Ovako je trajala Asanžova borba za izbegavanje izručenja SAD: Sve je počelo 2006. godine

Osnivač WikiLeaks Džulijan Asanž se više od decenije bori da izbegne izručenje Sjedinjenim Državama gde bi se suočio sa optužbama u vezi sa objavljivanjem ogromne količine poverljivih dokumenata od strane njegove organizacije, piše AP.

On je u pritvoru u londonskom zatvoru visoke bezbednosti od 2019. godine, a prethodno je proveo sedam godina u samoizgnanstvu u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Preporučujemo

Njegovi advokati su u utorak započeli poslednju rundu pravnog izazova kako bi sprečili njegovo izručenje iz Britanije u SAD.

Viši sud u Londonu juče je saslušao njihovu stranu priče, a nastavak suđenja zakazan je za danas, kada će se sudu obratiti američki advokati.

Ovako su izgledali ključni događaji u dugotrajnoj pravnoj sagi:

2006: Asanž osniva WikiLeaks u Australiji. Grupa počinje da objavljuje osetljive ili poverljive dokumente.

2010: U nizu postova, WikiLeaks je objavio gotovo pola miliona dokumenata koji se odnose na ratove SAD u Iraku i Avganistanu.

Avgust 2010: Švedski tužioci izdaju nalog za hapšenje Asanža na osnovu navoda jedne žene o silovanju i navoda druge o zlostavljanju. Nalog je ubrzo nakon toga povučen, a tužioci navode nedovoljne dokaze za optužbe za silovanje. Asanž negira optužbe.

Septembar 2010: Švedski direktor tužilaštva ponovo otvara istragu o silovanju. Asanž odlazi iz Švedske u Britaniju.

Novembar 2010: Švedska policija izdala je međunarodnu poternicu za Asanžom.

Decembar 2010: Asanž se predao policiji u Londonu i zadržan je u pritvoru do saslušanja za ekstradiciju. Visoki sud odobrava Asanžu kauciju.

Februar 2011: Okružni sud u Britaniji odlučio je da Asanž bude izručen Švedskoj.

Asanž u ambasadi Ekvadora u Londonu Foto: Tanjug/AP

Jun 2012: Asanž ulazi u ambasadu Ekvadora u centru Londona, tražeći azil 19. juna, nakon što su njegove žalbe na odluku o ekstradiciji propale. Policija je postavila non-stop stražu da ga uhapsi ako izađe iz ambasade.

Avgust 2012: Asanžu je Ekvador dao politički azil.

Jul 2014: Asanžu odbijaju ponudu za poništenje naloga za hapšenje koji je protiv njega izdat u Švedskoj. Sudija u Stokholmu potvrdio je nalog za seksualni prestup protiv dve žene.

Mart 2015: Švedski tužioci traže da ispitaju Asanža u ambasadi Ekvadora.

Avgust 2015: Švedski tužioci odustaju od istrage o nekim optužbama protiv Asanža zbog zastarelosti; istraga o optužbama za silovanje ostaje aktivna.

Oktobar 2015: Metropolitenska policija ukida 24-časovnu stražu ispred ekvadorske ambasade, ali kaže da će uhapsiti Asanža ako izađe, čime je okončana trogodišnja policijska operacija za koju se procenjuje da je koštala milione.

Februar 2016: Asanž tvrdi da je "potpuno opravdano" to što je Radna grupa UN-a za proizvoljno pritvaranje našla da je nezakonito pritvoren i preporučuje da odmah bude oslobođen i da mu se da nadoknada. Britanija taj nalaz naziva "iskreno smešnim".

Septembar 2018: Predsednik Ekvadora kaže da njegova zemlja i Britanija rade na zakonskom rešenju da se Asanžu dozvoli da napusti ambasadu.

Oktobar 2018: Asanž sudski traži od Ekvadora da mu obezbedi osnovna prava na koja je ta država pristala kada mu je prvi put dala azil.

Novembar 2018: Istraživač je otkrio podnesak američkog suda za koji se čini da nenamerno otkriva postojanje zapečaćenog krivičnog postupka protiv Asanža. Nisu potvrđeni nikakvi detalji.

Lenjin Moreno Foto: Tanjug/AP/UNTV

April 2019: Predsednik Ekvadora Lenjin Moreno okrivljuje WikiLeaks za nedavne optužbe za korupciju; Vlada Ekvadora povlači Asanžov status azilanta. Londonska policija uhapsila je Asanža u ambasadi Ekvadora zbog kršenja uslova kaucije 2012. godine, kao i u ime američkih vlasti.

Maj 2019: Asanž je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije 2012.

Maj 2019: Vlada SAD optužuje Asanža po 18 tačaka zbog objavljivanja poverljivih dokumenata preko WikiLeaksa. Tužioci kažu da je bio u zaveri s analitičarem obaveštajnih službi Vojske SAD Čelsi Mening da hakuje računar Pentagona i objavi tajne diplomatske depeše i vojne fajlove o ratovima u Iraku i Avganistanu.

Novembar 2019: Švedski tužilac odustaje od istrage o silovanju.

Maj 2020: Saslušanje za izručenje Asanža je odloženo zbog pandemije kovida.

Foto: Wikileaks

Jun 2020: SAD podignu novu optužnicu protiv Asanža za koju tužioci kažu da naglašava njegove napore da obezbedi i objavi poverljive informacije.

Januar 2021: Britanski sudija presudio je da Asanž ne može biti izručen SAD jer će se verovatno ubiti ako bude zadržan u teškim zatvorskim uslovima u SAD.

Jul 2021: Visoki sud daje dozvolu vladi SAD da uloži žalbu na odluku nižeg suda kojom se blokira Asanžovo izručenje.

Decembar 2021: Visoki sud je odlučio da su američka uveravanja o Asanžovom pritvoru dovoljna da garantuju da će se prema njemu postupati humano.

Mart 2022: Najviši britanski sud odbija da Asanžu odobri žalbu na njegovo izručenje.

Jun 2022: Britanska vlada naređuje izručenje Asanža Sjedinjenim Državama. Asanž se žali.

20. februar 2024: Asanžovi advokati pokrenuli konačnu pravnu bitku za zaustavljanje njegovog izručenja na Višem sudu.

(Telegraf.rs)