Intervju s Vladimirom Putinom: Taker Karlson obećao da se ovo mnogima neće svideti - i ispunio obećanje

M. P.
M. P.    ≫   
Čitanje: oko 12 min.
  • 9

Taker Karlson, nekadašnje TV lice Fox News, intervjuisao je predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina.

U intervjuu koji je trajao dva sata i sedam minuta, Putin je pričao o mnogo tema, a najviše vremena posvetio je istoriji. Vremena je našao čak i za Srbe i Jugoslaviju.

Predstavljajući intervju sa Putinom, Karlson je rekao da je glavnatema, naravno, rat u Ukrajini. "Postavili smo najočiglednije pitanje, zbog čega ste to uradili – jer osećate pretnju, neposrednu fizičku pretnju. I to je vaše opravdanje – a odgovor koji smo dobili nas je šokirao", rekao je on.

"Putin je pričao veoma dugo, verovatno pola sata, o istoriji Rusije koja seže do osmog veka. I iskreno, mislili smo da je ovo tehnika filibssteringa (u američkom političkom žargonu talp se nazivaju članovi Senata ili nekoga drugog tela u kom nema ograničenja dužine govora, kada protiv volje većine nastoje sprečiti, ili barem odgoditi, izglasavanje neke za njih nepovoljne odluke držanjem beskrajno dugih govora, op.aut.) i smatrali smo da je to dosadno i nekoliko puta smo ga prekidali, a on je odgovorio da je iznerviran zbog prekida", dodao je Karlson.

"Ali smo na kraju zaključili koliko vredi, da to nije tehnika filibasterstva, nije bilo vremenskog ograničenja za intervju, završili smo ga posle više od dva sata. Umesto toga, ono što ćete videti izgleda nam iskreno, slažete li se sa tim ili ne. Vladimir Putin veruje da Rusija ima istorijska prava na delove zapadne Ukrajine", rekao je on.

"Dakle, naše mišljenje bi bilo da to posmatramo u tom svetlu kao iskren izraz onoga što on misli", dodao je Karlson.

On je dodao da se mnogima neće svideti ono što će videti u ovom intervjuu.

"Kao što ćete i videti, ovo je većinom intervju o ratu u Ukrajini", rekao je na početku Karlson.

Pre zvaničnog početka intervjua, Karlson je pitao Putina zašto je rekao da postoji mogućnost da SAD izvedu iznenadni napad, kada se oglasio pre početka rata u Ukrajini koji Rusija naziva specijalnom vojnom operacijom.

"Imamo li tolk-šou ili ozbiljan razgovor?", pitao je Putin Takera na početku intervjua, nakon čega su se obojica nasmejali.

Putin je na početku rekao da će se Rusija i Ukrajina pre ili kasnije dogovoriti, te da želi da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora.

Polučasovni monolog o istoriji Rusije i Ukrajine

Putin je potom rekao da zna da je Karlson "dobro potkovan" po pitanju istorije. Upitao ga je odakle potiče Ukrajina, odnosno Rusija. Potom mu je održao "kraće" predavanje o nastavku ruske države, pokušavši tako da iz svog ugla objasni korene sukoba u Ukrajini, počevši da objašnjava kako istorija Rusije seže vekovima unazad.

"Prvobitno je reč Ukrajinac značila da je u pitanju osoba živi na periferiji države ili da je angažovana u graničnoj patrolnoj službi. To nije značilo bilo koju etničku grupu", rekao je Putin.

Ruski predsednik je u jednom trenutku iznenadio Karlsona.

"Da ne biste mislili da izmišljam", rekao je Putin, nakon čega se pojavio muškarac koji je doneo fasciklu s dokumentima, "ovde su dokumenta koja sve ovo dokazuju".

Ruski predsednik predao je Karlsonu fasciklu sa kopijama pisama Bogdana Hmeljnickog (1995-1657, kozački ataman koji je ukrajinske kozake digao na ustanak protiv Poljaka, oslobodio ih i ujedinio sa Rusijom, op.aut.), koji se obratio Varšavi zahtevajući poštovanje prava stanovništva zemalja koje se danas zovu Ukrajina.

Hmeljnicki je, rekao je Putin, pisao Varšavi zahtevajući da se poštuju prava ruskog stanovništva, a nakon što je dobio odbijenicu, počeo je da piše Moskvi sa zahtevom da ih "uzme pod jaku ruku moskovskog cara".

Putin je dodao da Karlsonu kopije dokumenata poklanja za uspomenu.

Putin je dodao da je Ukrajina nastala zahvaljujući Staljinu, pošto je Sovjetska Ukrajina, kako je rekao, dobila ogroman broj teritorija "koje uopšte nisu imale nikakve veze sa njom, pre svega Crnomorski region". Putin je dodao da se decenijama Ukrajinska SSR se razvijala kao deo SSSR-a, a boljševici su se, takođe iz nepoznatih razloga, bavili ukrajinizacijom.

Karlson je upitao Putina da li i Mađarska ima pravo da vrati deo ukrajinskih teritorija, kao i da li je o tome razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

"Nikada to nisam rekao. Nikad, ni jednom. Nismo ni razgovarali o tome. Ali znam sigurno da Mađari koji tamo žive, naravno, žele da se vrate u svoju istorijsku domovinu", rekao je Putin.

"Jeljcin je digao glas u znak podrške Srbima"

Putin je iskoristio priliku da pomene i Srbe.

"Rusija nije mogla da ne ustane u odbranu Srbije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji", rekao je Putin.

"Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima; nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba, jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama", rekao je Putin komentarišući kako je NATO prekršio obećanje Rusiji da se neće širiti na istok.

"Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo", rekao je Putin.

"Doći će do ponovnog ujedinjenja"

Putin je rekao da želi da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora, dodavši da se "Ukrajinci i dalje osećaju kao Rusi", a da je ono što se tamo dešava "element građanskog rata".

"Zapad misli da su borbena dejstva u Ukrajini zauvek odvojila jedan deo ruskog naroda od drugog, ali će do ponovnog ujedinjenja doći", uveren je Putin.

On je za, kako je rekao, državni udar u Ukrajini 2014. godine optužio opoziciju i CIA.

"Tehnički, uradili su sve kako treba, postigli šta su hteli - promenili su vlast. Ali sa političke tačke gledišta, ovo je ogromna greška. Ovde, naravno, politički vrh nije funkcionisao kako treba. Politički vrh je trebalo da vidi do čega bi to dovelo", rekao je Putin.

"Ukrajina je počela rat, cilj Rusije je da ga završi", rekao je Putin.

"Rusija za sada nije postigla cilj specijalne vojne operacije, jer je jedan od njih - denacifikacija: zabrana različitih neonacističkih pokreta", rekao je Putin.

Putin je dodao da NATO može da prizna kontrolu Rusije nad novim teritorijama, da postoje opcije, ako postoji želja.

"Zapad je počeo da shvata da je nemoguć strateški poraz Rusije – neka razmisle šta dalje da se radi, mi smo spremni za dijalog", rekao je Putin.

"Rusija je bila primorana da uzme Krim pod svoju zaštitu"

Ruski predsednik je rekao da je njegova zemlja je 2014. godine "bila primorana da uzme Krim pod svoju zaštitu, jer je poluostrvo bilo u opasnosti" i ocenio da su izjave da će Amerikanci morati da ratuju sa Rusijom ako se obustavi pomoć Kijevu jeftina provokacija.

On je rekao i da je Rusija 2023. godine postala postala prva ekonomija u Evropi, bez obzira na sve sankcije i ograničenja.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon pobede na izborima za predsednika 2019. godine trebalo da Ukrajinu "povede ka miru", ali da je onda promenio odluku.

"Po mom mišljenju, on je pomislio kako ne treba da se sukobljava s neonacistima i nacionalistima u Ukrajini, jer oni su agresivni i veoma aktivni. A Zapad koji predvode SAD podržava one koji antagonizuju Rusiju, a to donosi sigurnost", rekao je Putin i dodao da je Zelenski zauzeo "poziciju moći" uprkos obećanju narodu da će zaustaviti rat u Ukrajini.

Putin je dodao da se otac Zelenskog borio u drugom svetskom ratu protiv nacista i fašista.

"Jednom sam mu i rekao: 'Volođa, šta to radiš, tvoj otac je bio vojnik na frontu u Drugom svetskom ratu. Zašto podržavaš neonaciste danas u Ukrajini, a tvoj otac se borio protiv fašizma?'".

Severni tok uništili oni "koji su bili zainteresovani za to, ali i sposobni"

"Ko je digao u vazduh Severni tok?", upitao je Karlson Putina.

"Vi, naravno", rekao je Putin.

"Bio sam zauzet tog dana. Nisam digao Severni tok u vazduh", odgovorio je Karlson i naterao Putina da se nasmeje.

"Vi lično možda imate alibi, ali CIA nema takav alibi", uzvratio je Putin.

Ruski predsednik izjavio je da su SAD raznele gasovod Severni tok i dodao da je celom svetu jasno šta se dogodilo u tom slučaju.

"U ovom slučaju ne treba da gledamo samo one koji su zainteresovani za tako nešto, već i one koji imaju mogućnost da to urade, jer može da bude dosta onih koji su zainteresovani, ali nisu svi oni sposobni da se spuste na dno Baltičkog mora i izvedu ovu eksploziju. Te dve komponente bi trebalo da budu povezane. Ko je zainteresovan i ko je sposoban", rekao je Putin, a na Karlsonovo pitanje zašto ne iznese dokaze o tome i tako "odnese pobedu u propagandnom ratu", Putin se ponovo nasmejao, a potom poručio da je u propagandnom ratu "veoma teško pobediti SAD, zato što Amerika kontroliše sve svetske i mnoge evropske medije".

"Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije. Zar vi to ne znate? Dakle, moguće je uključiti se u ovaj posao, ali to je, da tako kažem, skupo. Možemo jednostavno da ukažemo na naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate. Celom svetu je jasno šta se tada dogodilo. Čak i američki analitičari direktno govore o tome. To je istina", rekao je Putin.

Ruski predsednik je rekao i da je iznenađen ćutanjem Berlina u situaciji sa sabotažom na Severnom toku, dodavši da je Rusija spremna da snabdeva Evropu gasom preko preživelog gasovoda Severni tok.

"Severni tok 2 je oštećen, ali jedna cev je živa i zdrava i može da snabdeva Evropu gasom, ali Nemačka je ne otvara. Spremni smo, izvolite", rekao je Putin.

Globalni rat je "protivan zdravom razumu"

Putin je poručio da Moskva nema interes da napadne Poljsku.

"Samo u jednom slučaju bi moglo da dođe do toga - ako dođe do napada na Rusiju iz Poljske. Zašto? Zato što nemamo interese ni u Poljskoj, ni u Letoniji - nigde", odgovorio je Putin Karlsonu na pitanje da li može da zamisli scenario u kojem bi Moskva poslala trupe u Poljsku.

Ruski predsednik je dodao da globalni rat ne dolazi u obzir jer je to, kako je rekao, "protivno zdravom razumu".

"Globalni rat bi doveo celo čovečanstvo na ivicu uništenja", rekao je Putin.

SAD i Rusija mogu da obnove komunikaciju, ali...

Ruski predsednik je izjavio i da postoji mogućnost da SAD i Rusija obnove komunikaciju. Po njemu, uslov za to je da javnost u SAD razume da se svet menja i na to se navikne.

"Ako se razume da se svet menja u objektivnim okolnostima, i da se tome treba prilagoditi, i to koristeći prednosti koje SAD imaju, možda se nešto i promeni", rekao je Putin, dodavši da je sa nekima od američkih predsednika imao dobru komunikaciju.

"Imao sam dobre odnose sa Bušom mlađim, kojeg su svi gledali kao nekog seoskog momka, koji navodno ne razume mnogo, ali to nije tako. Nije bio gori od drugih političara, razumeo je šta radi. Takav odnos imao sam i sa Donaldom Trampom. Ne radi se o tome da li ćemo se kao ličnosti dopasti jedan drugome, već o tome da se usklade stanovišta. Ako ideja dominacije po svaku cenu opstane u američkoj javnosti, ništa se neće promeniti", rekao je Tramp.

Na Karlsonovo pitanje da oceni da li odluke u SAD donosi predsednik ili vladajuće elite, Putin je rekao da "ni sam ne može da zaključi", te da su SAD "kompleksna zemlja s neobičnim izbornim sistemom".

Rusija u NATO

Karlson je Putina upitao i da li je istina da je postojala mogućnost da Rusija uđe u NATO. Ruski predsednik je odgovorio da je bilo priče o tome, ali da je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton, na njegovo pitanje o toj ideji, rekao "ne".

"Možete da pitate Bila", rekao je Putin Karlsonu.

"Ukrajina pre 18 meseci potpisala mirovni sporazum sa Rusijom, ali..."

Putin je izjavio da je sporazum o okončanju rata s Ukrajinom trebalo da bude potpisan pre 18 meseci, ali da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson zaslužan što do toga nije došlo.

Putin je čak izjavio i da su se u Istanbulu vodili pregovori i da je Ukrajina potpisala sporazum, ali je odustala pod pritiskom Džonsona koji je rekao Zelenskom da je "bolje boriti se protiv Rusije", te da će Ukrajina dobiti sve što joj treba za taj rat.

"Gde je sada Džonson...? A rat se nastavlja", dodao je Putin.

"Voleo bih da Gerškovič ode kući"

Na pitanje Karlsona da li bi Rusija mogla, kao gest dobre volje, da pusti novinara lista The Wall Street Journal, američkog državljanina Evana Gerškoviča, koji je uhvaćen u Rusiji i optužen za špijunažu, Putin je rekao da je Rusija do sada imala mnogo puita imala geste dobre volje, ali da ih je istrošila jer joj nisu uzvraćani.

"Možete da pričate šta god hoćete o tome šta je špijun, a šta nije, ali postoje određene stvari predviđene zakonom. Ako osoba prima tajne informacije i to radi na tajnoj osnovi, onda se to naziva špijunaža. On je upravo to uradio: dobijao je tajne informacije", rekao je Putin.

"On nije samo novinar. On je novinar koji tajno pribavlja tajne informacije", rekao je Putin.

On je dodao da Rusiji nije u interesu da drži Gerškoviča u zatvoru, ali da bi amerike tajne službe trebalo da odreaguju, kako bi došlo do sporazuma.

"I ja bih voleo da se on vrati kući", rekao je Putin.

"Rusiju je nemoguće pobediti na bojnom polju"

Karlson je pred kraj intervjua upitao Putina:

"Da li mislite da je u ovom trenutku previše ponižavajuće da NATO prihvati rusku kontrolu nad onim što je pre dve godine bila ukrajinska teritorija?"

"Neka razmisle kako da to urade dostojanstveno. Do sada je bilo galame i vrištanja oko nanošenja strateškog poraza Rusiji na bojnom polju. Sada su konačno shvatili da je to nemoguće. Mislim da oni koji drže vlast na Zapadu moraju to da shvate i odluče šta je sledeći korak. Mi smo spremni za dijalog", rekao je Putin.

Podsetimo, Karlsonova najava intervjua odjeknula je poput bombe u brojnim svetskim medijima i na društvenim mrežama.

Dok su, s jedne strane, korisnici društvenih mreža s odobravanjem dočekali njegovu najavu, vodeći svetski mediji su reagovali potpuno drugačije, optužujući ga da je intervju s ruskim predsednikom dobio zbog toga što nije objektivan i što ne kritikuje režim u Kremlju.

Takođe, kolege su navele da su brojne svetske medijske kuće od početka rata u Ukrajini više puta pokušavale da dobiju intervju s Putinom, ali da su odbijeni ili da im uopšteni nije ni odgovoreno.

Taker Karlson je intervju s Putinom najavio najavio 6. februara na svom nalogu na platformi X (Tviter). Taj snimak je za dva dana pregledan 100 miliona puta.

(Telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Слађана Точиловац Шаљић

    9. februar 2024 | 00:13

    Новинар има права да интервјуише кога жели. Доста више са ловом на вештице. И Оријана Фалачи је интервјуисала разне лидере и личности. Немамо сви амнезију. И нико јој није уводио санкције. Па неће ограничавати слободу и право на рад новинару Такету Карлсону. Они који су се дружили са најгорим педофилом у САД у Лолита експресу, посебно на то немају права. Свако има права да изводи закључке какве жели из неког интервјуа, може и да га не гледа јер већ има ставове по том питању. Али нико нема права да угрожава право на информисаност, нарочито када је у питању дугогодишњи професионалац. Као што је Карлсон. Није он ситни пропагандиста кога плаћају службе одређених земаља. Он има етаблирано име.

  • M.K.

    9. februar 2024 | 09:30

    Drzavnik veka ❤️ hvala na intervju istina ce uvek pobediti! Da samo SPD odluči Severni tok 2 bi odavno bio otvoren i ova energetska kriza bi se završila.Sačekamo možda će se nešto desiti posle ovoga.Zivela mocna i neuništiva Rusija✨️✨️✨️✨️🌍

  • Znam ja

    9. februar 2024 | 05:55

    Ovo nije Putin. On ne veže pertle na taj način. I ima dve sede dlake iznad levog oka. A radi bolesti na levoj nozi mu je palac u desno

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA