Njihova slika ispod ruševina lani rasplakala svet: Ovako žive brat i sestra koji su u zemljotresu izgubili sve

U moru dirljivih snimaka iz Turske i Sirije, koje su pre godinu dana bile razorene snažnim zemljotresima, posebno se izdvojio jedan na kojem se vidi kako sestra čuva brata između betona srušene kuće, sve dok nisu spaseni 36 sati kasnije.

Iako je od tada prošlo godinu dana, strah od nove katastrofe u sirijskoj provinciji koja je bila najteže pogođena je i dalje prisutan. U Idlibu, u kom su sa roditeljima živeli Džinan i Abdulah, posledice zemljotresa su i dalje vidljive.

Kada je tog jutra 6. februara tlo počelo da se trese, mnogi su pomislili da je to zbog vazdušnih udara u Damasku, ali su ubrzo shvatili da to nije slučaj.

Iako je prošlo godinu dana Džinan i Abulah i dalje imaju traume. Čim se tlo malo zatrese, Džinan uplašeno trči u šator u kom već godinu dana živi sa bratom, babom i dedom i još 18 siročadi.

Nakon zemljotresa njih dvoje su ostali bez roditelja, a njihova uplašena lica ispod ruševina postala si simbol patnje i užasa ljudi u Idlibu.

"Možemo da se nosimo sa bombardovanjem, ali ne i sa još jednim zemljotresom. Ovo je sada naša realnost", rekao je njihov ujak Omar Rahil.

U enkalvi u kojoj on živi rekonstrukcija nakon zemljortresa bila je spora, mnogi ljudi, među kojima je i Omar kažu da ih je svet zaboravio.

Pre zemljotresa, ova enklava bila je utočište za mnogfe koji su bežali od sukoba.

"Mnoge porodice su ranije dolazile ovde jer su mislili da je bezbednije. Kada su ovde izgubili svoj dom, većina je rešila da se vrati u svoje selo. nisu imali gde da odu", rekla je Dalal Albeš direktorka ženskog centra u Idlibu.

Džihan i Abdulah žive s posledicama

Tog 6. februara prošle godine, Džinanino i Abdulahovo detinjstvo se u sekundi promenilo. Njihova kuća je potpunos rušena, ostali su bez roditelja, a rane koje su zadobili tog dana i dalje ne zarastaju.

Stric Omar kaže da je tog dana odmah otišao do kuće svog brata Mahmuda. Džinanin glas ispod ruševina, proganja ga i danas.

"Molila me je da spasem nju i brata. Njihova majka Sara me je preklinjala da spsem njenu decu, a onda ju je zgnječio komad betona sa njihovog plafona. Kopao sam do ruševina i onda sam ugledao decu. Snimio sam ih za svoje kolege u policiji, želeo sam da im pokažem u kakvom su stanju da bi znali šta da donesu od opreme. Taj snimak je ubrzo postao jako gledan na mrežama", rekao je Omar.

Na kraju se sve dobro završilo i Omar je uspeo da izvuče decu iz ruševina. Džinan je imala komad metala zabijen u nozi koji je duboko oštetio nerve na njenoj nozi. U šatoru, njen oporavak traje mnogo duže. Imala je sedam operacija i prošla je kroz seriju fizikalnih terapija.

"Borio sam se da pronađem doktore koji neće želeti da joj amputiraju nogu. Njen oporavak još traje. Najteže nam je bilo leti tokom velikih vrućina i zimi kada je bilo baš hladno. Džinan je u septembru krenula u školu, druži se sa decom", kazao je on.

Sa druge strane mali Abdulah se još uvek bori sa oopekotinom, koja je ostavila dubok ožiljak.

"Abdulah će morati na operaciju. Ima dve godine, još uvek pokušava da razume šta je izgubio. Ožiljak na nozi je simbol onoga što je izbubio preko noći. Imao je kuću, oca i majku i onda je preko noći ostao bez svega", kazao je Omar.

Stric kaže da je Džinan tek nedavno videla snimak majke i sestre i da je to jako teško podnela.

"Baka joj je endavno na telefonu pokazala snimak majke i sestre. Džinan nije prestala da plače. Svi smo svesni šta smo preživeli i koliki je to uticaj imalo na nas. Nadam se da ćemo vremenom naučiti da živimo s tim", rekao je Omar.

Podsetimo, u razornom zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je 6. februara 2023. pogodio jug Turske, a osetio se i u pograničnom delu Sirije, u Turskoj je poginulo više od 53.000, a u Siriji oko 6.000 ljudi.

(Telegraf.rs)