Doktorka brutalno ubijena, muž za zločin optužio njenog rođenog brata: Posle 90 godina isplivali novi tragovi

Naomi Trajb, jedna od prvih hirurga u Velikoj Britaniji brutalno je ubijena 1937. godine, a za njenu smrt, njen suprug Džon optužio je njenog brata.

Ona je doktora Džona Densija upoznala 1918. godine u bolnic. Njene predivne oči su ga odmah očarale.

"Bile su kraljevski plave. Nikada ništa slično nisam video", napisao je on godinama kasnije u svojim memoarima.

Tada nije ni slutio da će mu uskoro upravo ona postati žena.

Devetnaest godina kasnije, 22. novembra 1937. godine njen brat Markus, koji je u ratu zadobio tešku povredu mozga, navodno je upao u njenu sobu i pucao joj između očiju.

On je zatim pucao i na njenog muža, koji je pokušao da se obračuna s njim.

Džon je pukom srećom uspeo da preživi, jer se dosetio da ugasi svetlo i legne na pod.

Naomin brat je u zatim otišao u kupatilo, i prema rečima njenog supruga, zaključao se i prerezao sebi vrat.

Kada je Džon razvalio vrata, pronašao je njegovo telo.

Ovu priču ispričao je Džon policiji, koja je tada bez problema poverovala u njegove reči.

Međutim, mnogo godina kasnije, Džonovi potomci i dalje neguju uspomenu na njega i Naomi. Međutim, nakon što je emitovan podkast koji je bavio temom ovog užasnog zločina, priča o ubistvu i samoubistvu je poljuljana.

Autor podkasta Tristan Radman, izneo je tvrdnje da je Naomi zapravo ubio njen muž, a ne brat kako se u godinama mislio.

On je ispričao da istražuje Naomino ubistvo, a čak je angažovao i detektive koji će ponovo da istraže sve tragove.

Radman, koji je u braku sa Naominom unukom, kaže da ga taj slučaj privlači još od detinjstva.

Tristan Radman, koji godinama radi kjao producent Al Jazeere, ispričao je da se čuo sa još nekim potomcima Denesijevih.

"Za neke je to bio veliki izazov, drugi su smatrali da je važno da se otkrije šta Džon jeste, a šta nije uradio", ispričao je autor podkasta.

Inspektori izvukli drugačije zaključke

Ovaj slučaj je počeo toiliko da intrigira Radmana, da je pre 20 godina uzeo neplaćeno na poslu i započeo svoju potragu.

Da se pozabavi ovim slučajem inspirisalo ga je to što je nedaleko od kuće u kojoj je Naomi ubijena i on živeo u detinjstvu.

"Često su se dešavale čudne stvari. Zavese su se same pomerale, često me je obuzimao osećaj hladnoće", prisetio se Radman.

Ova priča je za njega postala još značajnija nakon što se 2002. godine oženio Naominom i Džonovom praunukom Kejt.

Kada su njih dvoje i Kejtin deda vraćali sa jedne večere, stigli su do kuće u kojoj je Radman živeo. Kejtin otac Džon se zagledao u jednu kuću, a zatim je rekao da mu je tu majka ubijena.

To je kuća u kojoj je nastradala Naomi, a u njoj je nakon njene smrti još 30 godina živeo Džon.

Godinama kasnije, dok je Kejt tražila informacije za čitulju njenog oca u kući je naišla na dokumente o ubistvu i samoubistvu Naomi i Markusa Trajba. Tada je odlučila da malo bolje istraži taj slučaj.

U Nacionalnom arhivu pronašla je policijski dosije iz 1937. godine u kome je bilo i pismo koje je inspektoru poslala poznata spisateljica Doroti Sejers.

U pomenutom pismu Doroti je upozorila policajca o uznemirujućem pozivu koji je imala sa Džonom Denesijem.

Ona je napisala da joj je Džon priznao da je ubio ženu i njenog brata i da je zatim odlučio da za to optuži Markusa jer ima mentalne smetnje.

Kada je Kejt ovo ispričala mužu, on je dobio ideju da detaljno istraži ceo slučaj.

Godinama kasnije svi se i dalje pitaju ko je ubio Naomi, a uvidom u dokumentaciju iz tog perioda je utvrđeno da su u istrazi napravljeni određeni propusti.

Džon je u izjavi Markusa prikazao kao alkoholičara i narkomana, iako je on u ratu dobio medalju za hrabrost.

Kasnije se saznalo da je Markus svake večeri dolazio kod Džona i Naomi da bi mu on davao injekciju za poboljšanje vida.

Ovaj slučaj ponovo je pregledalo osam detektiva, a njih sedmorica smatraju da je Džon pravi ubica.

Štaviše, da su se detektivi potrudili da ispitaju Džonove privatne poslove 1937. godine, otkrili bi motive za raskid sa njegovom ženom.

Moguće je da je imao aferu sa Meri Garstin, medicinskom sestrom koja ga je tešila nakon ubistva i sa kojom se oženio jedva godinu dana kasnije. Meri je šest godina kasnije misteriozno umrla.

Nakon Naomine smrti, njen muž je nasledio više od pola miliona funti od osiguranja koje je imala.

PRed smrt Džon je naspisao memoare u kojima je tvrdio da je bio britanski špijzn, tvrdio je da je dobio Kembridž stipendiju, iako u arhivi fakulteta nema tih podataka, da je napisao nekoliko velikih hitova, što je takođe bila očigledna laž.

Iz ovoga se vidi da je Džon bio sklon lažima, a da li mu je to koristilo u prikrivanju ubistva žene i njenog brata, vreme će pokazati.

(Telegraf.rs)