Monstrum koga je iza rešetaka stigla osveta: Serijskog ubicu i sadistu ubio rođak žrtve

Danijel Kamargo Barbosa, zvani "Čudovište iz mangrova" i "Sadista iz El Čarkita", jedan je od najmonstruoznijih serijskih ubica u istoriji.

Ovaj Kolumbijac odgovoran je za smrt najmanje 72 mlade devojke u Kolumbiji i Ekvadoru tokom 1970-ih i 1980-ih.

Preporučujemo

Barbosa je bio je pedofil, pljačkaš, serijski silovatelj, a kasnije serijski ubica i uhoda.

Umro je u zatvoru 1994. godine, nakon što ga je izbo drugi zatvorenik.

Za početak - klasična priča

Kao i u drugim sličnim slučajevima, Barbosa potiče iz disfunkcionalne porodice. Majka mu je umrla pre nego što je napunio godinu dana, a otac ga takoreći nije ni konstatovao, pošto je bio prepotentan i emocionalno distanciran.

Na sve to, nakon što se njegov otac ponovo oženio, Barbosa je pao pod nemilost maćehe koja je imala probleme sa plodnošću, pa se iskaljivala na njemu. Terala ga je da u školu ide obučen kao devojčica, zbog čega su ga druga deca ismevala.

Ipak, Barbosa je i pored svega toga bio odličan đak, sa koeficijentom inteligencije od 116.

Nažalost, svoj potencijal nije uspeo da ostvari, pošto je porodica bila u finansijskim problemima, pa je umesto da nastavi školovanje morao da počne da radi.

Prvo hapšenje i pakleni dogovor

U njegovom dosijeo se navodi da je prvi put s policijom imao posla 1958. godine u Bogoti, kada je uhapšen zbog sitne krađe.

Živeo je u vanbračnoj zajednici s izvesnom ženom po imenu Alcira, s kojom je imao dvoje dece, ali se zaljubio u drugu, Esperansu (28), s kojom je hteo da se oženi. Pošto je saznao da nije nevina, odustao je od braka, ali je to prema nekim izvorima postao i koren njegovih fiksacija.

Tada su on i Esperanza sklopili pakleni dogovor - dogovorili su se da će ostati s njom ako mu bude pomagala da pronalazi druge devojke koje će silovati.

Tada je počeo njegov krvavi pohod.

Esperanza je mamila mlade devojke u stan pod lažnim izgovorom, a zatim ih drogirala natrijumovim sekonalnim tabletama za spavanje, kako bi ih Barbosa silovao.

Barbosa je po tom sistemu izvršio pet silovanja, ali nijednu od devojaka nije ubio.

Peto dete koje su na ovaj način zlostavljali prijavilo je zločin, a Barbosa i Esperanca su uhapšeni. On je osuđen za seksualni napad u Kolumbiji 10. aprila 1964. i osuđen je na tri godine zatvora, pošto je sudiji rekao da se kaje i obeća je da će se popraviti. Drugi sudija, pak, nije poverovao Barbosi, pa mu je povećao kaznu na osam godina.

Odslužio je punu kaznu.

Splet (ne)srećnih okolnosti i prvo ubistvo

Svega godinu dana kasnije uhapšen je u Brazilu jer je bio bez dokumenata. Srećom po njega, krivična evidencija iz Brazila, koju su tražile brazilske vlasti, dobrano je kasnije, pa je on deportovan i pušten s lažnim identitetom.

Po povratku u Kolumbiju zaposlio se kao ulični prodavac u Barankilji.

Nedugo potom, prolazeći pored škole, oteo je devojčicu staru devet godina, pa je silovao je ubio, kako mu se ne bi desilo da kao prošli put pozove policiju.

To je, prema zvaničnim podacima, bilo njegovo prvo ubistvo.

Uhapšen je 3. maja 1974. u Barankilji, kada se vratio na mesto zločina da pokupi televizijske ekrane koje je prodavao kao ulični prodavac, a koje je ostavio pored žrtve.

Prvobitno je osuđen na 30 godina zatvora, ali mu je ova kazna smanjena na 25 godina i interniran je u zatvor na ostrvu Gorgona 24. decembra 1977. godine.

Bekstvo iz "kolumbijskog Alkatraza"

Iz tog zatvora, poznatog kao "kolumbijski Alkatraz", uspeo je da pobegne u novembru 1984. primitivnim čamcem, pošto je pažljivo proučio kako se ponašaju okeanske struje.

Vlasti su pretpostavile da je poginuo na moru, a mediji čak objavili da su ga pojeli ajkule.

Barbosa se, pak, domogao Kita, prestonice Ekvadora, odakle je otišao u Gvajakil početkom decembra 1984. godine.

Početak krvavog pohoda

Oteo je 18. decembra oteo devetogodišnju devojčicu iz grada Kevedo, u Ekvadoru. Dan kasnije nestala je još jedna devojčica, stara 10 godina.

Barbosa je od 1984. do 1986. izvršio najmanje 54 silovanja i ubistva u Gvajakilu. Policija je u početku verovala da su sve smrti delo bande, ne verujući da je jedan čovek mogao da ubije toliko devojčica.

Spavao na ulici, a živeo je od novca koji je stekao preprodajom hemijskih olovaka. Povremeno je prodavcao odeću i sitne dragocenosti koje su pripadale njegovim žrtvama.

Razrađen scenario

Birao je mlade i bespomoćne devojke niže klase koje su tražile posao, a imao je i razrađen scenario. Prilazio im je pretvarajući se da je stranac koji traži protestantskog pastora u crkvi na periferiji grada, kako bi mu odneo veliku svotu novca, koji bi im pokazao, a onda i obećao da će im platiti ako mu pomognu, pride im obećavajući da će im pronaći posao u lokalnoj fabrici.

Pošto je izgledao kao stariji muškarac, niko nije sumnjao u njegove namere, a delovao je normalno i prolaznicima koji bi vodeli da šeta s mladim devojkama koje bi mogle da mu budu ćerke ili unuke.

Barbosa bi potom ušao u šumu, tvrdeći da traži prečicu. Ako su devojke posumnjale i povukle se, nije ih sprečavao da odu.

One koji bi napravile fatalnu grešku da pođu za njim potom bi silovao pre nego što bi ih zadavio, a znao je i da ubode noćem one koje su se opirale. Tela žrtava ostavljao je u šumi.

Slučajno hapšenje

Uhapšen je, slobodno se može reći, slučajno.

Dva policajca su mu prišla u Kitu 26. februara 1986. godine, pošto im je delovao sumnjivo. Svega nekoliko minuta pre toga ubio je devetogodišnju devojčicu po imenu Elizabet.

Policajci su otkrili da su u torbi koju je imao bila krvava odeća i klitoris njegove poslednje žrtve, kao i primerak "Zločina i kazne" Dostojevskog.

Policiji je dao svoje lažno ime, Manuel Bulgarin Solis, ali ga je kasnije identifikovala Marija Aleksandra Velez koja je bila jedna od njegovih žrtava silovanja koja je uspela da pobegne.

Barbosa je potpuno ravnodušno policiji priznao da je ubio 72 devojke u Ekvadoru nakon bekstva iz "kolumbijskog Alkatraza". Štaviše, odveo je policijajce mesta gde je ostavljao svoje žrtve koje do tada nisu bile pronađene.

Tela žrtava bila su raskomadana.

Dok je ekvadorskim policajcima opisivao svoje sadističke zločine, nije pokazao ni trunku kajanja. Štaviše, opisao je kako je žrtve silovao, a zatim sekao mačetom.

Birao devojčice "zato što su plakale"

Najjeziviji detalj bilo je njegovo objašnjenje zašto je tražio nevine devojčice.

"Zato što su plakale", rekao je Barbosa.

Kako je dodao, ubijao ih je zato što je želeo da se osveti "ženskoj nevernosti", mrzeći ih što nisu ono što je, kako je on verovao, žene trebalo da budu.

I pored svih zverstava koja je počinio. Barbosa je osuđen na samo 16 godina zatvora, pošto je to u Ekvadoru bila maksimalna kazna.

Dva čudovišta u istom zatvoru i trenutak osvete

U istom zatvoru bio je Pedro Alonso Lopezo, poznat kao "Čudovište s Anda", za koga se veruje da je silovao i ubio čak 300 devojaka u Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu.

Barbosa je 13. novembra 1994. sedeo u svojoj ćeliji kada je novi zatvorenik, 29-godišnji Đovani Arsezio Nogera Jaramiljo, ušao i naterao ga da klekne na kolena.

"Čas je osvete", rekao je Noguera i osam puta izbo Barbosu, ubivši ga na licu mesta.

Kao trofej, odsekao mu je jedno uvo.

Noguera je pokazao uvo čuvarima, tvrdeći da je njegova tetka jedna od Barbosinih žrtava i da ju je osvetio.

Pošto niko nije preuzeo Barbosino telo, sahranjen je u masovnoj grobnici koja se nalazi na groblju El Batan u Kitu.

Imao je 64 godine kada je umro.

(Telegraf.rs)