Amerikanci upotrebili stravično oružje protiv Huta: Pogledajte kako radi "mašina smrti" Phalanx

Uništavanje rakete koju su ispalili Huti od strane američkog ratnog broda u Crvenom moru označava prvu upotrebu u ovom sukobu naprednog oružanog sistema poznatog kao "poslednja linija odbrane" američke mornarice.

Sistem bliske obrane Phalanx (CWIS) aktiviran je u utorak uveče na razaraču USS Gravely protiv onoga za šta su američki zvaničnici rekli da je krstareća raketa koja se približila brodu na samo 1 milju udaljenosti - i par sekundi od udara.

Preporučujemo

Automatizovani sistem Phalanx ima Getlingove topove koji mogu ispaliti do 4.500 metaka kalibra 20 milimetara u minutu, delujući na projektile ili druge mete na izuzetno bliskim udaljenostima.

- Sistem oružja Phalanx je vođen brzim računarom s radarom, i ima vođeni top koji može uništiti protivbrodsku raketu i druge pretnje u blizini na moru i na kopnu - navodi proizvođač Raytheon na svojoj web stranici pod nazivom "Poslednja linija odbrane".

Američki ratni brodovi su osujetili desetine prethodnih napada Huta pomoću odbrane većeg dometa, verojatno Standard SM-2, Standard SM-6 i Evolved Sea Sparrow raketa, kažu analitičari. Te odbrambene rakete ciljaju svoje mete na udaljenostima od 8 milja (oko 12 kilometara) ili više.

Međutim, u utorak uveče to se nije dogodilo iz razloga koji nisu otkriveni.

Tom Karako, direktor projekta protivraketne obrane u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da je "zabrinjavajuće" što se raketa Hutija približila tako blizu američkom ratnom brodu.

- Ako ide prilično brzo, 1 milja se prevede u vrlo kratko vreme - rekao je Karako.

Analitičar Karl Šuster, bivši kapetan američke ratne mornarice, rekao je da je raketa Hutija, koja putuje brzinom od oko 965 km/h, verovatno bila udaljena oko 4 sekunde od udara na američki ratni brod kad ju je uništio verovatno 2 do 3 sekunde dug rafal vatrenog oružja sistema Phalanx.

Napomenuo je da uništavanje dolazne rakete na udaljenosti od 1 milje ne znači da ratni brodovi neće biti pogođeni krhotinama.

- Rakete ne isparavaju kad su uništene, šalju hiljade fragmenata i delova rakete - rekao je on. - Dobra vest je da se lakši delovi brzo usporavaju, ali veliki komadi mogu leteti do 500 metara.

Što je raketa bliža ratnom brodu kada je uništena, to je veća opasnost za brod, s većim komadima koji mogu probiti neoklopljene delove trupa već sa udaljenosti od otprilike 200 metara, rekao je Šuster.

U slučaju podzvučne krstareće rakete poput one s kojom se suočio Gravely u utorak, "u zavisnosti od toga detonira li se bojeva glava, veličini fragmenata, ugla leta rakete i visine u trenutku uništenja, otprilike 2% fragmenata može doseći brod", rekao je.

Do 70% krhotina od raketa koje putuju većom brzinom, poput nadzvučnih krstarećih raketa ili balističkih raketa, verovatno bi pogodilo ratni brod nakon što ih Phalanx uništi, rekao je.

Phalanx ima ograničen domet visine, pa možda čak ne može ni ciljati balističke rakete koje padaju s neba iznad ratnog broda, dodao je Šuster.

Uprkos svim ovim napomenama, Phalanx je važno oružje za američku mornaricu.

Od svog predstavljanja 1980. godine, sada je instaliran na svim površinskim brodovima američke mornarice, a barem 24 saveznika SAD-a takođe ga koriste, prema Raytheonu, koji napominje da je verzija postavljena na kopnu već učestvovala u borbenim situacijama.

Hoće li doći do daljje upotrebe u sukobima u Crvenom moru ostaje da bude viđeno. Ali Huti podržani od Irana ne pokazuju znakove usporavanja svojih napada na trgovačke brodove i ratne brodove u vodama oko svoje baze u Jemenu, za koje tvrde da su odmazda protiv Izraela zbog njegovog rata u Gazi.

Dan nakon napada na Gravely, Central Command SAD-a izvestila je da je drugi razarač, USS Carney, oborio dolazeće protivbrodske rakete i bespilotne letelice. A u četvrtak su američke snage oborile bespilotnu letelicu Hutija iznad Adenskog zaliva i uništile površinsku letelicu u Crvenom moru, navodi se.

U međuvremenu, dve balističke rakete lansirane s područja Jemena pod kontrolom Huta nisu pogodile mete u Crvenom moru, izvestio je Central Command.

Najsmrtonosniji napad za američku vojsku dogodio se prošle nedelje, kada je dron napao američku bazu u Jordanu, ubivši tri američka vojnika. SAD veruju da je grupa militanata pod nazivom Islamski otpor u Iraku bila iza napada.

Predsednik Džo Bajden rekao je novinarima u utorak da je doneo odluku o američkom odgovoru na napad, ali odbio je da otkrije detalje.

Opcije za administraciju Bidena mogle bi uključivati udare na iranske objekte u regionu - ali napadi unutar samog Irana su izuzetno malo verovatni, rekli su zvaničnici, budući da Vašington ne traži direktan rat s Teheranom.

(Telegraf.rs/CNN)