Žena nam je pretukla ćerku (15) u autobusu: Drama na putu ka Nemačkoj, vređala je zbog jednog pitanja
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mi
Pecinarka
NEKO
Pre izvesnog vremena putovali smo autobusom, od Beograda do Sarajeva, ćerka, prijateljica I ja. Na vreme smo reźervisale I kupile 3 karte . Dva sedišta su bila zajedno, a treće odmah nasuprot, samo prolaz između. Tako smo tražile I dobile. Ulazimo u autobus , a jedna likuša sela na jedno od ona dva sedišta. Zamolili smo je da ga napust jer su to NAŠA sedišta. Ona kaže da I ona ima kartu plaćenu I može da sedne gde hoće. Vozač pregleda naše I njene karte I pokaže joj gde je njeno sedišta. Ona mrtva hladna kaže da se njoj baš tu sedi I neka ja ili ćerka odemo na njeno sedište. Vozač je morao da krene I ode da sedne za volan. Ja joj priđem, sedela je do prozora I tiho da niko drugi ne čije kažem joj, da ili ustane I ode na svoje sedišta ili ću joj glavom razbiti prozor. Videla je toliko besa u meni da je istog momenta ustala I otişla na svoje mesto. Kad su me pitali šta sam joj rekla, odgovorila sam im, da sam je lepo zamolila.
Danke malo sutra
Nije lako putovati sa našim ljudima,činjenica!!!,MI SMO POLUSVET