Misteriozna smrt beba koje su rođene sa crevima spolja: Na ovom kontinentu ih je sve više, ne znaju zašto

Upozorenje: Članak sadrži potresne detalje

Viktorija Mišoni, stara oko 20 godina, bila je jedini putnik u zadnjem delu aviona. Malo je govorila tokom leta, a njen izgled nije otkrivao pakao kroz koji prolazi. Pilot se seća da je samo ispod šala držala čvrsto umotan zavežljaj. Viktorija je taj smotuljak držala čvrsto, ali istovremeno i nežno, i nijednog trenutka ga nije ispuštala. Ono što pilot tad nije znao jeste da je u svežnju bila Viktorijina novorođena beba Rouz Džekson. Ali dete, koje je rođeno sa gastrošizom, bilo je mrtvo.

Viktorija, koja je iz Manjare u centralnoj Tanzaniji rekla je da ne može da poveruje šta joj se dogodilo.

Preporučujemo

"Nikad nisam ni pomislila da ću kući odneti telo deteta", rekla je tiho Viktorija.

Viktorijini problemi počeli su mesec dana ranije, kada je prvi put ugledala svoju bebu. Mlada majka bila je zapanjena onim što je videla.

"Znala sam da mojoj bebi nije dobro, ali sam se šokirala kada sam videla da je njoj stomak napolju, njena creva... Nikad nisam čula za ovu bolest... Zašto se to dogodilo mojoj bebi?", pita se nesrećna majka.

Gastrošiza je defekt na rođenju koji utiče na stomačne organe, obično tanko i debelo crevo, koji rastu van tela, odnosno van trbušne duplje.

Drugim rečima, bebina creva su "izrasla" sa pogrešne strane, iako su i dalje povezana sa telom i stomakom.

Ukoliko se ovo odmah ne tretira, organi će propasti, a beba će umreti.

Smrtnost je 100%

U zemljama poput Velike Britanije i SAD, deca sa gastrošizom imaju veliku šansu da prežive.

Defekt se uglavnom vidi tokom prenatalnih testova i bebe odmah po rođenju vode na operaciju. Dugoročne stope preživljavanja prelaze 90%.

Međutim, u gotovo svim delovima Afrike, lekari smatraju da je ovakvo stanje neizlečivo. Dr Ana Vesonga, hirurg-pedijatar kaže da je smrtnost 100 odsto.

Autor dve značajne medicinske studije o gastrošizi, dr Vesonga je glavni zaštitnik dece sa ovim stanjem u Africi - iako je to usamljena i često razdražujuća uloga.

"Medicinski stav ovde je toliko loš, osnovni stav je da će bebe umreti", kaže dr Vesonga.

Gastrošiza se smatra relativno retkom, sa jednim na svakih 2.000 do 4.000 porođaja širom sveta.

Međutim, doktori na istoku Afrike prijavljuju znatan porast broja dece sa ovim stanjem.

Dr Vesonga, koja radi u velikoj nacionalnoj bolnici Mulago u glavnom gradu Ugande, Kampali, kaže da je pedijatrijsko odeljenje primalo bebu sa gastrošizom svake ili svake dve nedelje.

Sada njeno odeljenje na prijemu ima dete sa gastrošizom svakog dana.

"Ne znam zašto se ovo dešava, ne umem da objasnim. Možda su majke sada spremnije da pronađu način da ih leče. Ali ovo mora da se izučava, moramo da shvatimo šta se događa", kaže doktorka Ana.

"Odjenom ih je bilo tri"

Preko granice, u Tanzaniji, Viktorija Mišioni i njena ćerka primljene su u seosku bolnicu u gradu Hajdom.

Po njihovom dolasku otkrila je da su još dve majke, sa bebama koje boluju od gastrošize, upravo primljene.

Za osoblje u bolnici ovo je bio ogroman problem.

Dr Dorkas Mduma priznao je da postoji "nedostatak opreme i stručnosti" da se nose sa gastrošizom, dodajući da i oni očekuju porast prijema beba sa ovim stanjem.

"Možda je to zato što su majke uglavnom siromašne, neuhranjene žene? Možda zbog toga imamo ovoliki broj tih slučajeva?", smatra dr Mduma.

Pilot Medevca Piter Grifin, na primer, nikada se nije suočio sa situacijom poput one koju je zatekao u centralnoj Tanzaniji. Kada je avijatičar, koji radi za dobrotvornu organizaciju Mission Aviation Fellowship (MAF), upućen u bolnicu Hajdom, rečeno mu je da će obaviti hitnu evakuaciju u veću bolnicu u severnoj Tanzaniji.

Ipak, niko u MAF-u nije izvršio medicinsku evakuaciju sa tri bebe u istom avionu.

"To je bilo iznenađenje. Rečeno mi je da postoji dvoje dece u ovom stanju u bolnici Hajdom, a odjednom ih je bilo tri. Tri majke i tri bebe sa gastrošizom i medicinska sestra. Trebalo mi je vreman da razmotrim sve", rekao je Grifin.

On je uspeo bezbedno da ih prebaci u "Kilimanjaro Christian Medical Centre" (KCMC), na severu Tanzanije.

Viktorija je za Sky News rekla da je osetila ogromno olakšanje, jer u rodnom gradu nije imala pristup vrhunskim lekarima.

Nada je umrla sa bebama

Njen optimizam je nestao kada su bebe, jedna po jedna počela da umiru. Jedna je preminula pet dana po njihovom dolasku u bolnicu.

Drugo dete je preminulo posle sedam dana... Samo su Viktorija i njena beba ostale. Nije gubila nadu... Delovalo je da je njenoj bebi bolje i da će moći da izdrži operaciju. Lekari su bili zakazali intervenciju za 1. decembar.

Nažalost, dan pred operaciju malena je dobila temperaturu i preminula je posle nekoliko sati.

"Verujem da je to Božja volja i to prihvatam. Nisam ljuta ni ogorčena na Boga, ali ni na sestre i lekare", kaže mlada majka.

Međutim, dr Vesonga, koja je stručnjak za gastrošizu, drugačije sve ovo vidi.

"Ove tri bebe nisu morale da umru. Ovim bebama nije trebalo mnogo, nisu im bili potrebni tretmani vredni hiljade dolara, i zato to ovoliko boli", kaže dr Vesonga.

Ona se prvi put zainteresovala za ovu bolest dok je imala medicinsku obuku u bolnici Mulago u Kampali.

Bebe sa gastrošizom su provele nekoliko dana u odeljenju za novorođenčad. Zatim su umrle.

"Videla sam sve te veoma zdrave bebe dovedene, širom otvorenih očiju, kako udaraju nogama. To su bile savršeno zdrave bebe. Tri dana kasnije, bili su toliko slabe da nisu mogle da plaču. Creva su pocrnela i potpuno su dehidrirale. Bilo je gotovo", prisetila se doktorka Ana.

Zašto ove bebe umiru?

Uprkos zahtevima njene struke, dr Vesonga je uradila nešto revolucionarno. Počela je da pita "zašto?"

Osnovala je akademsku studiju koja se fokusirala na 42 bebe primljene u bolnicu Mulago sa gastrošizom tokom 12 meseci.

Snimala je njihove simptome, prisustvovala njihovom lečenju i uspostavljala odnose sa roditeljima.

Od 42 bebe primljene u bolnicu, 41 je umrla. Jedna preživela imala je "neobične karakteristike", rekla je, sa tankim crevima koje su lekari mogli da gurnu nazad.

Dr Vesonga je rekla da je to iskustvo bilo toliko uznemirujuće da je poželela da napusti profesiju.

"Lično sam se zainteresovala za ovu decu, a to je postalo traumatično... Toliko da sam se zapitala da li ja treba da se bavim ovim čime se bavim", rekla je.

Vratila se u brutalnu stvarnost gastrošize kada je poslata u bolnicu u grad Mbarara 2018. godine.

"To je bilo vreme da dobro iskoristi, stvari koje sam naučila“, rekla je doktorka.

Bar decu ne ostavljaju da umru

Dr Vesonga je znala da medicinsko osoblje u istočnoj Africi retko preduzima mere da zaštiti izbočene organe. U razvijenim zemljama, lekari stavljaju creva u posebne vrećice da bi sprečili infekciju i gubitak tečnosti.

Međutim, ovakve vrećice su skupe, jedna košta 200 evra i bolnice u Ugandi odbijaju da ih kupe.

"Kada razmislite, 200 evra košta lek protiv malarije za 500 beba, jasno vam je sve", kaže Vesonga.

Tada je Ana počela da improvizuje uz pomoć "štapa i kanapa". Koristila je hirurštke rukavice i kese za urin.

"Otkrili smo da možemo da koristimo hirurške rukavice i tako što ćemo gurnuti creva u njih i zašiti rukavicu na stomak. Ista stvar je sa kesicama za urin. Prednost je što ih retko nema na zalihama", kaže dr Ana Vesonga.

Morala je da pronađe način da bebe ostanu hidrirane i utopljene. Međutim, u pretrpanoj bolnici, ovo je veoma teško rešiv problem.

Bebe sa gastrošizom zahtevaju gotovo neprekidan priliv tečnosti, a to je teško ostvarivo na odeljenju gde o 40 beba brine jedna jedina medicinska sestra.

"Takva deca budu jednostavno napuštena. Ostave ih da umru", kaže ona.

U bolnici u Mbabari, dr Vesonga je krenula sa radom na promeni narativa, zadobivši podršku svog šefa odeljenja i medicinskih sestara na odeljenju, koje su pristale da promene svoje šeme smena.

Rezultati njenog eksperimenta, koji je trajao oko 11 meseci, bili su šokantni.

"Na kraju smo spasili 50% beba. Bili smo zaprepašćeni. Toliko smo spasili samo koristeći vladine resurse koje smo imali u rukama", rekla je ona.

Dr Vesonga je dokazala da može dramatično poboljšati stopu smrtnosti uz minimalnu cenu.

Smrt i dugovi

U susednoj Tanzaniji Viktorija je proživljavala gotovo identičnu priču.

Ona je rekla da creva njene ćerke lekari nisu umotali i zaštitili u KCMC-u, dodajući da je odgovornost za hranjenje i hidriranje deteta bilo isključivo na njoj.

Medicinske sestre su o njenoj bebi bezbrižno govorile kao o "nestašnoj".

"Kada je moja ćerka bila gladna, jako bi plakala, a medicinske sestre bi mi dolazile i govorile mi, 'tvoja nestašna beba plače, idi i nahrani je'", prisetila se Viktorija.

Kada je baba umrla, bolnica joj je predala račun na 871.400 tanzanijskih šilinga - oko 310 evra, za usluge lečenja.

Viktorija kaže da nije mogla da napusti bolnicu niti da dobije telo bebe dok ne plati račun.

Nemoćna da plati, niti da pozajmi potreban novac, još 11 dana je bila zarobljan u bolnici.

Tada je MAF uspeo preko donora da sakupi novac i organizovali su Viktoriji let natrag u centralnu Tanzaniju, zbog čega je Viktorija beskrajno zahvalna.

"Nisam bebu mogla da ostavim tamo. Kako da odem, a da njeno telo ostane?"

Portparol bolnice negira da Viktoriju nisu hteli da puste.

"Naša kultura je da prvo lečimo pacijente, a kasnije organizujemo plaćanje računa. Imamo službenike za socijalnu zaštitu koji se bave pacijentima koji ne mogu da plate svoje račune. Oni koji ne mogu da plate dobijaju izuzeće“, rekao je on.

Portparol je istakao i da su lekari u bolnici previše zauzeti da bi odgovorili na pitanja o nezi bebe Viktorije Mišoni.

On je istakao da se u KCMC svakodnevno leči više od 1.000 pacijenata.

Bebe umiru jer bolnice neće da se prilagođavaju

U Ugandi, dr Vesonga se vratila u nacionalnu bolnicu u Mulagou, uvodeći protokol od 20 tačaka koji je osmislila u zdravstvenom centru u zemlji.

Mulago, koji je najveći javni zdravstveni centar u zemlji, napravio je početni napredak, ali su ta poboljšanja nedovoljna. Problem je, kaže ona, u obuci, resursima i osoblju koji koje nije "toliko voljno“ da promeni način rada.

"Idemo veoma loše. Stopa preživljavanja je loša, 90% beba sa gastrošizom umire", rekla je tiho.

Posledice su jasne. Umesto da doje bebe sa stanjem koje se može lečiti, medicinsko osoblje u istočnoj Africi će mnogo verovatnije obavljati ono što nazivaju "oproštajem" - beba se uzima iz krevetića i uklanjaju se cevčice i zavoji.

Medicinska sestra čisti dete, čvrsto ga umotava i predaje telo majci. Majka plače tako da njen bol i njenu tugu osećaju svi na odeljenju.

Dr Vesonga kaže da joj se srce slama svaki put kada to čuje...

(Telegraf.rs)