Ušli smo u "sigurnu sobu" u kibucu Beri, koji je Hamas uništio u napadu: Ovde novo jutro još nije svanulo

Uništene kuće, izrešetane rafalima, paljene i uništavane gotovo do temelja... To je prvo što vidite kada kročite u kibuc Beri u Izraelu, koji se pre četiri meseca, 7. oktobra 2023. godine, našao na meti napada terorista Hamasa, koji su u jednom danu ubili više od 1.400 ljudi...

Opasan bodljikavom žicom, ovaj kibuc čuva najstrašniju priču o patnji čitavih porodica, čiji život je nestao u danu kada su napadači naoružani uleteli u njihove domove, počeli da pucaju, ubadaju, pale i otimaju. Čuvene sigurne sobe, koje ima svaka kuća u Izraelu, u mnogim slučajevima nisu uspele da odole napadu terorista koji su došli sa jednim ciljem - da sve unište do temelja.

Iako je prošlo četiri meseca od pokolja i dosta tragova zločina je uklonjeno, svakom ko uđe ovde, od bola koji kao da lebdi u vazduhu, zastaje dah. Od pogleda na razbacane plišane igračke, koje su ostale iza mališana koji su do tog 7. oktobra ovde srećno živeli, zastaje knedla u grlu.

Sa kakvim god političkim ubeđenjem da ste kročili u ovo naselje, sve i da držite "nečiju stranu" u ratu Izraela i Hamasa, ovde ostajete nemi - jer ovakvo zverstvo nijedno ljudsko biće ne sme da doživi. Ovde se dogodio masakr. Samo u ovom naselju ubijeno je više od 100 ljudi, među kojima žena i deca...

Na desetine terorista su upali u ovaj kibuc i gotovo 24 sata su nemilosrdno ubijali i činili su sve da prodru do porodica koje su pokušavale da sačuvaju žive glave u svojim sigurnim sobama. Palili su im kuće, nadajući se da će ih "dim isterati na čistac", bacali su granate da razbiju blindirane prozore i metalne žaluzine na sigurnim sobama. Ispalili su na desetine šaržera na vrata tih prostorija... Imali su samo jedan cilj, da zatru sve.

Najžešći napad bio je na zapadu kibuca, koji je najbliži Gazi. One koji nisu uspeli da se sakriju nemilosrdno su ubijali ili odvodili sa sobom.

U samom centru kibuca su pobili ljude koji su pokušali da potraže spas u domu zdravlja. U jednu kuću su nagurali civile koje su potom koristili kao živi štit kada su izraelske snage uletele da odbrane kibuc... Od priča svedoka, snimaka nadzornih kamera i pogleda na domove koji su uništeni u pokolju i onima sa najjačim želucem bi se stomak okrenuo.

Ljude su ubijali na spavanju, na ulici, gde god bi ih pronašli. Žive su ih palili u njihovim domovima, a tela koja su pronađena bila su uništena do neprepoznatljivosti. Kažu da je najmlađa žrtva iz kibuca Beri imala svega godinu dana, a najstarija gotovo 90. Svi oni su nestali u jednom danu, pali su od ruke Hamasa, čiji teroristi su se ponašali kao zveri. Oni koji su uspeli da prežive napad neretko su imali rane od metaka, u telima zarivene gelere od granata.

Hronologija jezivog napada

Teroristi su počeli da upadaju pred zoru 7. oktobra. Pojedini meštani su već bili na nogama, jer ih je probudio neobično intenzivan raketni napad iz Pojasa Gaze. Gvozdena kupola je radila svoje, ali san više nije hteo na oči. Mnogi su krenuli sa standandnim jutarnjim običajima, a nakon što su veče pre proslavili 77 godina od osnivanja kibuca.

Za skoro osam decenija mnogo puta su bili svedoci sukoba na ovom području. Gotovo redovno bi bežali u svoje sigurne sobe kada bi krenuo okršaj zaraćenih strana. Ipak, na ovakav atak nisu bili spremni. Nisu ni slutili da će teroristi tako upasti u njihovo naslje, u njihove kuće... Tog kobnog jutra spremali su doručak, krenuli su na trčanje, umivali su se ni ne pomišljajući da će im teroristi zakucati na vrata.

Hamasovci su prethodno na ulazu u kibuc likvidirali momke koji su uspeli da pobegnu sa festivala Supernova, gde se nedugo pre dogodio masakr u kojem je ubijeno više od 250 ljudi. Verujući da će pronaći spas u Beriju i ujedno upozoriti sunarodnike na napad, momci su stradali na kapiji na samom ulazu kada su teroristi otvorili vatru na njih. A onda je kibucem počela da teče reka krvi.

Teroristi su među prvima likvidirali šefa lokalne milicije, kao i većinu stanovnika koji su bili obučeni da brane naselje. Potom su krenuli po kućama. Prestravljeni od zvuka rafala i urlika, oni koji su se sakrili u sigurne sobe u panici su slali poruke komšijama, rođacima, pokušavajući da saznaju šta se događa...

Mnogi su očekivali izraelske vojnike da dođu upomoć, ali je u zemlji vladao haos. Niko nije bio spreman na ovako brutalan i organizovan napad Hamasa. Vojna baza u blizini već je bila uništena i meštani Berija su bili prepušteni sami sebi, jer nikog nije bilo da pritekne u pomoć.

Prve spasilačke jedinice pokušale su da uđu u kibuc skoro dva sata nakon što je napad počeo. Napadnuti i brojno nadjačani, oni koji nisu ubijeni, odjurili su po pojačanje.

Za to vreme pakao se odvijao u Beriju. Dok su Hamasovci klali i palili, helikopter pun izraelskih specijalaca nadletao je naselje, pokušavajući da spase civile. Ni oni nisu imali uspeha, terorista je jednostavno bilo previše...

O svim detaljima pokolja koji se ovde dogodio danas pričaju preživeli, a uništene kuće koje smo obišli ilustruju pakao koji su ljudi prošli... Bićemo brutalno iskreni, malo ko je imao šanse... Ili bi izgoreli u svojim kućama, ili bi trpeli mučenja, a potom bi pali od metka ili uboda noža...

U kibucu Beri nismo videli nijednog stanovnika, ne znamo da kažemo da li se iko ovde vratio. Ono što znamo, jer smo svojim očima videli, jeste da ne postoji kuća koja na ovaj ili onaj način nije uništena u napadu.

Svuda su vidljivi tragovi borbe terorista i izraelskih snaga koje su satima pokušavale da oslobode kibuc. To su uspeli tek u kasnim večernjim satima.

Spaljeno je više od 100 kuća, ko zna koliko vozila. Navodno su vojnici na ulici zatekli i golu ženu vezanu za drvo. Više od 20 ljudi iz ovog kibuca je Hamas odveo sa sobom...

Dok se okrećemo i gledamo krhotine stakla, crnilo od gareži i rupe od metaka i dalje ne možemo ni da naslutimo horor kroz koji su stanovnici ovog kibuca prošli. Oni koji su taj horor preživeli sigurno ga zaboraviti neće, a ne sme ni svet. Jer, kao što smo već napisali, ono što se ovde dogodilo, nijedno ljudsko biće ne bi trebalo da preživi.

(Telegraf.rs)