I mog muža je ubio Putin, sipali su mu radioaktivni polonijum u čaj: Strašna poruka udovice Litvinjenka

Marina Litvinjenko, supruga preminulog Aleksandra Litvinjenka, takođe nekadašnjeg "trna u oku" predsednika Rusije Vladimira Putina, oglasila se povodom smrti Alekseja Navaljnog i poslala reči utehe njegovoj supruzi Juliji.

"Pre 18 godina, dok je moj suprug ležao u bolničkom krevetu, bila sam ohrabrena da budem jaka. To mi je pružilo utehu. Moj snažni Saša, u svetu poznat kao Aleksandar Litvinjenko, nepopustljivi trn u oku Vladimira Putina, živeće, uveravala sam se", započela je Marina svoju poruku, koja je objavljena u Daily Mail-u i nastavila:

Preporučujemo

"Mislila sam da to ne može biti kraj. Ali, naravno, niko nije mogao da preživi unošenje tako velike doze radioaktivnog polonijuma koji je Saši sipan u čaj, od strane atentatora iz Kremlja".

Kako je Bi-Bi-Si preneo 2021. godine, Litvinjenko, bivši ruski špijun koji je postao britanski državljanin, umro je od trovanja polonijumom 2006. godine u Londonu.

"Već tad, naša porodica je bila 'rasparčana'. Život u Londonu, gde smo bili odsečeni od naših voljenih u Rusiji, a naš sin nikada neće videti svoje bake i deke. Naši životi su zaista bili slomljeni. Moj sin više nikada neće moći da vidi svog oca. Ja više nikada neću poljubiti svog supruga. Empatija može da učini samo malo toga. Zato okolišam da ponudim svoju poruku utehe Juliji Navaljnoj i deci Alekseja Navaljnog: 'sačuvajte njegovo ime, sačuvajte uspomene na njega i njegova smrt neće biti nizašta", napisala je Marina Litvinjenko i dodala da će samo vreme pokazati kada će "Rusi biti oslobođeni od Putina".

Foto: Tanjug/AP

"Obojicu su otrovali Putinovi nasilnici"

Marina je dalje nastavila:

"Moj muž, agent Kremlja koji je postao žestoki kritičar režima, i Aleksej, advokat koji je postao zagovornik borbe protiv korupcije i politički zatvorenik, umrli su pod različitim okolnostima – ali su im životi tekli uporedo.

Obojicu su otrovali Putinovi nasilnici, Sašu u londonskom hotelskom baru i Alekseja vojnim nervnim agensom.

Obojica su se borila do kraja, Saša se borio nedeljama u bolničkom krevetu i Aleksej je preživeo četiri godine, sa svojim poslednjim danima provedenim u strogo obezbeđenoj sibirskoj kaznenoj koloniji. Obojica su umrli kao heroji zbog razotkrivanja ruskog "ludaka".

Aleksej je bio podvrgnut više od 300 dana u samici, što je Putin navodno pratio sa sadističkim uživanjem, zahtevajući da pročita izveštaje, pa čak i da gleda uživo snimke njegovih nasilnika koji muče i ponižavaju svog zatvorenika.

Ako je ovo istina, to je dokaz više da Rusiju vodi "monstrum", bolesni psihopata koji kontroliše nuklearni arsenal. Jer kakav tip osobe konzumira ljudsku patnju i oseća se jačim zbog nje?

Mučno je gledati kako korisni idioti sveta nastavljaju da ohrabruju ovog ubistvenog tiranina dok ljudi, poput Alekseja i Saše, žrtvuju svoje živote da bi ga priveli odgovornosti", piše supruga ubijenog Saše.

U svojoj poruci, spominje i američkog novinara, koji je uradio intervju sa Putinom.

"U petak je Taker Karlson, istaknuti novinar koji govori širokoj publici, ožalostio Aleksejevu smrt kao „varvarsku i groznu“ i nešto što „nijedna pristojna osoba ne bi branila“.

Ali te nasilne osude nije bilo nigde u njegovom intervjuu sa Putinom prošle nedelje, kada je Karlson dozvolio osvajaču Ukrajine da plasira laži o ratu koji je on sam započeo.

A gde je bila Karlsonova novootkrivena moralna jasnoća kada je ove nedelje objavio video snimke iz moskovske podzemne železnice i prodavnice prehrambenih proizvoda u kojima je veličao Putinovu Rusiju i upoređivao je nepovoljno sa Amerikom?

Jedva mogu da verujem dok je Karlson kupovao jaja, hleb i vino i primetio kako obilna korpa namirnica košta samo 100 dolara u Moskvi.

'Samo smo stavili u kolica ono što bismo zapravo pojeli tokom nedelju dana', rekao je Carlson. 'Svi smo (pogađali) oko 400 dolara. Ovde je bilo 104 dolara.'", parafrazirala je Marina novinareve reči i nastavila:

"To je samo tanak komadić stvarnosti. Nijedna prosečna ruska porodica ne potroši 100 dolara dnevno. Samo bogati Amerikanac mogao bi da uživa u takvom luksuzu.

Da je Karlson zaista želeo da ispriča priču o ruskom narodu, otputovao bi van Moskve – da vidi one koji žive bez gasa, struje i kanalizacije.

Da je Karlson zaista želeo da govori istinu, priznao bi da retko ko u mojoj zemlji ima ikakvu ušteđevinu, dok je mnogo više njih duboko u dugovima.

I, naravno, da je Karlson zaista bio užasnut ubistvom političkih disidenata, priznao bi da nijedan ruski građanin – bez obzira na njihovo bogatstvo – nije slobodan.

Da li je potrošačka korpa važnija od osnovnih ljudskih prava? Kakvo poniženje za moj narod.

Baš kao i američki novinar Volter Duranti, koji je 1930-ih dobio Pulicerovu nagradu za svoje izveštavanje o vladi Josifa Staljina, Karlson previđa očigledno.

Duranti je hvalio Staljina što je uveo takozvano sovjetsko zlatno doba, ali je ignorisao milione koji umiru, gladuju, primorani na kanibalizam i život u zatvorskim naseljima.

U zadivljujućem priznanju prošle nedelje, od Karlsona je zatraženo da opravda svoj neuspeh da iznese Aleksejevu nevolju tokom njegovog puznog intervjua sa Putinom, a on je ubistvo koje je sponzorisala država objasnio samo kao cenu „liderstva“.

Ne Karslone, nije. Putinova perspektiva se nikada ne sme legitimisati. Njegova autoritarna kleptokratija se nikada ne sme slaviti.

Danas, iako je Rusija oslabljena Putinovim neuspelim ratom u Ukrajini, režimska represija je gora nego ikada ranije.

Nekada su porodice političkih aktivista bile bezbedne od odmazde. Ne više. Danas čak i rođaci onih koji odbijaju da budu regrutovani u ukrajinsku mašinu za mlevenje mesa moraju da plate.

Jedina uteha koju Julija Navalnaja ili ja ili milioni Rusa mogu dobiti od Aleksejeve smrti je da ona može ojačati odlučnost Zapada da nastavi borbu.

Neće biti dovoljno da Amerika izrazi saosećanje i krene dalje. Ovo je trenutak. Ukrajinska pobeda zadala bi zaglušujući udarac režimu čija je žila kucavica nasilje i zastrašivanje", napisala je Marina, a onda citirala Aleksejevu ženu: "Ovaj režim i Vladimir Putin moraju da snose ličnu odgovornost za sve užasne stvari koje su uradili mojoj zemlji, našoj zemlji, Rusiji“.

"Molim se da je u pravu. Aleksej je mrtav, a Putin ostaje. Ali nada je uteha", zaključuje Marina.

(Telegraf.rs)