Kriza na Bliskom istoku veliki izazov za Si Đinpinga: Može li Kina da reši problem koji muči svet?

Dok Huti nastavljaju svoje napade na komercijalne brodove u Crvenom moru, sve veća kriza predstavlja komplikovan test za Kinu i njene ambicije da postane "moćni broker" na Bliskom istoku.

Napadi na jednu od najvažnijih pomorskih ruta na svetu pomrsilo je konce svetskoj ekonomiji i probudilo strahove da bi moglo doći do šireg regionalnog konflikta četiri meseca nakon što je otpočeo rat između Izraela i Hamasa.

Do sada Kina je javno krizu u Crvenom moru komentarisala isključivo pozivima da napadi prestanu, i ograničenim kritikovanjem vojnih akcija koje predvode SAD na položaje Huta, za koje analitičari kažu da nisu ispunili globalne aspiracije Pekinga.

"Oprezni i oklevajući odgovori Kine bacaju senku na njene ambicije da bude odgovorna svetska sila", kaže Mordečai Čaziza, stručnjak za odnose Kine na Bliskom istoku i viši predavač na koledžu u Aškelon u Izraelu.

Kako Peking ne pokazuje nameru da se direktno umeša u krizu, Sjedinjene Države su pokušale da navedu Kinu da izvrši pritisak na Iran - koji obučava, finansira i oprema Hute - da obuzda napade.

Ulog je veliki za Kinu! Većina njenog izvoza u Evropu ide kroz Crveno more, dok desetine miliona tona ulja i minerala prolaze kroz taj put da bi stigli do kineskih luka.

Ovo predstavlja i diplomatski izazov za kineskog lidera Si Đinpinga, koji je proteklih godina obećavao da  će "doprineti kineskoj mudrosti promovisanju mira i spokoja na Bliskom istoku“ kao deo svoje inicijative da ponudi alternativu bezbednosnom poretku predvođenom Zapadom.

Odgovor Kine

Pobunjenici Huti u Jemenu počeli su da ispaljuju projektile i šalju dronove na brodove u Crvenom moru sredinom novembra, što nazivaju aktom solidarnosti sa Palestinom. Međutim, mnogi napadnuti brodovi nemaju nikakve veze sa Izraelom.

Nedeljama je javna reakcije Kine bila "nevidljiva". Nisu osudili Hute, niti su njihovi ratni brodovi odgovorili na pozive upomoć, iako su bili u blizini plovila koji su bili meta napada.

Kina je takođe odbacila multinacionalnu koaliciju koju predvode SAD radi zaštite brodova koji prolaze kroz Crveno more, iako Mornarica Narodne oslobodilačke armije ima operativnu grupu za borbu protiv pirata koja plovi u Adenskom zalivu i bazu podrške u obližnjem Džibutiju.

Nedavno, kada su SAD i Velika Britanija otpočele ciljane napade na ciljeve Huta u Jemenu, Peking je postao glasniji u iskazivanju zabrinutosti zbog rastućih tenzija.

Pozvao je na prekid napada na civilne brodove i pozvao "relevatne strane da ne dodaju ulje na vatru", ističući da Savet bezbednosti UN nije dozvolio nijednoj zemlji upotrebu sile u Jemenu.

Kineski zvaničnici su više puta naglašavali da je kriza na Crvenom moru "prelivanje" sukoba u Gazi, navodeći trenutni prekid vatre između Izraela i Hamasa kao glavni prioritet.

Od početka rata između Izraela i Hamasa, Kina je nastojala da se predstavi kao šampion globalnog juga i alternativa američkoj moći izražavajući podršku palestinskom cilju i kritikujući Izrael i SAD zbog humanitarne krize u Gazi.

Nespremnost Pekinga da uđe u krizu Crvenog mora odražava ove geopolitičke proračune.

"Kina nema interesa da se pridruži zapadnoj koaliciji koju predvode SAD. Takva akcija bi ojačala poziciju SAD kao regionalnog hegemona i oslabila kinesku poziciju u regionu“, rekao je Čaziza.

Na sastancima sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u Bangkoku tokom vikenda, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pozvao je Peking da iskoristi svoju "značajnu polugu sa Iranom" da zaustavi napade, rekao je novinarima u subotu visoki zvaničnik Bele kuće.

"Ovo nije prvi put da pozivamo Kinu da igra konstruktivnu ulogu. Peking kaže da to pokreću sa Irancima, i mislim da ste videli da je to prezentovano u štampi. Ali sigurno ćemo sačekati da vidimo rezultate pre nego što dalje komentarišemo koliko efikasno, prema našem mišljenju, oni to zapravo podižu", rekli su zvaničnici.

Pozivajući se na iranske izvore, Reuters je prošle nedelje pisao da su kineski zvaničnici tražili od svojih iranskih saradnika tokom nedavnih sastanaka da pomognu u obuzdavanju Huta ili rizikuju da naruše poslovne odnose sa Pekingom.

"Kina, ustvari, kaže: 'Ako su naši interesi ugroženi na bilo koji način, to će uticati na naše poslovanje sa Teheranom. Zato, kažite Hutima da se smire'", rekao je jedan iranski izvor za Ruters.

U saopštenju Kine nakon sastanka Vanga i Salivena nije se pominjalo Crveno more.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je, u međuvremenu, saopštilo da je "Kina aktivno deeskalirala situaciju od prvog dana", te da je "bila u bliskoj komunikacija sa više strana i aktivno je radila na smirivanju tenzija u Crvenom moru".

Ko je pod pritiskom?

Iako su Huti rekli da neće napadati kineske i ruske brodove, interesi Kine su svejedno ugroženi u ovoj krizi.

Kao i mnog svetske firme za brodski transport, kineski državni giganti poput COSCO-a i OOCL-a preusmerili su na desetine brodova iz Crvenog mora na mnogo duže rute oko Afrike, bar tako govore podaci Kuehne+ Nagel, logističke kompanije u Švajcarskoj. Takva preusmeravanja uglavnom znače da put traje do 10 dana duže, što odlaže isporuke, a troškovi transporta samo rastu.

Logistička kompanija Flexport sa sedištem u San Francisku kaže da bi se istorijski 90% tereta otpremljenog iz Kine u Evropu kretalo kroz Crveno more, ali sada 90% tog saobraćaja ide zaobilaznim putem oko Afrike.

Zbog poremećaja, stope okeanskog prevoza iz Šangaja u Evropu porasle su za više od 300% između novembra i januara, prema Šangajskoj berzi brodova – što predstavlja veliki izazov za kineske izvoznike u ekonomiji koja već usporava.

Pritisak na Kinu verovatno zato stiže i od partnera u regionu.

Džonatan Fulton, viši saradnik Atlantskog saveta iz Abu Dabija, rekao je da je neaktivnost Kine podrila njen kredibilitet kod regionalnih aktera.

"Percepcija da je to vanregionalna sila u nastajanju nije održiva ako ne pokuša da se uključi. Koalicija koju predvode SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo obavlja težak posao, dok Kina gleda. To je loš imidž. Regionalni lideri verovatno vide Kinu kao papirnog tigra“, rekao je on.

Poremećaji u trgovini svakog udaraju po novčaniku. Egipat gubi na milione dolara dnevno zbog smanjenog saobraćaja kroz Suecki kanal. Saudijska Arabija koja je u mirovnim pregovorima sa Hutima posle devet godina rata u Jemenu ne može direktno ništa da uradi bez da postane meta Huta, pa zato žele da drugi urade nešto, smatra Fulton.

To Kinu stavlja u nezavidnu poziciju - mora da balansira između Irana, koji nije u ljubavi sa SAD, i između i zemalja Zaliva, koji su verovatno važniji ekonomski partneri Kine u regionu, piše CNN.

Svetske ambicije

Prošle godine Peking je posredovao u istorijskom zbližavanju Saudijske Arabije i Irana, dva dugogodišnja regionalna rivala, ali zaustavljanje napada Huta moglo bi se pokazati kao teži zadatak za Kinu, kažu analitičari.

"Ova ideja je imala toliko zamaha da Kina postaje veliki diplomatski, politički i bezbednosni akter“, rekao je Fulton.

Međutim, kako kaže, događaji od rata između Izraela i Hamasa zaista su pokazali da je pristup Kine regionu još uvek u velikoj meri vođen njenim ekonomskim interesima, i da još uvek nema spremnost ili kapacitet da igra značajnu ulogu u tim drugim oblastima.

Kina je bila najveći trgovinski partner Irana u protekloj deceniji i kupuje 90% nafte koju Iran izvozi. Ali koliko se to može prevesti u uticaj biće test političkog kapitala Pekinga.

"Realnost je da Kina ima ograničen uticaj da utiče na ponašanje Irana“, rekao je Vilijam Figeroa, docent na Univerzitetu Groningen u Holandiji.

Kako kaže, kineska investiranja u Iranu su poprilično niska, a politika i logistika o potpunom prekidu trgovanja naftom bila bi komplikovana.

"To ne znači da Kina neće ili ne može da otkaže sve dogovore i smanji kupovinu nafte da kazni Iran, ali to je malo verovatno osim ukloliko ne krene direktan udar na kineske brodove, ili se eksalacija nastavi", kaže Figeroa.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku takođe je pokrenula pitanja u vezi sa Sijevom Globalnom bezbednosnom inicijativom (GSI), koju je Peking reklamirao kao "kineska rešenja i mudrost za rešavanje bezbednosnih izazova".

Inicijativa, koju je pokrenuo Si 2022. godine, zalaže se za skup širokih kineskih spoljnopolitičkih principa, uključujući rešavanje konflikata kroz razvoj i eliminisanje tla za nesigurnost.

"GSI je veoma normativno vođen, ideja je da će ekonomska rešenja za nesigurnost transformisati ove probleme", rekao je Fulton.

Koncept je bio dobro prihvaćen među regionalnim vladama koje su želele ekonomski razvoj i više stranih direktnih investicija. I neko vreme je izgledalo da se stvari kreću u tom pravcu. U avgustu je Vang, najviši kineski diplomata, izjavio da "talas pomirenja" zapljuskuje Bliski istok uz pomoć Kine. Ali taj narativ je razbijen tek nešto više od mesec dana kasnije, kada je Hamas pokrenuo napad na Izrael, gurnuvši region u ponovni sukob.

"Vidite šta se dogodilo od tada, kada postoje stvarne pretnje materijalnoj bezbednosti, u vidu terorizma i napada na globalnu plovidbu, normativne stvari se više ne računaju. Potrebna su im stvarna, čvrsta bezbednosna rešenja“, rekao je Fulton.

(Telegraf.rs)