Šokantan izveštaj iz Škotske: Četiri osobe nedeljno umru u pritvoru, a istrage o tim smrtima su strašne

Novi izveštaj koji je objavio Univerzitet u Glazgovu otkrio je da su 244 osobe umrle dok su bile u pritvoru ili pod kontrolom države između septembra 2022. i oktobra 2023. u Škotskoj - u proseku četiri svake nedelje, javlja phys.org.

Istraživanje, koje je prvo takve vrste sprovedeno u Škotskoj, pokazalo je da se većina ovih smrti dogodila dok su ljudi bili pritvoreni prema Zakonu o mentalnom zdravlju (144), 39 je umrlo nakon kontakta sa policijom, a 38 umrlo u zatvoru.

Preporučujemo

U istom periodu umrlo je još 14 dece o kojoj je država vodila brigu, četiri osobe umrle su u centrima za pritvor za migrante ili u stambenim objektima za tražioce azila, tri osobe sa smetnjama u učenju i autizmom preminule su u bolnici, dok su još dve umrle u policijskom pritvoru.

Autori izveštaja "Ovde nema šta da se vidi? Smrti u škotskom pritvoru 2023.", koji je objavio Škotski centar za istraživanje kriminala i pravde, kažu da su mnoge od ovih smrti "nezapažene".

Sara Armstrong, profesorka kriminologije na Univerzitetu u Glazgovu, i koautorka izveštaja, rekla je:

"Prvi put smo u mogućnosti da vidimo broj smrtnih slučajeva u nizu okruženja za koje je država odgovorna. Svake nedelje samo u Škotskoj četiri osobe umiru, smrti koje uglavnom prolaze nezapaženo i daleko se dešavaju i utiču na porodice sa najmanje moći."

"Svaka smrt je tragedija, ali ono što je čini javnom brigom je odgovornost države za brigu o ljudima. S obzirom na to, očekivale bi se snažne i javne metode istrage. Nažalost, izgleda da to nije slučaj za većinu smrtnih slučajeva."

Istraživački tim je takođe istražio 22 istrage o fatalnim nesrećama koje su obavezne za osobe koje su umrle u pritvoru. Dvadeset je uključivalo smrt u zatvoru, jedan u policijskom pritvoru, te jedna u pritvoru za migrante.

Otkrili su da je za više od tri četvrtine ovih smrti bilo potrebno više od dve godine da se slučaj okonča, a za trećinu više od tri godine.

Istraživač i koautor Betsi Barkas je rekla:

"Gledajući ove specifične slučajeve saznali smo mučne detalje o poslednjim danima i satima zatvorenika, uključujući mladića koji je pribegao pozivu hitne pomoći iz svoje ćelije jer je imao krizu mentalnog zdravlja. Hitne službe su zatim pokušale da kontaktiraju zatvorsko osoblje da izvrše proveru, ali se niko nije javio sat i dvadeset minuta. Čak i nakon razgovora sa hitnom službom zatvorsko osoblje nije izvršilo proveru, već mu je oduzelo telefon. Pronađen je obešen sledeće noći.

"Šerif koji je predsedavao istragom o fatalnim nesrećama, zaključio je da je briga pružena ovom zatvoreniku bila 'kompetentna i saosećajna' i da je njegova smrt bila neizbežna. Nikakvi nalazi ili preporuke ne znače da nije bilo pouka, ili jednostavno rečeno, 'ovde nema šta da se vidi'."

Profesor Armstrong je dodao:

"Ovo nisu jednokratni slučajevi, već deo zabrinjavajućeg obrasca. Identifikovali smo teme koje se ponavljaju u ovim smrtnim slučajevima, kao što su neodgovarajuća nega za ljude sa problemima sa drogom, ignorisanje istorije bolesti prilikom procene rizika od samoubistva i kašnjenja u lečenju. Od četiri samoubistva u zatvoru koja su istražena, nijedno nije identifikovalo bilo kakve mere predostrožnosti, nedostatke ili dalo preporuke za sprečavanje budućih smrti."

Barkas je rekao da bi trebalo razmotriti novi pristup ljudskim pravima u istrazi smrti u pritvoru uz značajno učešće porodica i voljenih.

"Trenutni sistem pokazuje dokaze o ograničenoj umešanosti i zanemarivanju porodica sa šerifima koji odbijaju da istraže neslaganja između zvaničnih izveštaja i porodičnih dokaza. Porodice često nisu zastupljene na sudu ili im se ne nudi prilika da daju dokaze zbog čega se osećaju zbunjeno i otuđeno", rekla je Barkas.

"Mnoge istrage se završavaju u potpunosti na osnovu pisanih dokaza koje su unapred dogovorili Kruna i strane odgovorne za brigu o osobi koja je umrla."

"Naše je uverenje da bi informacije o smrtnim slučajevima u pritvoru i načinu na koji se one istražuju trebalo da budu vidljivije kao pitanje javnog interesa i transparentnosti države kako bi se osiguralo da ove smrti više ne prođu neprimećene", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)