sve do pitanja Tajvana.

Govoreći o izboru između Badena i Trampa na izborima u novembru i pitanju ko je bolji za SAD i Zapad, Ferguson kaže kako su američki birači pred teškom odlukom. Smatra da, ako odaberu Bajden, mogli bi da sačuvaju republiku, ali će gotovo sigurno izgubiti carstvo, a gotovo jednako su veliki ulozi i u slučaju pobede Trampa.

Preporučujemo

S druge strane, kako kaže, SAD je vrlo stabilna demokratija, koja bi sigurno mogla da preživi drugi Trampov mandat. Istorijski gledano, većina republika nije trajala tako dugo kao SAD i u tom smislu SAD stoje iznenađujuće dobro, ali ponovni izbor Trampa koji eksplicitno krši i poništava ustavne norme, mogao bi biti fatalan korak.

Upitan koje su tri najkatastrofalnije odluke koje bi Tramp mogao doneti ako ponovno postane predsednik, Ferguson na prvo mesto stavlja napuštanje NATO saveza. Dok je Tramp bio predsednik, navodi, jasno je dao do znanja da na saveznike gleda kao na ‘vetropire‘ koji samo uzimaju od Sjedinjenih Država, a ne daju ništa zauzvrat.

"U prvom mandatu bio je prizemljen od strane generala koje je postavio, poput Džima Matisa i H. R. Mekmastera, koji su ga nekako nagovorili da se pozitivno izjašnjava o NATO-u. Međutim, to ne bi bio slučaj u drugom Trampovom mandatu jer takvi ljudi više ne bi bili u vladi", smatra Ferguson.

Kao drugo, ističe kako je siguran da bi Ukrajina s Trampom u Beloj kući bila izgubljena, što bi po njemu bila katastrofa.

"Možda je to već tako jer su sredstva blokirana zbog protivljenja u Predstavničkom domu. Po meni bi bila katastrofa da Ukrajina izgubi rat protiv Rusije. To bi dovelo do potpuno nove sigurnosne situacije u Evropi i nateralo sve evropske zemlje da značajno povećaju svoje odbrambene budžete, za šta politički nisu dobro pozicionirane", kaže istoričar.

Ipak, kao najozbiljniji problem novog Trampovog mandata ističe pitanje Tajvana. Ferguson upozorava da Tramp možda za to uopšte ne mari.

"Ako čitate memoare bivšeg Trampovog savetnika Džona Boltona, Tramp je u biti ravnodušan prema Tajvanu. Dakle, jedna je mogućnost da bi Tramp rekao Kini: ‘Možete učiniti Tajvanu ono što ste učinili Hong Kongu. Baš me briga. Razgovarajmo o tarifama‘. Ali ako pogledate retoriku u kampanji, on kritikuje Bajdena jer je bio mek prema Kini. Tako da bi Trampova administracija zapravo mogla da zauzme restriktivniji pristup. Tada bismo se mogli naći u sukobu na koji sam odavno upozoravao", ističe Ferguson.

Za scenario pobede Trampa mora da se pripremi i ostatak sveta. U tom pogledu, ističe Ferguson, Evropa se mora ozbiljno pozabaviti strateškom autonomijom, na čemu je pre nekog vremena počeo insistirati francuski predsednik Emanuel Macron, ali što je daleko od realizacije - Japan je, kako navodi, bliži strateškoj autonomiji nego evropske članice NATO-a.

"Tajvan je sledeći"

"Vreme je da zemlje Evrope, velike i male, ozbiljno shvate sopstvenu odbranu jer više ne mogu pretpostaviti da će uvek postojati američki jemac njihove nacionalne sigurnosti. U Indo-Pacifiku, Japan, Južna Koreja i ostali moraju doneti odluku hoće li prihvatiti kinesku dominaciju i pripremiti se za nju. Pokušaće da uvere Sjedinjene Države da zadrže svoju dominaciju u regiji. Mnogo će stoga zavisiti od stava Trampa i njegovog tima za nacionalnu sigurnost", smatra istoričar sa Harvarda.

Kada je u pitanju Bliski istok, Ferguson smatra da Izrael mora pokušati da iskoreni Hamas, ali napominje da je Iran najveći problem.

"Gotovo svi loši glumci zapravo su iranski posrednici. Obuzdavanje Irana mnogo je važnije od obuzdavanja Izraela. Mislim da je Izrael već ozbiljno ograničen od strane Sjedinjenih Država", dodaje.

Kada je u pitanju palestinsko pitanje, smatra kako je svima u regionu jasno da do dvodržavnog rešenja neće doći.

"Palestinske vlasti su oksimoron. One nemaju ovlašćenja i mislim da im se ovlašćenja ne mogu dati. Istorija nas uči da druge opcije osim internacionalizacije gotovo da i nema. I mislim da Ujedinjene nacije moraju preuzeti odgovornost za Gazu. Ništa drugo mi se ne čini mogućim. Proći će mnogo godina dok se o palestinskoj samoupravi bude moglo ozbiljno razgovarati. Izrael ne može kontrolisati Gazu preko svoje vojske. Zato preporučujem da se vratimo starim modelima - internacionalizujemo vrlo sporna područja i postavimo zadatak Ujedinjenim nacijama da osiguraju red", ističe Ferguson.

Kao osoba koja je predvidela sukobe u Ukrajini i Gazi, upitan šta predviđa za 2024. godinu, odgovara da je, po njemu, Tajvan najverovatnije iduća tačka sukoba.

"Namere Rusije i Kine uvek su zlonamerne"

Na konstataciju autora intervjua kako se svet nalazi u novom ‘Hladnom ratu‘ i kako bi Zapad mogao da odnese pobedu, Ferguson ističe da bi u prvom redu mladim zapadnjacima trebalo objasniti kako izgleda poraz, prenosi Jutarnji.

"Mladi s obe strane Atlantika vrlo su zadovoljni slobodom. Čini se da ih to baš i ne zanima. To je zato što zapravo ne mogu zamisliti kako bi bilo nemati slobodu. Voleo bih kad bismo mogli bolje da objasnimo kako bi izgledao svet kojim bi dominirala kineska komunistička partija. Kako bi bilo da su svi naši pozivi i e-mejlovi i svaka transakcija pod nadzorom visoko ideološkog režima", kaže on.

Takođe, kako navodi, treba podsetiti zapadne zvaničnike na jednu od lekcija klasične istorije i večnu istinu o moći - jedna od njih sastoji se u poznatoj izreci "Ako želiš mir, pripremi se za rat".

Treće je lekcija koju je, kako kaže, nedavno preminuli Henri Kisindžer, bivši američki ministar spoljnih poslova, tumačio još 70-ih godina, a po Fergusonu vredi i danas, a to je strategija detanta.

"To znači da se ne pretvaramo da Kina i Rusija postaju dobri momci. Prepoznajemo ih kao neprijatelje što i jesu. A svesni smo da su njihove namere gotovo uvek zlonamjerne. No, pokušavamo ih angažovati na način da kupimo vreme, a to je vreme koje nam najviše treba. Biće potrebno najmanje deset godina pre nego što se Evropa bude mogla verodostojnije da se brani. Sjedinjenim Državama trebaće deset godina da modernizuju svoje sve više zastarele vojne sposobnosti. Trebaće deset godina da Tajvan uspe da se odbrani od kineske agresije. Treba nam vremena", zaključuje Ferguson.

(Telegraf.rs)