Suze u crkvi Svetog Đorđa, ubijenoj bebi ni opelo nisu održali: Otac psovao kraj groba, majka u pritvoru

On nema šta da sahranjuje dete u čijem odgajanju nije učestvovao. Licemer. Žena je bolesna, postporodjajna psihoza. Ogroman je hormonski udar i ogromna ranjivost majki, mogu da se aktiviraju vec postojece psihicke bolesti. A tek samostalno podizanje deteta i niko da primeti da je zena obolela i puknuta. Da je taj čovek bio zaista otac osim biološki, bez obzira kakvi su odnosi sa majkom, on bi se nasao oko deteta i primetio bi da zena nije u vinklu. Možda se ovo ne bi ni desilo. Oboje su krivi i on je sad kad nista ne moze da se ispravi krenuo da se natkacinje i da se otima za sahranu, zbog osvete zeni ili zbog toga sta ce svet da kaze. Pa ta beba jadna ni u kovčegu nema mira. Ocevi imaju ogromnu ulogu da pomognu svojim zenama da isplivaju kroz postporodjajni period, da prate u kakvom su stanju, da daju majci i odusku od nespavanja, plakanja, oslonac od strahova. Da to novo bespomoćno bice oseti taj lanac podrske. Ova zena ne moze biti zdrava i uračunljiva. Ostavljena je tako poremecena sama. Jadne njene ostale devojcice, traumatizovane su zauvek na najbrutalniji način.

Nekome je najveca zivotna zelja da dobije dete ali mnogi parovi ga ne mogu imati. A neko tako neodgovorno i bestijalno ubi malo bepce. E zivote skote.

Mogu da shvatim da neko ne zeli dete ili u ovome slucaju jos jedno dete. ali kada ga je vec rodila mogla je naci neko drugo resenje a ne ubiti neduzno bespomocno bice. Moguce da se i ona sada kaje. ali sada je vec kasno. 😪

Zato se i kaže: od zla oca i još gore matere.

Baš suprotno, ova cela porodica ubica je za uništenje, a ocu deteta nema niko pravo ni da ga zove, a ni da mu brani da dodje na sahranu svog deteta kojem je život oduzeo neko baš iz te porodice koji posle toga još i prete.