Ko su Huti i zašto napadaju brodove u Crvenom moru?

Napadi jemenskih boraca Huta i na Izrael i na komercijalne brodove u Crvenom moru doveli su do širenja sukoba u regionu koji je već pogođen ratom u Gazi.

Američke i britanske snage otpočele su u četvrtak uveče udare na pobunjenike Hute u Jemenu, saopštili su američki zvaničnici. Prema tvrdnjama neimenovanog zvaničnika pokrenuti su napadi iz vazduha, i sa mora. Koriste se avioni, brodovi, ali i podmornice.

Preporučujemo

Napad je usledio nakon što su obe zemlje upozorile da bi "moglo da dođe do posledica ako brodovi budu stalno gađani u Crvenom moru".

Huti navode da su pokrenuti napadi na Hodejdu i Sanu.

Britanski ratni brod je 10. januara u operaciji sa američkim snagama oborio sedam dronova koje su Huti lansirali u Crvenom moru kako bi odbili najveći napad do sada.

Ovo je bio 26. napad Huta na komercijalni brod od 19. novembra, prema podacima SAD, kada je grupa obećala da će gađati brodove za koje veruje da idu ka i iz Izraela.

Ko su Huti?

Huti, poznati kao "pristalice Boga" ili "Ansar Alah" na arapskom su grupa šiitskih islamista sa sedištem u zapadnom Jemenu.

Grupa je formirana 1990-ih, a počeli su kao pokret za promociju prava Zaidi šija i plemena Huta, po kome je grupa i dobila ime.

Protive se uticaju SAD i Izraela na Bliskom istoku, i slogan im je "smrt Americi", "smrt Izraelu" i "prokletstvo nad Jevrejima".

Podržava ih Iran, a u savezu su i sa drugim islamističkim grupama u regionu, poput Hamasa i Hezbolaha. Oni su nedavno optužili Saudijsku Arabiju za "dogovor sa SAD".

Smrt osnivača grupe, Huseina al Hutija, od strane jemenske vojske, izazvala je građanski rat i pobunu Huta 2004. godine.

Grupa, koju sada predvodi njegov brat Abdul-Malik al Huti, učestovala je i u revoluciji u Jemenu 2011. godine, nakon koje su dobili dodatnu teritoriju.

Od tada su proširili svoju oblast uticaja i sada kontrolišu veći deo zapadne obale Jemena sve do moreuza Bab al Mandeb koji označava ulaz u Crveno more.

Zašto napadaju brodove u Crvenom moru?

Huti tvrde da napadi imaju za cilj "okončanje vazdušne i kopnene ofanzive na pojas Gaze nakon napada Hamasa 7. oktobra".

Nekoliko brodova je napadnuto dronovima, raketama, a u nekim slučajevima su i helikopteri korišćeni za gađanje komercijalnih brodova, piše Sky news.

U prvoj nedelji januara, 18 dronova  i dve protivbrodske krstareće rakete i jedna protivbrodska balistička raketa ispaljene su na britanski ratni brod HMS Diamond i druga komercijalna plovila.

Britanski ministar odbrane Grant Šaps, nazvao ga je "najvećim napadom Huta do sada u Crvenom moru".

Foto: Geyres Christophe/ABACA / Shutterstock Editorial / Profimedia

Portparol Huta rekao je da njihova organizacija preuzima odgovornost za taj napad tvrdeći da su oni gađali američki ratni brod koji je delovao kao podrška Izraelu.

Brigadni general Jahja Sari je signalizirao da militanti neće prekinuti svoju misiju, rekavši da će se ona nastaviti "sve dok agresija ne prestane i dok se ne završi opsada njihove nepokolebljive braće u Pojasu Gaze".

Grupa je takođe preuzela odgovornost za napad na dva broda, norveški Svan Atlantic i MSC Clara pod zastavom Paname, koristeći bespilotne letelice.

U novembru, militanti iz grupe zarobili su i teretni brod "Galaxy Leader".

U zajedničkoj izjavi Velike Britanije, SAD i još deset država od 3. januara navodi se da je 20 zemalja "jasno stavilo do znanja da će, ako se ovi napadi nastave biti posledica".

Kako će dešavanja u Crvenom moru uticati na svet?

U svetu raste zabrinutost zbog globalnog ekonomskog uticaja i poremećaja u saobraćaju i transportu kroz vitalno Crveno more, sa brodovima koji biraju da skrenu, povećavajući troškove trgovine i time dovode do rasta inflacije.

Oko 12 odsto ukupnog globalnog pomorskog saobraćaja ide kroz Suecki kanal, koji je najkraća ruta između Evrope i Azije.

Pre svega, brodovi prevoze naftu i tečni prirodni gas iz Zaliva, a robu široke potrošnje i električnu energiju iz Kine, Tajvana i Bangladeša.

Ruta preko Crvenog mora je takođe ključna za lance snabdevanja hranom i pićem, jer se čaj i kafa transportuju iz istočne Afrike, vino iz Australije i Novog Zelanda, a prerađeno smrznuto meso sa Tajlanda i pirinač iz Kambodže.

Generalni direktor Instituta za izvoz i međunarodnu trgovinu Marko Forđone, rekao je za Skay news u decembru prošle godine da su cene nafte već porasle.

On je upozorio da su brodovi koji kasne na pogrešnom mestu i izazivaju zagušenja u lukama imali uticaja na povećanje cena. Forđone je upozorio da će se nestašica proizvoda osetiti u januaru, februaru, a možda i kasnije.

"Nažalost, postoji značajan rizik od povećanja inflacije i povećanja troškova. Stvari su eskalirale i postaće sve gore", rekao je on.

(Telegraf.rs)