Tri scenarija za rat Evrope i Putina: Šta mislite, koji od ovih je najrealniji? (ANKETA)

Može li Evropa sama da se obrani od napada Rusije? To pitanje je do sada bilo samo fikcija, ali od ruske invazije na Ukrajinu i porasta podrške Donaldu Trumpu u anketama, evropski političari iznenada su se suočili s tim scenarijem, piše Politico.

Bivši predsednik SAD, a možda i budući, navodno je rekao zvaničnicima Evropske unije da neće priteći u pomoć kontinentu ako bude napadnut. Evropa bi zbog decenija nedovoljnog ulaganja u vojsku za ponovnu izgradnju industrijske baze trebala ogromne količine novca i pet do deset godina vremena, izjavilo je nekoliko sadašnjih i bivših vojnih zvaničnika.

A to je vreme koje Evropa možda neće imati.

Politico je analizirao kakve mogućnosti ima Evropa, kao i planove za njihovo jačanje i implikacije potencijalnog kraja evropskog Pax Americana (stanje relativnog međunarodnog mira za koje se smatra da ga nadgledaju SAD, op.aut.).

Prvi scenario: Putin napada 2027. godine

Tramp je u trećoj godini svog drugog mandata. Ukrajina se i dalje bori, ali zapadna pomoć je presušila, a linije fronta su zamrznute mesecima. Na drugom kraju sveta zaoštrava se obračun oko Tajvana između Pekinga i Vašingtona. U tom trenutku ruski predsednik Vladimir Putin odlučuje da napadne Evropu.

Projektili su pogodili estonsku zračnu bazu Amari. Stotine hiljada ruskih vojnika u Lenjingradskoj vojnoj oblasti - očvrsnulih kroz godine rata u Ukrajini i potpomognutih nevidljivim lovcima Suhoj Su-57, tenkovima T-14 Armata, bespilotnim letelicama, raketnim i mobilnim artiljerijskim sistemima koji mogu ispaliti hiljade granata dnevno zahvaljujući godinama razvoja i ulaganja - napadaju istočnu Estoniju.

Prve vojne jedinice koje će biti pogođene su NATO-ove snage Proširene istaknute prisutnosti (Enhanced Forward Presence) od 2.200 multinacionalnih vojnika, predvođene Velikom Britanijom i ojačane s oko 10.000 estonskih vojnika i hiljadama lokalnih volontera. Povlače se pod udarom, ali rade ono što je trebalo da učine. Međunarodne jedinice tamo su postavljene ne kao klasična borbena snaga, već više kao istureno obezbeđenje, da stave živote stranaca na kocku i pokažu odlučnost.

"To je više simbolično nego vojno, ali je važno", rekao je Mišel Goja, bivši pukovnik francuske vojske i vojni istoričar, o trenutačnoj prisutnosti NATO na Baltiku.

"To pokazuje solidarnost, da smo spremni da umremo za Estoniju. A to je i poruka Rusima: Ako želite da napadnete Estoniju, moraćete da ubijete Britance i Kanađane."

Jedan Trampov tvit može mnogo toga da promeni

Međutim, u tom scenariju, evropski vitez na belom konju ne namerava da dojaše u pomoć.

Tramp je većinu američkih trupa i vojne opreme stacionirane na kontinentu preusmerio na Indo-Pacifik, a ionako je već signalizirao Putinu da ga neće toliko uznemiriti agresija na Baltiku.

"Tramp bi potencijalno mogao da potkopa NATO-vo odvraćanje jednim tvitom", rekao je Bendžamin Talis, viši saradnik nemačkog "think-tanka" DGAP.

Za nekoliko dana Rusija bi kontrolisala istočnu Estoniju, u kojem živi većina etničke ruske manjine u toj zemlji. Kremlj potom objavljuje da se regija vratila matici i širi svoj nuklearni kišobran nad novoosvojenim teritorijima.

"Ako Rusi osete da se mogu izvući s tim, okupirali bi delove istočne Estonije", rekao je Danijel Frid, bivši američki ambasador u Poljskoj.

Drski ruski napad ostavlja Evropu pred dilemom. Putin nije napao kompletnu Alijansu savez - treba li rizikovati nuklearnu odmazdu zbog delova istočne Estonije? Ili ne učiniti ništa, prepuštajući Putinu ne samo laku pobedu, već i pretvarajući sigurnosne garancije iz člana 5 povelje NATO u potpuno bezvredne - i dajući ruskom predsedniku tačno ono što želi.

"Putin i Rusija shvataju da ne mogu poraziti NATO vojno, već samo politički, tako što će član 5 učiniti suvišnim", rekao je Ed Arnold, istraživač za evropsku bezbednost na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).

Putin insistira na tome da je ta ideja smešna.

"Rusija nema razloga, nema interesa - geopolitičkog, ekonomskog, političkog niti vojnog - boriti se sa zemljama NATO", rekao je u decembru.

Ali opet, rekao je isto i za Ukrajinu.

U svakom slučaju, alarm postaje sve glasniji.

Nemački scenario: Putin napada do 2025. godine

Nemačka vojska sastavila je "scenario vežbe" za svoje planere. Predviđa se ruski napad na prevlaku Suvałki između Poljske i Litvanije između ovogodišnjih predsedničkih izbora u SAD i početka 2025. Takav bi napad odsekao Baltik od ostatka Evrope.

"Moramo uzeti u obzir da bi Vladimir Putin jednog dana mogao čak napasti zemlju NATO. Naši stručnjaci veruju da će to biti moguće u razdoblju od pet do osam godina", rekao je početkom januara nemački ministar odbrane Boris Pistorius.

Antonio Misiroli, bivši pomoćnik glavnog sekretara NATO, rekao je da bi situacija "u kojoj američke garancije nisu povučene nego ublažene ili nesigurnije" mogla dovesti Kremlj u iskušenje da krene prema ranjivoj zemlji, poput Estonije, hibridnim metodama ili direktnom vojnim napadom.

Rastući rizik doveo je do poziva Evropi da se pripremi pre nego što bude prekasno.

"Sada postoji prilika koja može trajati jednu, dve, možda tri godine, tokom kojih moramo uložiti još više u beybednu obranu", upozorio je prošle sedmice glavni komandant norveške vojske general Eirik Kristofersen.

U decembru je Jacek Sieviera, načelnik poljskog Kancelarije za nacionalnu bezbednost, rekao da istočno krilo NATO ima samo tri godine da se pripremi za sukob: "Ovo je vreme kada se mora uspostaviti sposobnost koja će biti jasno sredstvo odvraćanja od agresije."

Oko jedne stvari se svi slažu - Evropa je trenutno ranjiva.

"Evropa ne samo da nije spremna za rat, već se i ne priprema za rat", upozorio je Talis iz DGAP-a. Bez SAD-a, EU nema ni vojnu opremu ni ljudstvo da se suoči s Moskvom u sukobu visokog intenziteta.

"Evropljani nemaju kapacitet za odbranu. Odbrana Baltika zahtevala bi ozbiljna američka vojna sredstva", rekao je Frid, bivši američki ambasador.

Treći scenaro: Putin napada sutra

Ako bi Kremlj sutra izvršio invaziju, evropske oružane snage suočile bi se s ruskom vojskom izmorenom i iskrvarenom ratom u Ukrajini, ali i dalje snažnom borbenom silom.

Prošle godine Putin je povećao brojnost ruske vojske (uključujući rezerviste) na 3,3 miliona, dodavši 170.000 ljudi, a više od 600.000 ruskih vojnika sada se bori u Ukrajini.

Uprkos gubicima na bojnom polju, Rusija još nadmašuje evropske NATO zemlje u smislu broja (iako ne i kvaliteta) tenkova, artiljerijskih sistema i borbenih aviona. Takođe, ove godine će službeno potrošiti 4,4 posto BDP-a na obranu, iako je stvarna brojka verojatno mnogo veća.

Bez Vašingtona, Evropa bi se verovatno našla u užasnom manjku vojne opreme. U decembru je poenzionisani general Mark Tis rekao da belgijskoj vojsci toliko nedostaje municije i sredstava da će vojnici "morati da baca kamenje" nedugo nakon početka bilo kakvog sukoba.

SAD ima oko 100.000 vojnika stacioniranih u Evropi, oko trećinu u Nemačkoj i malu u Poljskoj, ali se taj kontigent povećava. Sirovi brojevi možda nisu veliki, ali decenijama su delovali kao garancija predanosti Vašingtona i sredstvo odvraćanja od agresije.

"Cena američkog izolacionizma za Evropu i svet je - svetski rat"

"Cena američkog izolacionizma za Evropu i svet je - svetski rat. Ovo je lekcija iz istorije", rekao je Oleksandr Merežko, ukrajinski parlamentarni zastupnik i predsednik parlamentarnog odbora za spoljne odnose.

NATO je postavio snage u državama na prvoj liniji; najviše vojnika učestvovaće u operaciji pod vođstvom Nemačke u Litvaniji, gde Bundesver planira da pošalje 4.800 vojnika do 2027. Ali, evropske zemlje verojatno ne mogu dovoljno brzo da premeste pojačanja na Baltik da na vreme podrže tamošnje snage, ističu visoki evropski zvaničnici.

Od kraja hladnog rata brojnost evropskih armija se smanjila. Mnoge zemlje ukinule su nepopularne zakone o vojnom roku i prešle na profesionalnu vojsku. Između 1989. i 2022. broj vojnog osoblja EU pao je s 3,4 miliona na 1.3 miliona.

Neposredni prioritet su kopnene vojske, rekao je švedski ministar obrane Pal Jonson za Politico.

"Kada je reč o našim oružanim snagama, evidentno je da moramo povećati spremnost i raspoloživost, posebno kopnenih snaga."

Oružane snage u Evropi, koje se oslanjaju na volontere, bore se za regrutovanje ne samo u Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Španiji i Francuskoj - već čak i u zemljama bližim prvim linijama kao što su Rumunija, Poljska i Bugarska.

Manjak ljudstva ozbiljan je izazov za vojske koje žele da se pojačaju.

"Ako ne uspemo da osnažimo naše oružane usluge, tada sav dodatni budžet i nabavka neće imati očekivane učinke", rekao je general Robert Briger, predsednik Vojnog odbora EU, tela koje okuplja načelnike obrane.

Finska najspremnija za rat

Za neke zemlje je ruska nezakonita aneksija Krima 2014. bila poziv na uzbunu.

Baltičke i nordijske zemlje vraćaju se regrutovanju vojnika. Litvanija je opet pokrenula regrutaciji 2015. godine, Švedska 2017, a Letonija 2023. U Estonskoj obrambenoj ligi civili redovno vežbaju za rusku invaziju.

Poljska vojska dugo je oscilirala oko 100.000 pripadnika, ali je posljednjih godina počela da raste. Iako brojnost trupa raste, još nije dosegla nivo koji bi omogućio veliko raspoređivanje u slučaju ruskog napada. Nemačka ima 183.150 aktivnih vojnika. Vodeće evropske vojne sile su Francuska sa 303.750 i Velika Britanija sa 150.350 vojnika.

Finska, u kojoj su napetosti s Rusijom ključno pitanje uoči predsedničkih izbora krajem januara, među evropskim je zemljama najspremnijim za sukob s Moskvom.

Zemlja od 5,5 miliona stanovnika ima 900.000 građana s osnovnom vojnom obukom.

"Imamo vrlo jake vazdušne snage, vojsku i mornaricu, uključujući, naravno, naoružanje i najveću artiljeriju u Evropi zajedno s Poljskom, tako da ljudi razumeju da smo odradili svoj de", rekao je bivši premijer i sadašnji predsednički kandidat Aleksnder Stub.

Kako bi se pripremile za najgore, evropske zemlje moraju "trošiti, trošiti, trošiti", kaže Gesine Veber, istraživačica u German Marshall Fundu.

Nije da evropske zemlje nisu bile pod pritiskom da povećaju vojnu potrošnju. Još 2006. ministri obrane NATO složili su se oko izdvajanja dva odto BDP-a na odbranu.

Ipak, uprkos ruskim napadima u Ukrajini i godinama nagovaranja iz Vašingtona, do prošle godine samo je 11 od 31 članice saveza ispunilo taj cilj - osam od njih su države na prvoj liniji koje se graniče s Rusijom ili Ukrajinom.

Nuklearno oružje?

U međuvremenu, izgledi da se suoče s Moskvom bez američke podrške naterali su neke u Evropi da razmisle o nekada nezamislivom: razvoju vlastitih nuklearnih arsenala. Nuklearno oružje je, na kraju, krajnje sredstvo odvraćanja - a rat u Ukrajini služi kao opomena.

Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje će imati nuklearno oružje, ali koliko bi ga mogli staviti u službu svojih saveznika i pod kojim uslovima, otvoreno je pitanje, kaže Kamil Grand, bivša pomoćnica glavnog sekretara NATO, a sada saradnica u Evropskom veću za spoljne odnose.

Velika Britanija ima oko 200 bojevih glava, kojima delImično pridonosi odbrani NATO. Francuska ih ima oko 300, ali one su posvećene samo nacionalnoj odbrani.

U decembru je bivši nemački ministar spoljnih poslova iz redova Zelenih Joška Fišer rekao da EU treba svoje vlastite nuklearne bombe, iako to otvara pitanje kako bi EU mogla da upravlja nuklearnim udarnim snagama. U Poljskoj su neki glasovi počeli da pozivaju zemlju da izgradi vlastiti nuklearni arsenal. Takva su stajališta još marginalna, ali verojatno će ojačati tokom Trampovog predsedničkog mandata.

Za Hnezdilova, ukrajinskog vojnika koji se bori protiv Rusije, odgovor na sve ove probleme je jednostavan:

"Ako Evropa ne želi da bude prisiljena na borbu protiv Rusije, njeni čelnici bi trebalo da osiguraju da Ukrajina dobije sredstva da sada porazi Moskvu:

"Jer ako Putin ne stane, je li Evropa danas spremna za rat? Ako Ukrajina padne, je li Evropa spremna da se brani?"

(Telegraf.rs)