Da li je na pomolu Treći svetski rat? Eksperti se slažu u jednoj stvari

Pretnja od Trećeg svetskog rata sve je više u svesti ljudi.

Ministar odbrane Velike Britanije Grant Šaps upozorio je da bi svet mogli da zahvate ratovi koji uključuju četiri zemlje: Kinu, Rusiju, Severnu Koreju i Iran. Naglasio je da nas promena očekuje u narednih pet godina i da se već sada krećemo iz "posleratnog u predratno" stanje.

Preporučujemo

On je istakao da su protivnici Zapada već uveliko u fazi pripreme za rat i da naoružavaju sebe i svoje saveznike, što ostatak sveta dovodi u nepovoljnu situaciju.

Šaps je rekao da se Velika Britanija mora pripremiti za buduće ratove koji bi mogli da izbiju u narednih pet godina. Takođe, lično smatra da svet mora da se prebaci što pre u "predratnu" fazu kako bi globalni sukobi eskalirali.

Ministar je pozvao NATO da poveća izdatke za odbranu kako bi ispunili ciljeve alijanse od dva odsto BDP-a, prenosi Sky News.

General Ser Patrik Sanders upozorio je britansku javnost da je vojska premala, te da postoji mogućost mobilizacije u slučaju rata.

On je naveo da britanski građani moraju da budu obučeni i opremljeni za borbu u potencijalnom ratu sa Rusijom s obzirom na to da Moskva planira da "porazi britanski sistem i način života". Reči šefa britanske vojske protumačene su kao upozorenje britanskim ženama i muškarcima da budu spremni da se priključe vojsci u slučaju da NATO zarati sa Vladimirom Putinom.

U svom govoru na Međunarodnoj konferenciji o oklopnim vozilima u Londonu, izajvio je da Velika Britanija mora hitno da proširi veličinu vojske na oko 120.000 vojnika u roku od tri godine, s obzirom na današnjih 74.000. Ovo uvećanje vojske trebalo bi da bude praćeno njihovom boljom obukom, kao i naoružanjem.

Ukazao je i na to šta se dešava širom Evrope i da se mnoge zemlje već pripremaju za potencijalni sukob postavljanjem temelja nacionalne mobilizacije.

"Nećemo biti imuni i kao predratna generacija moramo se slično pripremiti, a to je poduhvat cele nacije", kazao je Patrik.

On je dodao da je Ukrajina upravo centar pritiska na svetski poredak, a koji neprijatelji žele da unište.

"Rat u Ukrajini nije samo o crnom tlu Donjecka, niti o ponovnom uspostavljanju ruske imperije već o porazu našeg sistema i načina života, politički, psihički i simbolički", istakao je šef britanske vojske.

Međutim, Dauning strit je odbacio mogućnost obaveznog vojnog roka, ukazujuću da će njegovo služenje ostati dobrovoljno.

Doktor David Vering, predavač na Univerzitetu u Saseksu, rekao je da situacija daleko opasnija nego 1914. i 1939. godine.

"Opasnost ovde nije u tome što jedna strana donese smišljenu odluku i izazove apokalipsu, već u tome što sukob ili područje napetosti eskalira do određene tačke, koju druga strana porešno shvati i počne nuklearni napad, bez da su obe strane to želele", istakao je Vering.

On smatra da taj rizik treba da shvatimo veoma ozbiljno, posebno u vezi sa Ukrajinom i Tajvanom.

Sa druge strane, on smatra da je malo verovatno da će regionalni rat na Bliskom Istoku, sa epicentrom u Gazi, eskalirati u svetski rat. Trenutno to nije žarište između velikih svetskih sila.

"Zapad treba da deluje kako bi izbegao Treći svetski rat", napomenuo je.

Urednik za međunarodne odnose Skaj Njuza, Dominik Vaghorn smatra da smo sada najbliži Trećem svetskom ratu od vremena Hladnog rata, ali navodi da se još ne treba užurbano spremati.

"Vruće tačke su vruće već dugo vremena, linije napada sve duže i zategnutije, čini se da se rat širi. Ali uzbuna koja se diže je pomalo preterana, i budimo iskreni, oni žele u ovom slučaju da obezbede svoje budžete i uloge", istakao je.

"Činjenica je da se sukob sa Rusijom u potpunosti može izbeći ako se Putin može ubediti da nema margine u nastavku njegove 'lude avanture' u Ukrajini", rekao je Vaghorn.

On smatra da je Ukrajina u problemu u ovom ratu, pogotovo što, kaže, Evropa i Amerika šalju sada manje pomoći.

"Ono što Kijevu treba nije hipotetička debata o regrutaciji. Treba im municija, mnogo nje i napredno oružje, a u ovom trenutku Zapad ne uspeva da im to isporuči", rekao je Vaghorn.

"Nisu uspeli da spreče Putina da se meša u Gruziji 2008, pa je to opet uradio na Krimu 2014. godine i Siriji 2015. Ako ga ne obuzdaju u Ukrajini, on će gotovo sigurno okušati sreću protiv zemalja članica NATO-a na Baltiku, jer će pretpostaviti da je alijansa nema kičmu da ga zaustavi. Umesto maštovitih priča o vojskama građana i nacionalnoj službi, vojni i politički lideri Zapada bi možda trebalo da se usredsrede na suočavanje sa tom pretnjom, stavljajući olovo u olovku NATO-a i ubeđujući naše saveznike da učine isto", smatra on.

Vojni analitičar Sajmon Digins smatra da smo mi uvek u "predratnom svetu" jer ratovi uvek mogu da krenu zbog pogrešnih proračuna, zbog oholosti ili nesporazuma, kao i zbog konkretne namere.

"Ništa nije neizbežno, ali invazija Ukrajine posebno je pokazala da Rusija vidi rat kao instrument politike, kao oruđe za promenu svetskog poretka u svoju korist, a ne samo kao sredstvo odbrane", rekao je Sajmon.

"Kina takođe traži ponovno ujedinjenje sa Tajvanom, a Iran, u svom regionu, želi svoje mesto na Suncu", dodao je.

Kako ističe, ovo ukratko znači da je pretpostavka protiv upotrebe sile – koja je bila osnova za svetski poredak posle Drugog svetskog rata, za bilo šta osim odbrane – izgubljena.

"Ko je ovo započeo, je, naravno, sporno. Dok mi možemo upreti prst u Rusiju kao destabilizatora, Rusi ukazuju i na invaziju na Irak 2003. kao na nelegitimnu upotrebu sile i na ono što smatraju strukturalnim nasiljem istočnog širenja NATO-a do granica Rusije", ističe Digins.

S druge strane, kako kaže, Zapad vidi tu ekspanziju kao prirodan i razuman izbor pojedinih nacija.

"Rusi, koji su sebe dugo smatrali okruženim narodom, veruju da im je potreban bedem prijateljskih, ili barem, pokornih zemalja da bi zaštitili ’majku Rusiju‘. Upravo ova nepovezanost pogleda na svet, u kombinaciji sa spremnošću da se upotrebi sila, čini situaciju u istočnoj Evropi tako opasnom", smatra analitičar.

On je podsetio i na činjenicu koju možda mnogi zanemaruju, a to je da je Rusija u poslednjih godinu dana udvostručila svoje izdatke za odbranu: sada troši 6% svog BDP-a, ili jednu trećinu svih državnih rashoda, na vojsku.

"Nasuprot tome, mi trošimo nešto više od 2 % BDP-a ili nekih 4,5% državnih rashoda... Mnogo od toga je potrebno za vođenje rata u Ukrajini, ali Rusi, koji se stalno prilagođavaju, koriste ratni lonac da reformišu, restrukturiraju i ponovo naoružaju svoje snage", dodaje strčunjak.

On smatra da će do prekida vatre ili, kako kaže, neke vrste neprijatnog zastoja u Ukrajini verovatno doći ove godine, gotovo sigurno do sledeće.

"Tada ćemo biti suočeni sa 'novom ruskom vojskom', koja će se koristiti tamo gde to želi predsednik Putin - a on ima dugačku listu 'ponovnih prilagođavanja' da ispravi ono što on vidi kao katastrofu raspada Sovjetskog Saveza. Mi smo, definitivno, u predratnoj eri", zaključuje Digins.

(Telegraf.rs)