Isplivali tajni dokumenti: Zelenski traži organizovanje mirovne konferencije na visokom nivou, ali bez Rusije

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od Švajcarske da organizuje "mirovnu konferenciju na visokom nivou" usred rata sa Rusijom. Ali bez Rusije.

Švajcarska predsednica Viola Amherd je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Bernu otkrila: "Potvrdila sam da je Švajcarska spremna da organizuje konferenciju. Složili smo se da će se detaljno razmotriti detalji daljeg pristupa kako bi ovaj mirovni proces bio uspešan", javlja Daily Mail.

Preporučujemo

Švajcarski predsednik je podvukao da će se njegova zemlja "boriti za dugotrajan i pravedan mir u Ukrajini".

Zelenski je dodao: "Otvoreni smo za sve zemlje koje poštuju naš suverenitet i teritorijalni integritet na mirovnom samitu."

Podrazumeva se da Rusija neće biti pozvana na konferenciju.

Međutim, izrazio je da bi voleo da Kina prisustvuje: "Želeli bismo da prisustvuju zemlje globalnog juga, svakako, želeli bismo da Kina bude uključena."

Nije dat zvanični vremenski okvir kada bi samit mogao biti održan.

"Vodič za sudnji dan"

To dolazi nakon što su iz nemačkog ministarstva odbrane procureli tajni dokumenti koji otkrivaju "vodič za sudnji dan" korak po korak o tome kako će Rusija eskalirati sukob u Ukrajini do sveopšteg rata za samo 18 meseci.

Planovi koji su procureli u javnost, koje je objavio nemački list "Bild", detaljno otkrivaju put do Trećeg svetskog rata sa Putinom koji koristi Belorusiju kao lansirnu rampu za invaziju – kao što je to učinio u februaru 2022. za svoj rat u Ukrajini.

Objavljivanje zastrašujućih dokumenata došlo je samo nekoliko dana nakon što je švedski ministar civilne odbrane upozorio da bi se njegova zemlja uskoro mogla suočiti sa perspektivom rata i pozvao građane da se pridruže dobrovoljnim odbrambenim organizacijama u pripremi za ruski napad.

I nemački odbrambeni lideri takođe ozbiljno shvataju pretnju Moskve, jer se Bundesver sprema za hibridni ruski napad na istočno krilo NATO do leta 2025.

Tajni dokument

Tajni dokument "Odbrana Alijanse 2025" detaljno opisuje kako će Rusija mobilisati još 200.000 vojnika u Rusiji pre nego što započne prolećnu ofanzivu protiv ukrajinskih snaga na proleće ove godine.

Prema dokumentima koji su procurili, Rusija će do juna, usred slabljenja zapadne podrške i naoružanja, postići uspeh na bojnom polju i značajno napredovati kroz Ukrajinu.

Iskoristivši ovaj uspeh, Putin bi u julu pokrenuo sajber napade na Baltiku u isto vreme kada bi podsticao nasilje u Estoniji, Letoniji i Litvaniji tvrdeći da su etničke ruske manjine na meti.

Ovu taktiku su Putinovi prijatelji već koristili da opravdaju svoj napad na Ukrajinu 2014. i ponovo 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju u punom obimu.

Do sukoba bi došlo u Estoniji, Letoniji i Litvaniji kao rezultat mešanja Rusije, a Putin bi to iskoristio kao izgovor da započne vežbu velikih razmera sa 50.000 ruskih vojnika poslatih u Belorusiju i zapadnu Rusiju do septembra.

Mesec dana kasnije, Putin bi otišao korak dalje i prebacio trupe i rakete srednjeg dometa u rusku eksklavu Kalinjingrad, koja se nalazi između Poljske i Litvanije.

Zveckanje sabljama

Istovremeno, Putin i njegovi prijatelji bi nastavili sa zveckanjem sabljama i tvrdili da se NATO sprema da napadne Rusiju i predstavlja pretnju njihovoj nacionalnoj bezbednosti.

Ali Putinov glavni cilj biće napad na uski pojas zemlje poznat kao Suvalki jaz. Poljska i Litvanija su se borile za kontrolu nad tim područjem, ali danas je deo Poljske i jedina je kopnena granica između kopnene Evrope i baltičkih država.

Čak i mali napad na to područje – u sendviču između Poljske, Litvanije i Kalinjingrada – mogao bi da izazove ogromne probleme za NATO i potencijalno preraste u Treći svetski rat.

Strahovi od invazije na Baltik su porasli otkako je počeo rat u Ukrajini, a ako bi Putin to pokušao, onda bi blokiranje Suvalkog jaza verovatno bio njegov prvi potez, kao što je detaljno navedeno u tajnim dokumentima koji su procurili.

Iako su hiljade NATO trupa trenutno raspoređene na Baltiku, one su samo zamišljene da zadrže svaku invazijsku silu dok ne stigne glavna vojska NATO.

Prema dokumentima, Moskva bi do decembra ove godine raspršila lažnu propagandu o graničnom sukobu i "neredima sa brojnim mrtvima" u Suvalki jazu.

I koristeći haos koji će nastati ako predsednik Džo Bajden bude poražen na predsedničkim izborima, a SAD ostanu bez lidera na nekoliko nedelja, Putin bi započeo napad na tlo NATO-a.

Eskalacija

Ubrzo nakon toga, tokom vanrednog sastanka Saveta bezbednosti UN, Moskva optužuje Zapad da se sprema da napadne Rusiju, navodi se u tim dokumentima.

Prema "scenariju sudnjeg dana", NATO bi sazvao specijalni sastanak u januaru 2025. na kojem Poljska i baltičke države izveštavaju o sve većoj ruskoj pretnji i mole za pomoć.

Međutim, Rusija bi iskoristila te nevolje i do marta 2025. Kremlj bi pomerio još više trupa ka Baltiku i Belorusiji.

Putin bi do kraja meseca sakupio 70.000 vojnika u sastavu dve tenkovske divizije, mehanizovane pešadijske divizije i štaba divizije.

Dva meseca kasnije, u maju 2025, NATO će se ponovo sastati da razgovara o rastućoj ruskoj pretnji njegovoj bezbednosti i odluči o "merama za kredibilno odvraćanje" u nastojanju da zaustavi svaki ruski napad na Suvalki jaz iz pravca Belorusije i Kalinjingrada.

Neotkrivenog datuma nazvanog "Dan X", NATO će rasporediti 300.000 vojnika - uključujući 30.000 iz Nemačke - na svoj istočni bok da se brani od predstojećeg ruskog napada, prema dokumentima koji su procureli.

"Dan X"

Iz dokumenata nije jasno da li će Rusiju odvratiti raspoređivanje NATO snaga pošto se scenario završava 30 dana nakon "Dana X".

Portparol nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je za "Bild" da ne želi da komentariše konkretan odbrambeni scenario NATO, ali je rekao: "U suštini, mogu da vam kažem da je razmatranje različitih scenarija, čak i ako su krajnje malo verovatni, deo svakodnevnog vojnog posla, posebno u treningu."

Objavljivanje zastrašujućih dokumenata dolazi kada je estonski premijer upozorio da Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi za povratak Rusije kao ozbiljne vojne pretnje na istočnom krilu NATO.

Kaja Kalas je za "Times" rekla: "Naša obaveštajna služba procenjuje da će to biti tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i zadržati svoj stav prema Ukrajini."

"Zato što Rusija želi pauzu, a ova pauza je da prikupi svoje resurse i snagu. Slabost provocira agresore, pa slabost provocira Rusiju."

Upozorenje dolazi samo nekoliko dana nakon što je švedski ministar civilne odbrane upozorio da bi se njegova zemlja uskoro mogla suočiti sa perspektivom rata.

U uzbudljivom govoru u kojem je istaknuto očekivano pristupanje njegove zemlje NATO-u ove godine i tekuća ruska agresija u Ukrajini, Karl-Oskar Bolin je pozvao obične građane da se zapitaju "ko ste vi ako dođe do rata?"

Švedska u strahu

Govoreći na godišnjoj švedskoj konferenciji "Društvo i odbrana" u Selenu pre nedelju dana, ministar je rekao: "Ljudski je želeti da gledate na život onakvim kakvim želite da jeste, a ne onakvim kakav zapravo jeste."

"Za naciju kojoj je mir bio prijatan pratilac skoro 210 godina, ideja da je on nepokretna konstanta je zgodno pri ruci. Ali utešiti se ovim zaključkom postalo je opasnije nego što je bilo već duže vreme", rekao je Bolin.

U roku od jednog dana od njegovog govora, švedske telefonske linije za mentalno zdravlje bile su preplavljene pozivima mladih uplašenih perspektivom rata.

Organizacija za prava deteta "Bris" saopštila je da su njeni telefonski operateri prijavili ogroman porast broja pozivalaca zabrinutih zbog rata koji dolazi u Švedsku.

Ovo dolazi u trenutku kada je britanski ministar odbrane Grant Šaps najavio danas da će Velika Britanija poslati 20.000 pripadnika oružanih snaga na jednu od najvećih vežbi NATO od Hladnog rata.

Raspoređivanje, koje je Šaps okarakterisalo kao najveće raspoređivanje Britanije u NATO u poslednje četiri decenije, ima za cilj "pružanje vitalnog uveravanja" u vezi sa "pretnjom" koju je predstavljao ruski predsednik Vladimir Putin nakon invazije na Ukrajinu, rekao je Šaps.

U očekivanju najveće vežbe

Britansko osoblje – iz Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, Kraljevske mornarice i vojske – biće raspoređeno širom Evrope i šire za najnoviju vežbu "Steadfast Defender", zajedno sa osobljem iz 31 druge zemlje članice i Švedske, koja je kandidat za pridruživanje transatlantskom savezu.

"Današnji NATO je veći nego ikad, ali su i izazovi veći", rekao je Šaps u govoru u Londonu, u kojem je upozorio da se "međunarodni poredak zasnovan na pravilima" suočava sa sve većim opasnostima.

"I zato je Velika Britanija posvetila... celokupna vazdušna, kopnena i pomorska sredstva NATO-u", nastavio je on.

"U 2024. sam odlučan da uradim još više i zato mogu danas da najavim da će Ujedinjeno Kraljevstvo poslati oko 20.000 ljudi da predvode jedno od najvećih raspoređivanja NATO-a od kraja Hladnog rata."

Britanski kontingent će uključivati borbene i osmatračke avione, najnaprednije ratne brodove i podmornice, kao i čitav drugih snaga, uključujući i specijalne.

London će poslati takozvanu Udarnu grupu nosača na vežbe u Severnom Atlantiku, Norveškom moru i Baltičkom moru.

U međuvremenu, oko 16.000 vojnika biće raspoređeno širom istočne Evrope od sledećeg meseca do juna, sa tenkovima, artiljerijom, helikopterima i padobrancima.

"Mirovna dividenda"

Šaps je iskoristio svoj najupečatljiviji govor od kada je imenovan na tu funkciju u avgustu da tvrdi da je "mirovna dividenda" nakon hladnog rata okončana i da se zapadni saveznici moraju suočiti sa neprijateljima uključujući Kinu, Iran, Severnu Koreju i Rusiju.

"Zamenio ga je period tvrdoglavog realizma", rekao je on, dodajući da su protivnici NATO "povezaniji jedni s drugima" nego ikada, a zapadni saveznici "stoje na raskrsnici".

"Naši protivnici užurbano obnavljaju svoje barijere, stari neprijatelji se reanimiraju, borbene linije se ponovo iscrtavaju, tenkovi su bukvalno na ukrajinskom travnjaku i temelji svetskog poretka su uzdrmani do srži."

Šaps se takođe osvrnuo na zajedničke udare Ujedinjenog Kraljevstva i SAD na pobunjenike Hute koje podržava Iran prošle nedelje u Jemenu. Huti su poslednjih meseci više puta napali brodove u Crvenom moru, u znak protesta zbog rata u Gazi.

Britanski ministar je rekao da su ti udari zamišljeni kao "jedinstvena akcija".

Ali na pitanje da li je planirana dalja vojna akcija, on je odgovorio: "Ne mogu da vam predvidim budućnost."

"Nećemo trpeti da glavni plovni put bude trajno zatvoren za međunarodne brodove", dodao je Šaps.

(Telegraf.rs)