"Nova pandemija bi mogla da bude smrtonosnija od korone, svet na to nije spreman": Dramatično upozorenje SZO

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus rekao je da bi nova potencijalna epidemija mogla da bude mnogo smrtonosnija od korona virusa.

Govoreći na Samitu u Dubaiju, Gebrejesus je rekao da čovečanstvo u ovom trenutku nije spremno da se nosi sa takvom pandemijom.

Preporučujemo

"Pre šest godina sam rekao da svet nije spreman za pandemiju i još tada sam rekao da bi tako nešto moglo da nam se dogodi bilo kada. Dve godine kasnije dogodila nam se pandemija korona virusa. Tokom te pandemije preminuo je nekoliko miliona ljudi, a svet ni danas nije spreman", rekao je direktor SZO.

On je dodao da bolne lekcije koje smo naučili vrlo lako možemo da zaboravimo jer se pažnja usmerava na druge krize sa kojima se svet suočava.

"Ako ne naučimo lekcije, sledeći put ćemo još skuplje da ih platimo. Ciklusi panike i zanemarivanja se ponavljaju. Niko ne može da predvidi gde i kada će se pojaviti sledeca bolest iks, ali nije pitanje da li će, već kada će da se pojavi. Može da bude uzrokovana nekim virusom, a mkože je izazvati i novi patogen za koji još uvek ne znamo", rekao je Gebrejesus.

Tedros ranije za Telegraf govorio o bolesti iks

Direktor SZO je nedavno u intervjuu za Telegraf govorio o ovoj potencijalnoj bolesti.

"Bolest iks" je privremeni termin koji se odnosi na buduću, još nepoznatu, bolest i koji se koristi da podseti svet da se moramo pripremiti za nepoznate bolesti imajući u vidu već poznate pretnje. U osnovi, terminologija "bolest iks" se koristi da ukaže na nepoznati patogen koji bi mogao da izazove ozbiljnu međunarodnu epidemiju

Prema opštem zdaravlju treba biti odgovoran, u tome veliku ulogu igra i sama odgovornost pojedinca. Iz SZO objašnjavaju za naš portal da se kontinuirano radi sa naučnicima, istraživačima, kreatorima politike, zajednicama i drugim partnerima kao vid pripreme za buduće pretnje.

-SZO je pokrenula nekoliko inicijativa za jačanje globalne arhitekture radi spremnosti i odgovora na vanredne zdravstvene situacije. Zemlje moraju da se pripreme za bolesti za koje znamo i one za koje ne znamo. SZO smatra da pet ključnih komponenti odlikuje zdravstvene sisteme koji su otporni na pretnje:

- Кolaborativni nadzor – prikupljanje i analiza informacija iz više izvora o životinjama, ljudima i životnoj sredini za brzo otkrivanje, procenu rizika i donošenje odluka.

- Zaštita zajednice – dostavljanje zajednicama informacije koje su im potrebne da bi se zaštitile.

- Bezbedna nega sa potencijalom za rast – pristup pouzdanoj, bezbednoj i efikasnoj nezi koju pruža kvalifikovana i zaštićena zdravstvena radna snaga.

- Pristup kontramerama – obezbeđivanje, na pravičan i pristupačan način, testovima, vakcinama, terapiji i drugim alatima.

- Кoordinacija u vanrednim situacijama – multisektorski pristup prevenciji, pripremi i odgovoru na pretnje ,navode iz SZO za Telegraf.

Podsetimo, Gebrejesus je izjavio da je izraz "bolest X" prvi put upotrebljena kao termin 2018. godine.

"Ne bi trebalo da se suočimo sa stvarima nepripremljeni, možemo se pripremiti i za neke nepoznate stvari", rekao je Gebrejesus na panel diskusiji pod nazivom "Priprema za bolest X".

Dotaknuvši se važnosti istraživanja i razvoja, kao i zdravstvene infrastrukture i radne snage koje treba pripremiti za "bolest X", Gebrejesus je naglasio da je primarno zdravlje ključno što je svet imao priliku da vidi tokom pandemije kovida.

Ponavljajući važnost sporazuma o pandemiji, naglasio je da to može pomoći svetu da se bolje pripremi za budućnost.

"Zato što se radi o zajedničkom neprijatelju i bez zajedničkog odgovora, počevši od pripravnosti, suočićemo se s istim problemom kao što je bio i kovid", rekao je Gebrejesus.

(Telegraf.rs)